Андраш Урбан
| Андраш Урбан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1970. |
| Место рођења | Сента, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Час анатомије |
Андраш Урбан (Сента, 1970) српски је позоришни редитељ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Као седамнаестогодишњак формирао је позоришну трупу AIOWA.[1]
Дипломираo je режију 2000. године на Академији у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића.[2]
Од 2005. обавља функцију управника мађарског градског позоришта „Деже Костолањи” у Суботици.[3]
Оснивач је интернационалног позоришног фестивала Desire Central Station.[2]
Урбан је аутор је кратких филмова „Нико и неко”, „Стакло”, „Као да нас и нема”.
Написао је књигу приповедака „Партизан из зоре”.
Учесник је неколико домаћих и интернационалних пројеката у области културе и уметности.
Режирао је дела Бихнера, Шекспира, Дуковског, Арабала, Бекета и других аутора. До сада је Режирао преко 40 комада у градовима Србије, региона и Европе.[3]
Живи и ради у Суботици.[1]
Награде[уреди | уреди извор]
- Стеријина награда, 2016.[4]
- Награда Бојан Ступица[5]
Одабрана театрографија[уреди | уреди извор]
- Бура, 11.03.2009, Ниш, Народно позориште[6]
- The beach, 11.12.2009, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Бановић Страхиња, 12.02.2010, Суботица, Народно позориште[6]
- A KISNYOVI RÓZSA, 07.10.2010, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Ожалошћена породица, 09.04.2011, Ниш, Народно позориште[6]
- BÉRES MÁRTA ONE-GIRL SHOW, 13.05.2011, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Dogs and drugs, 09.11.2011, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Јулије Цезар, 16.12.2011, Суботица, Народно позориште[6]
- Pass-port Europa, 30.11.2012, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Коштана, 18.10.2013, Суботица, Народно позориште[6]
- Кратка прича о антихристу, 24.01.2015, Београд, Битеф театар[6]
- Родољупци, 30.10.2015, Београд, Народно позориште[6]
- Гоголанд, 22.03.2016, Сомбор, Народно позориште[6]
- Magyar, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Сумњиво лице, 26.06.2016, Београд, Народно позориште[6]
- What is Europe, МЕСС[7]
- Мефисто, Позориште Атријум, Будимпешта[8]
- У име Господа, 16.06.2018, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Факултет за позоришног гледаоца, 19.01.2019, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- М.И.Р.А, 03.03.2019, Београд, Битеф театар[6]
- Крај није рај, 26.10.2019, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Поетика гледања, 29.12.2019, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Догвил, 31.10.2020, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Поетика гледања, 14.05.2021, Суботица, Позориште Kosztolányi Dezsö[6]
- Час анатомије, Српско народно позориште[9][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б SUBOTICA.com. „SUgrađani: Andraš Urban - "Kod kuće ste negde gde vas vole. I gde i vi volite. Valjda je tako." | (Vesti - 10. 01. 2021) Subotica.com”. SUBOTICA.com (на језику: српски). Приступљено 2021-12-01.
- ^ а б Требјешанин, Борка. „Повратак Андраша Урбана”. Politika Online. Приступљено 2021-12-01.
- ^ а б „Andraš Urban”. Zetski dom (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-12-01.
- ^ „Građanin i njegovo pozorište - Intervju – Andraš Urban, reditelj - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2021-12-01.
- ^ „Nagrada „Bojan Stupica“”. www.udus.org.rs. Приступљено 2021-12-01.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-01.
- ^ „Andraš Urban: What is Europe”. Korzo (на језику: српски). 2016-02-03. Приступљено 2021-12-01.
- ^ Nježić, Tatjana. „"Teško je držati se čvrsto, a OPSTAJATI" Andraš Urban za Blic o Torbici i velikom gubitku u ludilu koje nas je snašlo”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-01.
- ^ „Andraš Urban – intervju”. Peščanik (на језику: енглески). 2017-03-09. Приступљено 2021-12-01.
