Психологија
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Психологија је научна дисциплина која се бави систематским проучавањем психичког живота (процеса и особина)људи и животиња, а на основу објективног понашања и непосредног искуства.
Проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија значи „студија душе“. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и XIX веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.
Психологија проучава две тачке психичког живота људи, односно душевног живота а то су:
Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.
Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња.
Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.
Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.
Садржај |
Психолошке дисциплине [уреди]
Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. То су:
- експериментална психологија - која се бави проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне.
- социјална психологија - која проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине.
- клиничка психологија - која проучава (и тражи лек за) патолошке облике понашања.
- ергономија - која проучава однос човека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку.
- животињска психологија
- развојна психологија
- педагошка психологија
- психотерапија
Методологија психологије [уреди]
Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији део истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренети на искуства са људима.
Главне методе које се користе за истраживања са људским субјектима и колективима чине: посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти и статистичке анализе.
Психолози [уреди]
- Сигмунд Фројд
- Карл Густав Јунг
- Хауард Гарднер
- Леополд Сонди
- Абрахам Маслов
- Сабина Шпилрајн
- Ерих Фром
- Ханс Јурген Ајзенк
- Чарлс Спирман
- Џон Вотсон
- Вилхелм Вунт
- Ерик Берн
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Америчка психолошка асоцијација
- Друштво психолога Србије
- Енциклопедија психологије
- Центар за психотерапију и психологију
- Департман за психологију Филозофског факултета у Београду
- Департман за психологију Филозофског факултета у Новом Саду
- Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу
- ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
- Психолошко саветовалиште Комуникације Београд
| Основне подобласти друштвених наука |
|---|
| Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика | |
| Руковођење | Политичке науке | Психологија | Социологија |