Амерички шпанијел за воду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амерички шпанијел за воду
Амерички шпанијел за воду
Алтернативно име
-
Земља порекла
САД
Класификација
ФЦИ: Група 8 #301
AKC: спортинг
CKC: спортинг
UKC: спортинг
Одгајивачки стандарди (спољне повезнице)
FCI, AKC, CKC

Амерички шпанијел за воду је шпанијел настао у САД крајем 19. вијека у сврху лова на води из кануа.

Основно[уреди]

  • Животни вијек од 12 до 15 година.
  • Мужјак
    • Висина 38-46 cm
    • Тежина 13-20 kg
  • Женка
    • Висина 38-46 cm
    • Тежина 11-16 kg

Спољашњост[уреди]

Амерички шпанијел за воду је активан и мишићав пас. Има ситно коврџаву или таласасту длаку са јаком поддлаком. Реп користе као кормило, приликом пливања. Боје крзна могу бити од јетрене боје до боје чоколаре, могуће са малим бијелим тачкама на прсима. Уши су дуге са коврџавом длаком. Врх њушке је или тамно смеђ или црн. Боја очију одговара боји крзна. Маказасти или кљештасти загриз.

Темперамент[уреди]

Амерички шпанијел за воду је интелигентан пас који се лако тренира. Жели да учи и велики је ентузијаста када је у питању било какав рад. Највише се користи за лов препелица, патака, фазана, јаребица и зечева. Такође је добар као пас чувар или као пас за дружење. Како је увијек вољан али и осјећајан пас, тренинг послушности мора да буде тих и убједљив више него захтјевачки и оштар. У већини случајева је добар са дјецом, али као и код већине шпанијела, може да пукне ако га се малтретира. Обавезно се мора социјализовати од раног доба како би се избјегла потенцијална агресивност или стидљивост. Добро се слажу са другим љубимцима, воли пажњу, али може и сам да се забавља. Понеки хрчу, а неки лају, понеки слине, а већина их цвили. Велики су пливачи, што их чини одличним ловцима на тешким водама, у шуми и/или неравном терену. Ова раса воли понекад да одлута од куће.

Здравље[уреди]

Неке генетске линије имају проблема са кожом. Остали здравствени проблеми нису учестали, али их вриједи поменути. У питању су срчане мане, рак, дисплазија кукова, дијабетес, алергије, епилепсија и катаракта. Приликом парења, обавезно је приложити потврду о здравственом стању кукова, срца и очију, чиме се покушава ријешити већина здравствених проблема, насљедног карактера.

Историја[уреди]

Амерички шпанијел за воду се појављује средином 19. вијека, али је његово стварно поријекло мистерија. Већина кинолошких стручњака прихвата да потиче из Америчке савезне државе Висконсин. Не постоји никаква документација која би потврдила како је ова раса настала. Вјерује се, да је раса настала укрштањем изумируће врсте Енглеског шпанијела за воду и Пољског шпанијела. Осим ове двије врсте, могуће је да амерички шпанијел за воду вуче поријекло и од Коврџавог ретривера, Ирског шпанијела за воду и Чизопик ретривера.

Амерички шпанијел за воду је настао са циљем да служи као ловачки пас за лов у скифу или кануу, јер не узима пуно мјеста. Као раса, је признат од УКЦ 1920. године, а од АКЦ 1940. године.

Највећа популарност овог пса је била између 20-их и 30-их година двадесетог вијека. Иако тренутно није популарна раса, заљубљеници у ову расу су успјели да одрже широку генетску базу и популацију паса која сигурно неће изумријети. Од ове расе је настало Бојкин шпанијел.

Карактеристике расе[уреди]

Општи изглед[уреди]

Амерички шпанијел за воду створен је у САД, као многострано употребљив ловачки пас, узгајан за апортирање из скифа или кануа или за рад на земљи, што ради са релативном лакоћом. Амерички водени шпанијел је активан, мишићав пас средње величине са „андулираном“ (таласастом) до увијеном длаком. Од нарочитог значаја је употребна вредност, укупна хармонија, особина длаке и боја.

Величина/Пропорција/Супстанца[уреди]

Величина[уреди]

38-46 cm за мужјаке и женке. Мужјаци теже 13,3-19,8 kg а женке 11,0-15,8 kg женке при томе нагињу да буду мање од мужјака. У оквиру наведених мера величина нема никакво преимућство. Предност има коректна пропорција, добра супстанца и уравнотеженост.

Пропорције[уреди]

У пропорцији пас је незнатно дужи, него што је висок, није квадратичан или компактан. Ипак тачна пропорција није толико значајна, колико да ли је пас добро балансиран и здрав, способан да испуни жељене, за расу специфичне, задатке.

Супстанца[уреди]

Стабилно грађен и добро мишићав пас, пун снаге и квалитета. Раса има толико супстанце и костију колико је потребно да се носи укупна мускулатура, али не толико пуно да делује незграпно.

Глава[уреди]

Мора бити у хармонији са укупним изгледом. Средње дуга. Израз је опрезан, самопоуздан и интелигентан.

Очи[уреди]

Средње су велике и добро удаљене једно од другог. Премда благо округле не треба да су упадљиво истурене напред или да су извиривајуће. Прилежући капци, не висећи. Боја очију може да варира од светле жућкасто браон до браон, боје лешника или тамног тона који је у хармонији са бојом длаке. Жуте очи су дисквалификациона мана. Жуте очи имају светлуцаву боју као лимун и не треба их помешати са светлом жућкасто браон.

Уши[уреди]

Усађене незнатно изнад линије ока, али не високо на глави, режњастог облика, дуге и широке, кожа ува допире до носа.

Лобања[уреди]

Прилично је широка, стоп средње изражен, није наглашен.

Њушка[уреди]

Средње је дуга, квадратична, добре дубине. Без нагињања ка шпицастој, слабој њушци. Усне су симетричне и напето прилежу, без претеривања у кожи или њихајуће.

Нос[уреди]

Тамне је боје, црн или тамно браон, довољно широк и са добро отвореним ноздрва- ма, да гарантује добар њух.

Зубало[уреди]

Маказасто или кљештасто.

Врат/леђна линија/тело[уреди]

Врат[уреди]

Врат је округао и средње дуг, снажан и мишићав, без подгушњака. Облик врата треба да је такав да глава може бити достојанствено ношена, али да лук није наглашен.

Леђна линија[уреди]

Равна је или благо падајућа.

Тело[уреди]

Добро је развијено, снажно, али не превише компактно. Добро развијене груди допиру до лактова, нису ни прешироке, ни преуске, ребра су добро заобљена, али не тако добро заобљена да отежавају кретање предњих ногу. Слабине су снажне, без упалих бокова.

Реп[уреди]

Средње је дуг, савијен у облику раоника и може бити ношен незнатно изнад или испод леђне линије. Завршава се шпицасто, живахан, прекривен длаком, са средње развијеним ресама. Предње ноге: Косе, суве и мишићаве плећке. Ноге средње дуге, равне и добрих костију, али не толико кратке да су сметња за рад у пољу, или тако тешке да делује здепасто. Дошапље снажно без знакова слабости. Прсти су уско један уз другог са пливајућим кожицама, добро испуњени. Величина шапа је у хармонији са величином пса. Заперци су дозвољени.

Задње ноге[уреди]

Добро развијена карлица и бутина. Ћела нога одаје снагу и динамику. Скочни зглоб незнатно заобљен, не треба да је мали и има оштре обрисе, средње углован. Дошапље средње дуго, равно, са добром структуром костију. Скочни зглобови су паралелни.

Длака[уреди]

Може бити „андулирана“ (једносмерно таласаста) до уско локнаста (увијена). Многи таласи или локне, на истом псу, могу варирати од једног до другог дела тела. Подлака је значајна, чија довољна дебљина штити од временских услова, воде или оштрих цестара, али не срне бити прегруба или сувише мека. Гуша, потиљак и задње ноге добро покривени длаком. Уши су обострано добро одлакане, код слободно контролисаног слушног канала. Чело је покривено кратком, равном длаком и без чуперка. Реп је одлакан до врха, средње дуге ресе. Ноге су средње одлакане са таласастим или увијеним ресама сагласно са длаком. Длака срне да се тримује ако то захтева негована спољашњост, уши се смеју шишати али се обе радње не захтевају.

Боја[уреди]

Јединствена јетрена браон, браон или тамно чоколадно браон. Дозвољено је мало белог на прсима и прстима.

Кретање[уреди]

Амерички шпанијел за воду креће се са уједначеним освајањем простора и замахом. Посматрано од напред не срне бити назнака у поље управљених лактова. Гледано од позади, треба добити утисак да су задње ноге, добро мишићаве не кравље и крећу се пара- лелно, колико је могуће, са скочним зглобовима који саучествују у кретању као и да су еластични и да поседују снагу и јачину.


Савет одгајивача[уреди]

  • Вјежбање и шетња: захтијева доста шетње и вјежбе
  • Четкање и шишање: Масно крзно америчког шпанијела за воду се четка два пута седмично. Само се у ријетким случајевима купа, пошто ово може да утиче на природну масноћу крзна и да исуши кожу. Због масног крзна ова раса има јак воњ, али се слабо лињају.

Спољашње везе[уреди]