Анема

С Википедије, слободне енциклопедије

Анема (грч. Ἀνεμᾶς) јесте било презиме византијске аристократске породице, посведочено од 9. до 15. столећа.[1]

Порекло и етимологија презимена нису до краја јасни; може се повезати са anemos, ветар, иако су други филолози имали тезу да од анеме, што значи калем.[1] Други, као што је Франсоа Шаландон, сугеришу да је породица потврђена у каснијим временима потомци Анемаса, сина последњег емира Крита, који је прешао на хришћанство и придружио се византијској војсци.[1]

Четири брата Анема учествовала су у завери против Алексија I Комнена 1105. године; двојица су познати по имену, Михаило и Лав.[1] Када је покушај убиства цара откривен и осујећен, завереници су обријани и ритуално понижени. Михаило Анема је требало да буде кажњен ослепљењем, али је његова храброст ганула цареве ћерке које су молиле своју мајку за интервенцију. Цар је био убеђен да гапомилује, а Михаило је само затворен. Торањ у близини палате Влахерне у којој је био заточен постао је познат као 'Анемов затвор, због његовог дугог боравка тамо.[2] Међутим, породица је задржала истакнут положај током Комнинског периода: Манојло Анема је изабран да се ожени ћерком Јована II Комнена, а чини се да су остали чланови склопили брачне савезе са породицама Анђела и Дука, које су припадале највишој византијској аристократији.[1] Породица је имала мањи утицај након касног 12. века, али чланови породице се јављају све до краја царства у 15. веку.[1] Анема, земљопоседник у Стомиону са Халкидике, помиње се у изворима 1321. године,[3] неименовани члан породице удавио се у Мраморном мору почетком 14. века,[4] док је Теодор Анема био chartophylax у Имбросу 1407.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ ODB, "Anemas" (A. Kazhdan), p. 96.
  2. ^ Sewter 1969, стр. 384–386.
  3. ^ PLP, 974. Ἀνεμᾶς.
  4. ^ PLP, 91211. Ἀνεμᾶς.
  5. ^ PLP, 975. Ἀνεμᾶς Θεόδωρος.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]