Анима и анимус

Из Википедије, слободне енциклопедије

Анима је, у Јунговој аналитичкој психологији, архетип друштвеног живота и женскости у несвесном код мушкарца, стечен кроз историјско искуство односа мушкараца са женама, али и као индивидуални садржај, развијен кроз процес индивидуације. Женски принцип – анима налази се у сваком мушкарцу. Она обухвата и персонификује матерински Ерос, односно психичке квалитете као што су интуиција, слутња, ћудљивост, склоност ирационалном[1].

Анимус је архетип мушког лика у несвесном делу личности жена, стечен кроз историјско искуство жена у односима са мушкарцима, али и кроз процес индивидуације конкретне личности. У психодинамској теорији К. Јунга мушки аспект женске личности који настаје акумулираним искуством жена у односима са мушкарцима. Он посредује између свесног „Ја” жене и њој непознате властите унутрашњости, њеног личног и колективног несвесног[1].



Извори[уреди]

  1. ^ а б Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]