Психологија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Психологија је научна дисциплина која се бави систематским проучавањем психичког живота (процеса и особина)људи и животиња, а на основу објективног понашања и непосредног искуства.

Проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија значи „студија душе“. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и XIX веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.

Психологија проучава две тачке психичког живота људи, односно душевног живота а то су:

1. Психички процеси
2. Психичке особине

Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.

Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња.

Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.

Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.

Психолошке дисциплине

Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. То су:

• експериментална психологија - која се бави проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне.
• социјална психологија - која проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине.
• клиничка психологија - која проучава (и тражи лек за) патолошке облике понашања.
• ергономија - која проучава однос човека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку.
• животињска психологија
• развојна психологија
• педагошка психологија
• психотерапија

Методологија психологије

Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији део истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренети на искуства са људима.

Главне методе које се користе за истраживања са људским субјектима и колективима чине: посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти и статистичке анализе.

Психолози

• Сигмунд Фројд
• Карл Густав Јунг
• Хауард Гарднер
• Леополд Сонди
• Абрахам Маслов
• Сабина Шпилрајн
• Ерих Фром
• Ханс Јурген Ајзенк
• Чарлс Спирман
• Џон Вотсон
• Вилхелм Вунт
• Ерик Берн

Види још

• Школска психологија
• Ваздухопловна психологија

Спољашње везе

• Америчка психолошка асоцијација
• Друштво психолога Србије
• Енциклопедија психологије
• Центар за психотерапију и психологију
• Департман за психологију Филозофског факултета у Београду
• Департман за психологију Филозофског факултета у Новом Саду
• Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу
• ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
• Психолошко саветовалиште Комуникације Београд