Азија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азија
Asia on the globe (red).svg

Азија на карти Света

Површина 44.413.000 km²
Број становника 4,164,252,000[1]
Број држава 49 (и 5 спорних)
Региони Југозападна Азија

Централна Азија
Источна Азија
Северна Азија
Југоисточна Азија

Портал:Географија

Азија је највећи и најнасељенији континент. Она заузима 30% Земљине површине и готово се у потпуности налази на северној хемисфери, тек се поједина Индонезијска острва налазе испод екватора. Састоји се од 49 земаља и излази на три океана: Индијски океан на југу, Северни ледени океан на северу и Тихи океан на истоку.[2] Азија је, у просеку, највиши континент на свету (950m). Према мишљењу геолога, Азија је најстарији континент.[3]

Сателитски снимак Азије

Основни подаци[уреди]

Површина: 44,4 милиона km² (без Антарктика)[2]

Име Азија потиче од асирске речи Асу, што значи исток. Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.

Северни део Азије у потпуности заузима Русија и тамо преовлађују ледена тундра и четинарске шуме. Даље на југу налазе се неплодни пашњаци или степе средње Азије.

Великим делом југозападне Азије, који се назива Блиски исток, такође преовладава пустиња која је често песковита и чија је клима жарка и сушна. Јужно од највишег планинског венца на свету Хималаја у земљама јужне Азије влада монсунска клима. Дуга раздобља жарког, сувог времена смењују обилне кише. Идући ка југоистоку, Малајско полуострво пружа се према бројним острвима Индонезије где се налазе велике области густих, тропских прашума.

Огромна пространства Азије готово да су ненасељена, али Азија је ипак континент са највећим бројем становника. На југу и истоку неколико земаља обогатило се захваљујући својим великим резервама нафте или успешној модерној индустрији. Међутим, у многим другим земљама влада сиромаштво. Већина људи бави се обрадом земље и зависи од поплава или суша. Градови у Азији постају све већи јер се у њих досељава све више људи из унутрашњости у потрази за послом.

Географски положај[уреди]

Азија је највећи континент на свету, а највећи део Азије се налази на северној хемисфери. Дели више хиљада километара копнене границе са Европом, и стога се ова два континента често називају заједничким именом Евроазија. По неким мишљењима, теоретска граница иде реком Уралом, Каспијским језером, и Кумо-Маничком долином до Азовског мора. Постоје и мишљења да границу између Азије и Европе чине Урал и Каспијско море, и да цело некадашње Совјетско закавказје још спада у Европу. Ипак ове теорије су без неког великог практичног значаја. Урал је посматрано географски и културно пре веза, а не преграда између два континента. Раније је Азија имала копнену везу са Африком, али их сада одваја Суецки канал. Између Азије и Америке се простире Тихи океан, али су на крајњем северу удаљене само 92 километра. Научници сматрају да су преко овог теснаца зими кад је море залеђено, преци Индијанаца дошли из Азије у Америку. У новије време, овај пут су користили руски колонисти да стигну на Аљаску.

Рељеф[уреди]

За Азијски рељеф је карактеристично велико пространство појединих рељефних целина. За разлику од европског рељефа, где се на релативно малим растојањима рељеф брзо мења, у Азији преовлађују знатно већа подручја сличног рељефа. Низијски предели су углавном у западном Сибиру, и источној и јужној Азији, и обухватају једну четвртину површине континента. Шестина површине Азије је на надморској висини од преко 2000 метара. Ово су углавном младе веначне планине, које су се издигле изнад старе масе Сибира на северу и Декана и Арабијског полуострва на југозападу. Ове планине се настављају на оне европске; у Малој Азији се деле на: „Северни лук“ који се пружа поред Црног мора, преко Кавказа и Елбруса према Памиру, и „Јужни лук“ – дуж јужног обода Мале Азије и Ирана, скрећући у пакистанском Белуџистану према североистоку, ка Памиру. На источном ободу Хималаја, највишег венца на свету, веначне планине скрећу ка југу и полако се снижавају и рачвају у индонежанском простору. Такође, на азијском континенту се налази највиши врх на Земљи, Монт Еверест, висок 8848m.[2] Уз источну обалу Азије од источног Сибира, преко Сахалина и Јапана, иде други лук веначних планина који се на Тимору додирује са евро-азијским системом. Северни руб Тибета, највеће висоравни на свету, је оивичен старијим увелико заравњеним планинама. Подручје младих веначних планина је богато дубоким долинама, живим и мртвим вулканима, а чести су и јаки земљотреси.

Клима[уреди]

Хималаји су дом неких од највиших врхова на планети.

Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог Индијског океана. Зато у овом подручју влада изразита континентална клима. У пределима који су отворени према Индијском и Тихом океану влада монсунска клима што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у Југозападној Азији је сува, суптропска. Крајњи југ Азије, а нарочито острва спадају у прави тропски појас. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетација, која је последица природних услова је знатно измењена.

Од Индонезије до Шри Ланке се простире увек зелени, влажни тропски појас. У крајевима где због монсунске климе владају дуже суше, расту листопадне „монсунске шуме“. Још сувља подручја, заклоњена од монсунских ветрова, налазе се под саванама и степама. У југозападној Азији, због суше, преовлађују суве степе, полупустиње и пустиње. Једино је дуж средоземних обала и у оазама вегетација бујнија.

Природна богатства[уреди]

Природни услови, који су разноврсни омогућавају гајење бројних усева. Азија је домовина већине жита. Монсунске земље данас учествују са око 90 процената у светској производњи пиринча. Врло је значајна и производња јечма у северној Кини, и северној Индији, кукуруза у јужној Кини, и малој Азији. За домаћу исхрану велики значај има производња кромпира, и соје. У тропским пределима се производе шећерна трска, зачини и кокосова палма. Азија у производњи чаја учествује са 90 %. Велики значај, такође, има и гајење каучука, јер Азија даје око 90 процената светске производње.[3]

У већини азијских земаља, развој сточарства је ометен из верских разлога. Индуси сматрају да је крава света животиња, а муслиманима је забрањено да гаје свиње и једу свињско месо. Многи други источноазијски народи, такође, имају разне верске предрасуде о коришћењу меса појединих врст животиња.

Међу свим континентима, Азија има највише природних богатстава, иако су многе области још недовољно истражене. Највећа природна богатства се налазе у Сибиру и Кини (угаљ, гвоздена руда ...), мада је у задње време Кина услед експлозивног привредног развоја постала велики увозник разних сировина, утичући тиме на раст цена на светском тржишту. Југозападна Азија је врло значајан произвођач нафте и обојених метала.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Становништво Азије

Азија има 4,2 милијарде становника.[1] Највећи део азијског становништва чине Кинези 38%. Густина насељености је 80 становника по квадратном километру. Насељеност Азије је веома неравномерна; девет десетина азијског становништва, што чини половину човечанства живи у монсунским земљама. Већи део азијског становништва чине народи монголоидног биолошког типа, подељени у више група-источноазијску (Кинези, Корејци), средњоазијску (Монголи), југоисточноазијску (Вијетнамци), а према грубој процени, у ову групу би се могли сврстати и муслимански народи средње Азије који су мешавина еуропедне и монголоидне биолошке заједнице, али са више монголоидних гена, као и Јапанци који представљају мешавину јапанских староседилаца негроидног изгледа-Аинуа са досељеницима монголоидног биолошког типа. Европеидни биолошки тип нема много мање припадника у Азији од монголоидног типа. Овај тип чине Индијци, као и становници севернијих азијских земаља, посебно арапске земље.[3]

Историја[уреди]

Име континента се код азијских староседелаца и античких грчких писаца односило се само на острво источно од Каспијског језера.

Историја Азије се може посматрати као одвојене историје неколико периферних обалских региона: источне Азије, јужне Азије, југоисточне Азије и Блиског истока, повезане унутрашњим средњеазијским степама. Обалске периферије су биле домовина неких најстаријих познатих цивилизација, а свака од њих се развијала око плодних речних долина. Цивилизације Месопотамије, долина Инда и Хоангхоа деле многе сличности. Те цивилизације су можда размењивали технологије и идеје као што су математика и точак. Други проналасци, као што су писмо, чини се да су се развили независно у свакој области. Градови, државе и царства су се развијале у овоим долинама.

Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: сумерска у Месопотамији, хетитска у Малој Азији (XX век пре нове ере.), асирска (1250 – 600. п. н. е.) у Месопотамији, као и вавилонска (око 600. п. н. е.). Потом следи персијски период од VI до IV века пре нове ере.[3] У Индији је од двадесетог века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере. У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: јудаизам, хришћанство и ислам. Индија је домовина хиндуизма и будизма, из којих су се развили конфучијанство и шинтоизам, који преовлађују у Кини и Јапану. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. Анимизам и тотемизам су сачувани само код мање развијених народа.

Државе[уреди]

Држава Главни град Државно уређење Густина насељености (по km²) Површина (km²) Становника (2002-07-01 прибл.)
Застава Авганистана Авганистан Кабул Исламска република 43 647.500 27.755.775
Застава Азербејџана Азербејџан Баку Република 90 86.600 7.798.497
Застава Бангладеша Бангладеш Дака Република 926 144.000 133.376.684
Застава Бахреина Бахреин Манама Традиционална монархија 987 665 656.397
Застава Брунеја Брунеј Бандар Сери Бегаван Уставна монархија 61 5.770 350.898
Застава Бутана Бутан Тимбу Парламентарна монархија 45 47.000 2.094.176
Застава Вијетнама Вијетнам Ханој Република 246 329.560 81.098.416
Застава Грузије Грузија Тбилиси Република 71 69.700 4.960.951
Застава Израела Израел Јерусалим Република 290 20,770 6.029.529
Застава Индије Индија Њу Делхи Федерална република 318 3.287.590 1.045.845.226
Застава Индонезије Индонезија Џакарта Република 121 1.919.440 231.328.092
Застава Ирака Ирак Багдад Република 55 437.072 24.001.816
Застава Ирана Иран Техеран Исламска република 40 1.648.000 66.622.704
Застава Источног Тимора Источни Тимор Дили Република 63 15.007 952.618
Застава Јапана Јапан Токио Парламентарна монархија 336 377.835 126.974.628
Застава Јемена Јемен Сана Република 35 527.970 18.701.257
Застава Јерменије Јерменија Јереван Република 112 29.800 3.330.099
Застава Јордана Јордан Аман Уставна монархија 58 92.300 5.307.470
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја Сеул Република 492 99.646 49.024.737
Застава Казахстана Казахстан Астана Република 6,2 2.717.300 16.741.519
Застава Камбоџе Камбоџа Пном Пен Уставна монархија 71 181.040 12.775.324
Застава Катара Катар Доха Апсолутна монархија 69 11.437 793.341
Кина НР Кина Пекинг Република 134 9.596.960 1.284.303.705
Застава Кипра Кипар Никозија Република 83 9.250 775.927
Застава Киргистана Киргистан Бишкек Република 24 198.500 4.822.166
Застава Кувајта Кувајт Кувајт Уставна монархија 118 17.820 2.111.561
Застава Лаоса Лаос Вијентијан Република 24 236.800 5.777.180
Застава Либана Либан Бејрут Република 354 10.400 3.677.780
Flag of the Maldives Малдиви Мале Република 1.070 300 320.165
Застава Малезије Малезија Куала Лумпур Парламентарна монархија 69 329.750 22.662.365
Застава Мјанмара Мјанмар Нејпјидо Савезна република 62 678.500 42.238.224
Застава Монголије Монголија Улан Батор Република 1,7 1.565.000 2.694.432
Застава Непала Непал Катманду Уставна монархија 184 140.800 25.873.917
Застава Омана Оман Маскат Апсолутна монархија 13 212.460 2.713.462
Застава Пакистана Пакистан Исламабад Савезна република 184 803.940 147.663.429
Застава Русије Русија Москва Федерална република 8,5 17.075.200 144.978.573
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија Ријад Апсолутна монархија 12 1.960.582 23.513.330
Застава Северне Кореје Северна Кореја Пјонгјанг Република 184 120.540 22.224.195
Застава Сингапура Сингапур Сингапур Република 6.430 693 4.452.732
Застава Сирије Сирија Дамаск Република 93 185.180 17.155.814
Застава Републике Кине Република Кина Тајпеј Република 640 35.980 22.814.636
Застава Тајланда Тајланд Бангкок Уставна монархија 121 514.000 62.354.402
Застава Таџикистана Таџикистан Душанбе Република 47 143.100 6.719.567
Застава Туркменистана Туркменистан Ашхабад Република 9,6 488.100 4.688.963
Застава Турске Турска Анкара Република 86 780.580 67.308.928
Застава Узбекистана Узбекистан Ташкент Република 57 447.400 25.563.441
Flag of the Philippines Филипини Манила Република 282 300.000 84.525.639
Застава Шри Ланке Шри Ланка Сри Џајаварденепура Коте Република 298 65.610 19.576.783
Застава Макаа Макао (НРК) 18.000 25 461.833
Застава Хонгконга Хонгконг (НРК) 6.688 1.092 7.303.334
Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати Абу Даби Апсолутна монархија 30 82.880 2.445.989

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Continents of the World“. The List. Worldatlas.com. Archived from the original on 22. 7. 2011. Приступљено 25. 7. 2011.. 
  2. ^ а б в „Азија“, znanje.org. Приступљено 28. јануара 2014.
  3. ^ а б в г „Азија: Физичко-географске карактеристике“, Др Гордана Јовановић, Даниела Арсеновић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство - званичан сајт. Приступљено 29. јануара 2014.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :