Аптроним

С Википедије, слободне енциклопедије

Атроним, аптоним или еуоним је лично име које је прикладно или посебно прилагођено свом власнику[1].

Историја[уреди | уреди извор]

Енциклопедија Британика приписује термин Френклину П. Адамсу, писцу који га је сковао као анаграм патронима, да би нагласио као “прикладан“.

Према Франк Нуесел-у, у Студији имена (1992), аптоним је термин који се користи за „људе чија имена и занимања или ситуације (нпр. радно место) имају блиску кореспонденцију.“[2]

У књизи Шта је у имену? (1996), аутор Пол Диксон цитира дугачку листу аптронима коју је првобитно саставио професор Луис П. Липсит са Универзитета Браун[3]. Психолог Карл Јунг је у својој књизи Синхроницитет написао да постоји „понекад прилично гротескна коинциденција између имена човека и његових особености“[4].

Номинативни детерминизам је хипотеза која сугерише узрочну везу засновану на идеји да људе привлаче области рада које одговарају њиховом имену.

Значајни примери[уреди | уреди извор]

Јулес Ангст, швајцарски професор психијатрије, који је објавио радове о анксиозности (ангст)[5]

Мајкл Бол, енглески фудбалер[6]

Колин Бас, британски басиста у рок бенду Камел[7]

Ланце Басс, бас певач америчког поп бенда НСИНЦ[8]

Мики Бас, амерички басиста и музичар[9]

Лејн Бичли, аустралијски бивши светски шампион у сурферу[10]

Александар Грејем Бел, проналазач телефона[11]

Берт "Тито" Бевериџ, оснивач Титове водке[12]

Ијан Бишоп, епископ енглеске цркве[13]

Доктор Вилард Блис, лекар који је лечио председника Џејмса А. Гарфилда[14]

Џон Блоу, енглески оргуљаш у Вестминстерској опатији[15]

Јусеин Болт, јамајчански спринтер[16]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dodge, John Vilas, (25 Sept. 1909–23 April 1991), Senior Editorial Consultant, Encyclopædia Britannica, since 1972; Chairman, Board of Editors, Encyclopædia Britannica Publishers, since 1977, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-04-19 
  2. ^ Nuessel, Frank (1992). The study of names: a guide to the principles and topics. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-28356-7. 
  3. ^ Dickson, Paul (1996). What's in a name? reflections of an irrepressible name collector. Springfield, Mass: Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-613-8. 
  4. ^ Allan, Stuart; Thorsen, Einar (2011), Journalism, public service and BBC News Online, Macmillan Education UK, стр. 20—37, ISBN 978-0-230-23345-4, Приступљено 2024-04-19 
  5. ^ Reckless, Stanley Lawrence. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  6. ^ aptronym, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Приступљено 2024-04-19 
  7. ^ Graham, Flora (2020-08-11). „Daily briefing: Russia approves ‘reckless’ coronavirus vaccine”. Nature. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/d41586-020-02392-4. 
  8. ^ „John Page to Robert Page”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2023. Приступљено 2024-04-19. 
  9. ^ ROBERTS, SAM (2018-11-06). Only in New York. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-8109-1. 
  10. ^ „Identify: Pause and ponder, Identify inquiry question, Decide direction”. Guided Inquiry Design®: 93—108. 2012. doi:10.5040/9798400660580.ch-007. 
  11. ^ Preamble: Mann’s Fate, Routledge, 2014-04-08, стр. 9—14, ISBN 978-1-315-76046-9, Приступљено 2024-04-19 
  12. ^ HOW A MAN NAMED GRAY ALMOST SHOT AND KILLED CRACKED REAR VIEW, University of South Carolina Press, 2022-04-05, стр. 140—142, Приступљено 2024-04-19 
  13. ^ Thetford, Bishop Suffragan of, (Rt Rev. Alan Peter Winton) (born 4 Sept. 1958), Oxford University Press, 2009-12-01, Приступљено 2024-04-19 
  14. ^ Foss, Hubert J. (1934). „Classicism and Arthur Bliss: His New Viola Sonata”. The Musical Times. 75 (1093): 213. ISSN 0027-4666. doi:10.2307/918667. 
  15. ^ Antonicek, Theophil (2001), Vienna: The Baroque era, Oxford University Press, Приступљено 2024-04-19 
  16. ^ aptronym, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Приступљено 2024-04-19 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аптроним&oldid=27724442”