Рак (болест)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Рак је назив који се користи за велики скуп болести које карактерише неконтролисана деоба ћелија, односно способност тих ћелија да продру у остатак ткива, било директним урастањем (инвазија) било миграцијом ћелија до удаљених делова тела (метастаза).
Неконтролисана деоба ћелија узрокована је оштећењем ћелијског ДНК услед мутације. Једна или више таквих мутација, било наслеђених било стечених, доводи до губитка способности ћелија за програмираном ћелијском смрћу - апоптозом. Таква ћелија постаје родоначелник лозе малигних ћелија које немају у свом генетском коду информацију за умирањем и деле се ван контролних механизама који важе у осталим, здравим ткивима.
Тумор је назив за сваки абнормални скуп ткива, који може бити малиган (злоћудан, канцероген) односно бениган (доброћудан ). Само малигни тумори нападају околна ткива или их метастазирају.
Рак се, у зависности од тога у ком делу тела се развио, може манифестовати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна микроскопска анализа ткива добијеног биопсијом. Када се једном дијагностикује, терапија се најчешће састоји од операције, хемотерапије и зрачења.
Уколико се не лечи, већина форми рака изазива смрт. Рак представља један од главних изазивача смрти у развијеним земљама. Многи облици рака су излечиви, а неки и у потпуности, поготово ако се рано открију.
Постоји низ фактора који узрокују рак, а у последње време најчешће се спомињу фактори околине. Најчешћи узрок рака у савременом свету је пушење[тражи се извор].
