Сента

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сента

Градска кућа
Градска кућа

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Сента
Становништво
Становништво (2011) 18704
Густина становништва 137* ст/km²
Положај
Координате 45°55′23″N 20°04′23″E / 45.923166, 20.073
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 92 m
Површина 166,8* km²
Сента на мапи Србије
{{{alt}}}
Сента
Сента на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24400
24401
Позивни број 024
Регистарска ознака SA


Координате: 45° 55′ 23" СГШ, 20° 04′ 23" ИГД

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији у општини Сента у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18704 становника.

Географија[уреди]

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини - Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента 25.619 становника.

Историја[уреди]

Грб града на Градксој кући

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч"). Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја. Године 1769. Сента је изгорелау великом пожару.

Култура[уреди]

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 2003. у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У Сенти се налази велики број зграда - споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније - Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда[уреди]

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Демографија[уреди]

У насељу Сента живи 16396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 23277 [1]
1953. 23320
1961. 25062
1971. 24723
1981. 23690
1991. 22827 22531
2002. 21119 20302
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
15.860 78,12%
Срби
  
2.655 13,07%
Југословени
  
373 1,83%
Роми
  
235 1,15%
Црногорци
  
118 0,58%
Хрвати
  
78 0,38%
Албанци
  
57 0,28%
Муслимани
  
38 0,18%
Македонци
  
30 0,14%
Буњевци
  
26 0,12%
Словаци
  
24 0,11%
Словенци
  
12 0,05%
Русини
  
10 0,04%
Немци
  
10 0,04%
Руси
  
8 0,03%
Украјинци
  
6 0,02%
Бошњаци
  
3 0,01%
Бугари
  
2 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
непознато
  
38 0,18%


Знаменити Сенћани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.

Градови побратими[уреди]

Спорт[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Мапе и планови[уреди]