Психологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Психологија је научна дисциплина која се бави систематским проучавањем психичког живота (процеса и особина) људи и животиња. Сазнања психологије почивају на све врсте података. На подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци) добијеним самопосматрањем (истроспекцијом).

Проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија потиче од грчких речи psyha и logos и дословно значи „наука о души“. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и XIX веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Психологија се као научна дисциплина званично почела рачунати 1879. када је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт у Лајпцигу основао Прву психолошку лабораторију, тзв. Прва лабораторија људске душе. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.

Психологија проучава две тачке психичког, односно душевног живота људи, које чине две врсте психичких појава, а то су:

  1. Психички процеси
  2. Психичке особине

Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.

Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња.

Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.

Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.

Задаци психологије[уреди]

Сазнавање и овладавање психичком стварношћу.

  1. Теоријски - описати и објаснити свеукупни психички живот и понашање људи и животиња
  2. Практични - применом научних знања помоћи појединцу или целој заједници за унапређење психичког живота

Психолошке дисциплине[уреди]

Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. Можемо их поделити на теоријске и примењене дисциплине. То су:

Теоријске:

Примењене:

  • ергономија - проучава однос човека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку
  • педагошка психологија - проучава психолошке проблеме процеса образовања и васпитања
  • клиничка психологија - проучава, дијагностикује и тражи лек за патолошке облике понашања психички поремећених људи
  • психологија рада - проучава и решава психолошке проблеме човека на послу, за циљ има повећање продуктивности и задовољства на послу.

Правци психологије[уреди]

  • структуралистичка психологија
  • психоанализа
  • функционалистичка психологија
  • бихевиоризам
  • гешталтпсихологија
  • хуманистичка психологија
  • когнитивна психологија
  • културно-историјски правац

Методологија психологије[уреди]

Методи психологије су најопштији, устаљени и проверени начини организовања научног истраживања психичке стварности. Метода је целокупан начин организовања једног истраживања.


Главне методе које се користе за истраживања човека као поједница или целог колективима чине посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти, статистичке анализе, као и интроспекција. Интроспекција је метод посматрања и описивања сопствених свесних психичких доживљаја. У почетку, у Вунтовој психологији, интроспекција се сматрала за једнини извор података. Међутим, недостаци интроспекције су то да испитаници понекад дају лажне, непотпуне или социјално-прихватљиве одговоре, или једноставно нису свесни одговора. Иако је интроспекција наишла на многе критике, и данас се користи за неке видове истраживања, јер само на тај начин се могу описати снови, сећања или фантазије.

Три општа психолошка метода организовања истраживања у којима се користе субјективни подаци (лично искуство) или објективни (о чињеницама понашања) су:

  1. Студија случаја
  2. Посматрање
  3. Експеримент - систе

Студија случаја је метод интензивног, дубинског и свеобухватног проучавања личности. Потекла је из психоанализе и представља темељно и обухватно истраживање животне историје поједница да би се разумела ситуација и проблем у којој се појединац налази. Подаци се добијају из низа тестова, интервјуа, слободних асоцијација, тумачењу снова и упитника. Крајњи циљ јесте реконструисање "комплетне биографије", као и објашњење целокупне структуре и динамике конкретне личности. Познат је случај Сергеја Панкејева где је у Фројдовој студији описана инфатилна неуроза. Наиме, књига се базира на једном страшном сну који је пацијент сањао у раном детињству. Он је уснио како је у страху угледао пар белих вукова на ораховом стаблу са огромним белим реповима. На основу детаљног тумачењу и анализе сна, Фројд је дошао до важних теоријских сазнања.

Посматрање је неекспериментална метода помоћу које се долази до података о психичком животу људи. Састоји се у планском, систематском и објективном регистровању и анализирању извесних појава у природном окружењу. Боља је од интроспекције по томе што се њоме могу открити мотиви неке делатности посматрањем онога што човек заиста ради од онога што он каже да жели да уради. Недостаци посматрања су ограниченост на видљиво понашање без скривених мотива и немогућност мењања појединих услова. Такође, немогуће је направити емоционалну дистанцу, тако да су увиди често субјективни. Фазе посматрања су посматрање са циљем, систематско и конролисано посматрање, одабир технике, спровођење посматрања, обрада података и извођење закључка.

Експеримент је систематско мењање услова у којима се дешава нека појава. У експерименту појава је зависна варијабла, а услови су независна. Фазе експеримента су формулисање проблема, израда плана истраживања, одабир технике, спровођење истраживања, обрада резултата и извођење закључка. Добре стране експерименрта су појаву изазивамо и мењамо по својој вољи у контролисаним условима, оглед можемо поновити било када и било где што омогућава проверу резултата и поузално открива каузалне односе. Лоше стране експеримента су да неке ствари не можемо или из етичких разлога нећемо да мењамо и ситуација је вештачка, тј. испитаници се не понашају природно.

Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији део истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренети на искуства са људима.

Психолошке технике[уреди]

Технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података. Неке од техника су:

  1. Интервју
  2. Упитник
  3. Скале процене
  4. Анкета
  5. Пројективне технике
  6. Тест

Интервју је најстарија техника. Обавља се усменим, формалним путем. Може бити стандардизован, унапред одређена питања, или нестандардизован, само оквирне теме. Недостаци интервјуа је субјективност интервјуисте или неискреност интервјуисаног.

Упитник је сачињен од нита ставки у писаној форми. Постоје отворени упитници, испитаник сам формулише одговоре, или затворени,

Познати психолози[уреди]

Познати српски психолози[уреди]

Рекли су о психологији[уреди]

Душа је највеће чудо од свих космичких чуда.

Карл Густав Јунг

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Основне подобласти друштвених наука
Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика |
Руковођење | Политичке науке | Психологија | Социологија