Бич (лист 1889)

С Википедије, слободне енциклопедије

Бич: лист за шалу и сатиру
Први број листа Бич из 1. априла 1889. године
Типхумористичко-сатирични лист
Формат36 cm
ВласникСима Лукин Лазић
УредникДрагољуб Миросављевић
Оснивање1889.
Језиксрпски
Укидање1890.
СедиштеБеоград
Веб-сајтБич : лист за шалу и сатиру

Бич: лист за шалу и сатиру је хумористичко-сатирични лист са илустрацијама који је излазио у Београду од 1. априла 1889. до 23. октобра 1890.[1][2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Бич: лист за шалу и сатиру излазио је у Београду од 1. априла 1889. године до 23. октобра 1890. године. Изашло је укупно 42 броја. Власник је био Сима Лукин Лазић.[2] Штампан је у штампарији Народне радикалне странке. Карактеристично је за лист да је био са сликама. Лукин је објављивао цртане карикатуре. Ангажовао је Драгутина Дамјановића, једног од српских познатих цртача.[3] Лист је био радикалски настројен и ударао је највише по страним непријатељима, али и домаћим и то највише из Напредне и Либералне странке.[4] Поднаслов се мењао од броја 15 1889. године у Лист за шалу и збиљу.[1]

Политичка оријентисаност листа[уреди | уреди извор]

Лукин Лазић је дословно спроводио програм Народне радикалне странке. Највише је нападао новинара Перу Тодоровића, пријатеља династије Обреновић. Због оштрог и сатиричног тона често је био лист цензурисан. За прекид излажења биле су, сем цензуре, и у питању финансије. После обуставе излажења Бича, Лукин Лазић се сели у Загреб где покреће нови сатирични лист Врач погађач 1896. године.[3]

Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

Излазио је недељно.[1]

Тематика[уреди | уреди извор]

У Бичу су се појављивали политички чланци везани и за спољну и унутрашњу политику. Такође је било чланака везаних за црквену политику. Бавио се питањима аустроугарске политике и положајем Срба у унутрашњој политици суседне државе.[5]

  • Досетке
  • Шале
  • Оштри сатирични чланци

Рубрике[уреди | уреди извор]

  • Дугоња и Пупоња
  • С брда с дола
  • Капљице
  • Поруке и отпоруке

Карикатуре[уреди | уреди извор]

Карикатура је била део визуелне културе и учествовала је у пропагирању и ширењу националних идеја у 19. и 20. веку. На насловној страни листа се скоро увек јављала. Изостала је свега неколико пута. Водовдански број из 1889. је био специфичан по томе што је имао црне маргине као својеврстан помен у част страдалих косовских јунака. Текст у склопу карикатуре је био нераздвојан јер илустрација без текста да га појасни није била сасвим доречена. Такође је и тексту била потребна илустрација за комбиновање значења.[4] Аустроугарска монархија је у Бичу представњена као фигура жене и носи пејоративна имена Тета или Баба. Особа је представљана као зла, лукава, превртљива, покварена, насилна. Увек је супериорна и својим телом и положајем на цртежу то недвосмислено показује у односу на представника српског народа. Лик српског представника је идеализован у виду плећатог мушкарца, маркантне спољашњости са наглашеним националним идентитетом. Приказан је у шумадијској народној ношњи, кожним опанцима, правилних црта лица, дугим брковима и на глави са фесом.[4]

Бич, број 5, 30. април 1889.
Бич, број 2, 9 април 1889

Сарадници[уреди | уреди извор]

Уредници[уреди | уреди извор]

  • Драгољуб Миросављевић за број 1 и 2 1889.
  • Давид Батић од броја 3 1889 заступник одговорног уредника
  • Јован Тодић од броја 10 1889. године

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Бич : лист за шалу и сатиру / власник С. [Сима] Лукин Лазић ; одговорни уредник Драгољуб Миросављевић. - Год. 1, бр. 1 (1. апр. 1889)-год. 2, бр. 42 (23. окт. 1890). - Београд : [б. и.], 1889-1890 (Београд : Штампарија Народне Радикалне Странке). - 36 cm
  2. ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 105. ISBN 86-82827-01-8. 
  3. ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 32. 
  4. ^ а б в Иконић, Ивана (2015). СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА : докторска дисертација (PDF). Нови Сад: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДСЕК ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОС. стр. 53—78. 
  5. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). „Библиографија београдске штампе од 1835. до 1991”. Новинарски летопис. 4, број 4 (Јубиларно издање): 36. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]