Сента
| Сента |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Сента |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 20302 |
| Густина становништва | 137* ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 92 m |
| Површина | 166,8* km² |
 Сента
Сента на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24400 24401 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | SA |
Координате: 45° 55′ 23" СГШ, 20° 04′ 23" ИГД
Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији у општини Сента у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. било је 20302 становника (према попису из 1991. било је 22827 становника).
Садржај |
Географија [уреди]
У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини - Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента 25.619 становника.
Историја [уреди]
Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч"). Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја. Године 1769. Сента је изгорелау великом пожару.
Култура [уреди]
У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).
Од 2003. у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.
Привреда [уреди]
У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.
Демографија [уреди]
У насељу Сента живи 16396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 15.860 | 78,12% | ||
| Срби | 2.655 | 13,07% | ||
| Југословени | 373 | 1,83% | ||
| Роми | 235 | 1,15% | ||
| Црногорци | 118 | 0,58% | ||
| Хрвати | 78 | 0,38% | ||
| Албанци | 57 | 0,28% | ||
| Муслимани | 38 | 0,18% | ||
| Македонци | 30 | 0,14% | ||
| Буњевци | 26 | 0,12% | ||
| Словаци | 24 | 0,11% | ||
| Словенци | 12 | 0,05% | ||
| Русини | 10 | 0,04% | ||
| Немци | 10 | 0,04% | ||
| Руси | 8 | 0,03% | ||
| Украјинци | 6 | 0,02% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,01% | ||
| Бугари | 2 | 0,00% | ||
| Румуни | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 38 | 0,18% | ||
| м | ж | |||
| ? | 19 | 23 | ||
| 80+ | 158 | 399 | ||
| 75-79 | 221 | 439 | ||
| 70-74 | 393 | 583 | ||
| 65-69 | 506 | 671 | ||
| 60-64 | 561 | 663 | ||
| 55-59 | 627 | 774 | ||
| 50-54 | 785 | 775 | ||
| 45-49 | 773 | 831 | ||
| 40-44 | 752 | 750 | ||
| 35-39 | 670 | 664 | ||
| 30-34 | 569 | 551 | ||
| 25-29 | 679 | 637 | ||
| 20-24 | 783 | 651 | ||
| 15-19 | 639 | 573 | ||
| 10-14 | 620 | 557 | ||
| 5-9 | 555 | 536 | ||
| 0-4 | 458 | 457 | ||
| просек | 38.8 | 42.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8135 | 2529 | 4744 | 382 | 478 | 2 |
| Женски | 8984 | 1697 | 4816 | 1841 | 627 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3932 | 756 | 2 | 59 | 1119 | 488 | 128 | 504 | 74 | 212 |
| Женски | 2867 | 293 | - | 1 | 648 | 125 | 23 | 497 | 107 | 84 |
| Оба | 6799 | 1049 | 2 | 60 | 1767 | 613 | 151 | 1001 | 181 | 296 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 58 | 74 | 178 | 104 | 98 | 76 | - | - | 2 | |
| Женски | 102 | 85 | 156 | 333 | 333 | 72 | 6 | 1 | 1 | |
| Оба | 160 | 159 | 334 | 437 | 431 | 148 | 6 | 1 | 3 |
Знаменити Сенћани [уреди]
- Матија Бећковић (*1939), песник
- Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису
- Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор
- Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.
- Сава Вуковић (1930–2001), епископ
- Марија Глуваков, (*1973), пијаниста
- Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
- Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ
- Владимир Николић (1857–1922), архитекта
- Бојан Пајтић (*1970), политичар
- Стеван Раичковић (1928–2007), песник
- Иштван Сели (*1921), историчар књижевности
- Стеван Сремац (1855–1906), писац
- Михаел Фекете (1886–1957), математичар
- Арпад Штербик (*1979), рукометаш
- Чаба Силађи (*1990), пливач
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Види још [уреди]
Напомене [уреди]
→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.
Градови побратими [уреди]
Спорт [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Мапе и планови [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Сента |
|---|
|
Богараш • Горњи Брег • Кеви • Сента • Торњош |
|
||||||||||||||||||||
