Аргентински пас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аргентински пас
Dogo Argentino.jpg
Аргентински пас са некупираним ушима
Држава порекла Аргентина
Надимци дого, дого аргентино
Особине
Тежина Мужјак 41 – 54 kg
Висина Мужјак 62 – 68 cm
Женка 60 – 65 cm
Длака кратка
Боја бела
Животни век 9 – 12 година

Аргентински пас познат и као дого аргентино (шп. Dogo argentino) је раса паса пореклом из Аргентине, чији је творац доктор Антонио Норез Мартинез. Аргентински пас спада у молосе тј. мастифе.

Историјат[уреди]

Професор доктор Антонио Норес Мартинез, који се бавио селекцијом пасмина сматра се творцем аргентинског пса. Уз помоћ свога брата успео је да створи пасмину која је снажна и отпорна а може да се користи и у лову. Није познато које су тачно расе употребљене за његов настанак али се претпоставља да су коришћени поинтер (због начина лова), енглески булдог, бултеријер, боксер, херлекин, бордошка дога, шпанска дога, ирски вучји хрт и пиринејски мастиф. Важан допринос у настанку ове пасмине дала је и једна локална раса која је изумрла – кордобски борац. Након сваког укрштања са одређеном расом, пас који је настао укрштањем, поново је парен са кордобским борцем. Тако је у генетском склопу аргентински пас наследио 60% особина од кордобског борца.

Општи изглед[уреди]

  • Лобања је масивна, конвексна, у смеру напред ка назад и бочно, као и посматрана одозго, на основу мишића за жвакање и мишића потиљка. Носник је исте дужине као и лобањски део, што значи да је замишљена линија која спаја унутрашње очне углове једнако удаљена од потиљне кврге и врха носне печурке.
  • Очи су тамне боје лешника, ивице капка су црне или светле, растојање очију мора да буде велико, поглед живахан и интелигентан, али у исто време тврд и чврст.
  • Уста су добро прилагођена, без прогнације, јако са добро усађеним и великим зубима.
  • Нос је црно пигментаст, на крају лако подигнут, ноздрве су добро отворене.
  • Уши су добро постављене, полу подигнуте, троугластог облика.
  • Потиљна кост не сме да штрчи напоље, већ га јаки мишићи потиљка морају потпуно прекрити.
  • Врат је јак, заобљен, добро обликован, са дебелом кожом грла, фатална као код мастифа, бордошке доге и булдога, опуштена, не затегнута као код бултеријера.
  • Груди су широке, дубоке, са много места за масивна плућа. Од напред гледано дубина груди мора бити до лактова. Рамена су висока, врло јака, са јасно мишићавим рељефом. Грудни кош је широк, бочно гледано штрчи код доње ивице изнад лактова. Горња линија је виша код рамена и благо се спушта ка слабинама и шапама.
  • Предње ноге су равне, потпуно паралелне, са кратким прстима који леже један поред другог. Слабински део је прекривен мускулатуром. Задње ноге су јаке, натколеница са јаким мишићима, са кратком потколеницом и добро затвореним шапама, без одстојећих прстију. Реп је дугачак и јак, али не иде изнад скочног зглоба. Нормално ношен, у афекту је и стално се бочно помера.
  • Тежина и висина:
    • за женке - тежина је 35 - 45 kg, а висина 55 - 62 cm,
    • за мужјаке - тежина је 45 - 60 kg, а висина 62 - 68 cm.
  • Длака је кратка и густа, а не сме имати никакву мрљу.

Дискфалификационе мане[уреди]

Светло плаве очи или очи других боја, немост, флеке на длаци, бео или јако флекав нос, предгриз или подгриз, висеће усне (у великој мери), хртовска глава, дуге некупиране уши, висина испод 40 cm и свака физичка диспропорција.

  • Данас је у великом броју земаља купирање ушију забрањено законом, па се некупиране уши више не узимају као дисквалификациона мана.

Спољашње везе[уреди]