Загреб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Загреб (вишезначна одредница).
Град Загреб
Grad Zagreb

Jelacicplac.jpg
Трг Бана Јелачића ноћу.

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Град Загреб
Основан 1094.
Становништво
Становништво (2011) 792.875[1]
Агломерација 1.107 115[2]
Густина становништва 1.223,9 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°48′47″N 15°58′40″E / 45.81302927443444, 15.977894963757005
Надморска висина 122 м
Површина 641,29 км²
Град Загреб на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Град Загреб
Град Загреб на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Милан Бандић, (независни)
Поштански код 10000
Позивни број (+385) 1
Регистарска ознака ZG

Загреб (хрв. Zagreb, мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја. Према попису из 2011. у Загребу живи 792.875 становника.[1] Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.

Природне одлике[уреди]

Сателитски снимак града Загреба

Шире подручје Загреба грађено је од стена магматског, седиментног и метаморфног типа чији се стратиграфски распон протеже од палеозоика до квартара. Медведница је изграђена од стена од којих најстарије датирају из палеозоика, преко мезозоика до кенозоика, док се у долини Саве налазе речни наноси који датирају из квартара.

Загребачко подручје је зона појачане сеизмичке активности као последица интензивних тектонских покрета. Сеизмичност износи 7 до 9 степени по Меркалијевој скали.[3] Два важна раседа која се налазе на загребачком подручју су савски расед, који се пружа падинама Вукомеричких горица, и медведнички расед, који се пружа на потезу Жумберачка гора—Медведница.[3]

Географија[уреди]

Загреб се налази на 45°49′0″N, 15°59′0″E у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве, која је у подручју града низијска река. Сава има типичан кишно-снежни режим са високим водостајима у пролеће и јесен, а ниским у лето, што доводи до великих осцилација водостаја.

Шуме прекривају 30,45% територије града (као управне јединице).[4] Долина Саве је некад представљала континуирани појас шума и шикара врба, топола и црне јове, а данас су тек присутне више или мање деградиране шикаре тих врста. Местимично је преостао и храст лужњак. У нижим деловима Медведнице, до 400 m надморске висине и на побрђима, на присојним падинама, преовладавају храст, граб, буква и дивљи кестен. Изнад те границе, од 300 до 800 m надморске висине, доминира буква која се изнад те висине меша с јелом. Пољопривредне површине прекривају 31,84 %, док остале површине (првенствено изграђени део) обухватају 37,71% територије града.[4]

Климатограм за Загреб
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
64
 
3
-4
 
 
41
 
5
-4
 
 
51
 
11
0
 
 
64
 
15
4
 
 
77
 
20
9
 
 
97
 
23
13
 
 
82
 
25
14
 
 
90
 
25
14
 
 
87
 
22
10
 
 
74
 
15
6
 
 
82
 
8
1
 
 
64
 
3
-2
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: Zagreb Climate Data (температура) и Државни хидрометеоролошки завод Хрватске (падавине)

Клима[уреди]

Клима Загреба
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C −0,1 6,1 10,9 15,7 19,1 20,7 20,0 23,3 16,0 10,8 5,6 1,3 11,4
Количина падавина, mm 63,7 47,6 51,3 63,5 77 96,6 81,5 89,9 86,5 74,1 82 63,7 844
Извор: Државни Хидрометеоролошки завод Хрватске


Историја[уреди]

Праисторија[уреди]

Андаутонија
Каменита врата, некад део одбрамбеног система Градеца, данас једнина сачувана градска врата и симбол Загреба
Кула Лотршчак, некад део одбрамбеног система Градеца, данас један од симбола града Загреба

Људске насеобине на ширем загребачком подручју постоје већ у праисторији. У пећини Ветерници на југозападним обронцима Медведнице, која је палеолитским ловцима служила као склониште или боравиште, пронађено је камено оруђе и оружје, као и остаци огњишта човекових предака који су били савременици крапинског прачовека. Старост остатака је датирана на око 40.000 година.[5] Трагови живота људи су пронађени и у долини реке Саве, где је пронађено бронзано оруђе и гробови културе поља са урнама, назване према начину сахрањивања покојника.

Антика[уреди]

За време Римског царства на подручју Загреба, тачније на месту данашњег села Шћитарјева у близини Велике Горице налазила се Андаутонија, староримско насеље и општина. На месту Андаутоније се пре римског налазило илирско насеље. Андаутонија се налазила на десној обали реке Саве на месту где је римски пут Сисција—Петовио (СисакПтуј) прелазила реку. Археолошким ископавањима откривени су бедеми, некрополе, термални комплекс с водоводом, канализацијом и системом за загревање просторија, трагови луке и предмети из свакодневног живота становника. Андаутонија губи на значењу у раздобљу од 4. до 7. века за време великих сеоба народа.

Средњи век[уреди]

Континуирана историја града Загреба може се пратити од 1094. када је угарски краљ Ладислав I основао Загребачку бискупију на Каптолу.[6][7][8] Године 1134. издата је писмена повеља у којој се помињу оснивач бискупије краљ Ладислав, први загребачки бискуп са свештенством. Та је повеља први писмени траг о Загребачкој бискупији.

Године 1217. довршена је и посвећена столна црква, која је тешко страдала при најезди Татара 1242. године.[9] Преживело становништво потражило је спас у шумама Медведнице. Након одласка Татара део становништва се вратио на виши брег који је од суседног бискупског насеља био одељен потоком Медвешчаком. Угарски краљ Бела IV, који се и сам повлачио пред Татарима, у знак захвалности за сигурно уточиште доделио је новом насељу — Градецу — и његовим становницима повељу којом им је признао знатне самоуправне повластице у унутрашњем уређењу, судству и привредном животу. Градец је тако постао слободна краљевска варош изузета од банске и жупанске власти и директно подређена краљу.[6][7][8] Процењује се да је Загреб тада имао приближно 1.000 становника.

Нови век[уреди]

Загреб 1689. године
Горњи град Загреба

Загреб се први пут спомиње као главни град Хрватске 1557. године.[7][6] Током 17. и 18. века катастрофални пожари више пута су уништавали насеље. С поступном градњом кућа од опека временом је ограничена разорна моћ честих великих пожара. Исусовци су 1664. године у Загребу основали прву штампарију.[8] Године 1669. основан је Загребачки универзитет.[7] Тада је краљ Леополд I повељом Краљевској академији потврдио право универзитета.

У међувремену су 1667. године избили тешки и крвави сукоби у подграђу и на мосту преко потока Медвешчака који је делио два насеља. Између супарничких варошких и каптолских становника често је долазило до спорова, несугласница и сукоба, најчешће због права локалног трговања, који су кочили јачи развој Загреба у политичко и привредно средиште. Сукоби су се, међутим, временом стишали. Године 1742. у Загребу је било 560 кућа са 5.600 становника. Двадесет и пет година касније, 1767. Краљевско веће је одредило Вараждин за своје привремено седиште. Но, након великог пожара у Вараждину 1776. године у којем је уништена и зграда Краљевског већа, у Загреб су се трајно преселиле високе управне, судске и школске установе, као и знатан део племства.[6] [7]

19. век[уреди]

Почетком 19. века у Загребу је живело 7.706 становника и тај број је био у сталном порасту. Године 1834, преуређењем старе Градске већнице Загреб је добио прво стално позориште[6], а 1847. у Хрватском сабору, хрватски језик је проглашен службеним чиме је заменио дотадашњи службени језик — латински. Револуционарне 1848. године Загреб је, као и остатак Европе, био једно од попришта бурних политичких догађаја. Средишњи градски трг је исте године преименован у Јелачићев трг.

Царским патентом 7. септембра 1850. спојени су дотадашњи делови Загреба у јединствено насеље,[6] чиме су се створили услови за убрзан развој модерног средњоевропског града. То је било доба велике градње, у којем је израсло ново урбано средиште, Доњи град. За то време на Трњу и Трешњевци су настајала неплански грађена насеља сиромашних слојева грађана, док се на северним шумовитим брежуљцима градио резиденцијални део града.

Године 1862. кроз град је прошла прва железничка пруга.[6] Пруга је изграђена као јужни крак пруге БечЉубљанаТрст и спајала је Зидани Мост преко Загреба са Сиском.[8] Следеће године у рад је пуштена градска плинара. 1866. у Загребу је основана Југославенска академија знаности и умјетности (ЈАЗУ), данашња Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ). Исте године на средишњем градском тргу постављен је споменик бану Јелачићу и довршена је православна црква на Тргу Петра Прерадовића. Године 1867. изграђена је загребачка синагога, а 1874. Загреб је добио модеран универзитет.

Године 1874. је уведена јавна плинска расвета, а 1878. је почео да ради јавни градски водовод.[6] 9. новембра Године 1880. Загреб је задесио снажан земљотрес у којем су оштећене многе зграде, али без већих људских жртава.[10][11] Услед оштећења насталих у земљотресу, отпочела је обнова столне цркве на Каптолу и загребачка катедрала је добила данашњи изглед.[9] Прва телефонска линија у Загребу је прорадила 1881, а од 1886. се уводи јавни телефонски саобраћај. Загреб добија трамвај 1891. године,[6] а годину касније изграђена је главна зграда железничке станице — Државни колодвор — коју је пројектовао главни инжењер угарских државних железница Ференц Фаф (мађ. Ferenz Pfaff). Године 1895. никла је нова зграда Хрватског народног казалишта.

20. век[уреди]

Пешачка зона у Илици
Мамутица“ у Новом Загребу, по запремини највећа зграда у Загребу и Хрватској, и једна од највећих зграда у Европи, саграђена 1974. године
Зграда Коцкица на Присављу, изграђена 1968. године

На прелазу у 20. век у Загребу је живело 61.002 становника. Настављено је велико проширивање града и градских садржаја у којем центар града добија данашњи изглед. Град се шири на исток према Пешченици и на запад према Чрномерцу. Прва два стална биоскопа у Загребу отворена су 1906. године. Идуће године је у рад пуштена прва јавна електрана, па почиње изградња електричне мреже и првих кућних прикључака. Касно увођење електричне енергије у Загреб приписује се уговору између Градског поглаварства и плинаре која је имала концесије на јавну плинску расвету. Такође, исте године основана је и библиотека намењена грађанству и која чини језгро данашњих Градских књижница.

Електрични трамвај је заменио трамвај на коњску вучу 1910. године. Пред крај Првог светског рата и у првим годинама након њега отворено је више факултета и високих школа, међу осталима и Медицински факултет (1917), Пољопривредно-шумарски факултет (1919), Ветеринарски факултет (1924) и др. 1921. године у Загребу је први пута пописано више од 100.000 становника, тачније 108.674. Након рата на потезу између железничке пруге и реке Саве граде се радничка насеља, док се на нижим обронцима Медведнице довршава градња резиденцијалне четврти. До 1931. године становништво Загреба је порасло за 70%, што је уједно и највећи демографски скок у историји града. Године 1926. у Загребу је почела радити прва радио-станица — Радио Загреб. Радио Загреб је био једна од првих радио-станица у Европи и прва радио-станица у овом делу Европе.[12] 1929. Загреб постаје седиште новоосноване Савске бановине, а од које ће 1939. спајањем са Приморском бановином и деловима Зетске, Врбаске, Дринске и Дунавске бановине настати Бановина Хрватска. Године 1926. довршен је хотел Милинов, данашњи Дубровник, а отворен је и велики стамбени блок у источном делу Доњег града, највећи у Загребу до градње великих стамбених зграда у Новом Загребу. Дана 10. априла 1941. у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ). Исте године је срушена загребачка синагога. Дана 8. маја 1945. године Загреб је ослобођен.

Боговићева улица

Након рата започиње још један циклус градње и индустријализације града, који за то време континуирано демографски расте. Загреб уједно постаје и административно средиште, прво НР, а потом и СР Хрватске. Године 1950. Загреб је и управно-територијално проширен. Граду су припојена многа дотадашња мала самостална насеља: Подсусед, Стењевец, Врапче, Шпанско, Млинови, Грачани, Шестине, Ремете, Маркушевец. Загреб се на десну обалу Саве почиње ширити од 1957. године када почиње изградња првих великих стамбених четврти, најпре Савског Гаја и Запруђа.[8] На простору где је 1953. пописано само 2.000 становника никнуо је нови део града у којем данас живи више од 100.000 становника. У индустријској зони на Житњаку исте године почиње изградња постројења Органско-кемијске индустрије (ОКИ). 1964. године Загреб је погодила највећа природна катастрофа у његовој историји.[8][6] Поткрај октобра набујале воде Саве излиле су се из речног корита и поплавиле приближно 60 km² уже територије града. Да би се избегле опасности од нових поплава, 1971. године је довршен систем нових савских насипа и одводни канал СаваОдра—Сава. Исте године у јесен, Загреб је за време Хрватског пролећа био поприште студентских демонстрација. Након слома покрета почетком децембра водећи хрватски политичари су дали оставке и повукли се из политичког и јавног живота, многи учесници покрета и студентске вође били су ухапшени, а рад Матице хрватске је забрањен. Догађања из те године довела су до тога да је 1974. године донесен нови југословенски Устав у којем су испуњени неки од захтева покрета.

Године 1975. отворен је хотел „Интерконтинентал“, први хотел високе категорије у Загребу. Следеће године довршена је највећа и тада највиша пословна зграда у Загребу, популарно названа Загрепчанка. За потребе Универзијаде одржане 1987. године изграђено је или обновљено мноштво спортских објеката. Отворени су, проширени или изграђени и многи други објекти и простори — музеј Мимара, Омладински центар, Факултет економских знаности, хотел Дубровник, нова зграда аутобуске станице, тј. „Аутобусни колодвор“. Уређени су Трг бана Јелачића као и фасаде многих зграда у Доњем граду. Дана 11. јула исте године у Загребу је симболично обележено рођење петмилијардитог становника Земље.

У Загребу је 8. октобра 1991, три месеца након Брионске декларације, ступила на снагу уставна одредба Хрватског сабора из месеца јуна исте године, о самосталности Хрватске, са Загребом као главним градом. Тој одлуци је дан раније претходило бомбардовање Банских двора за које је оптужено Југословенско ратно ваздухопловство.[6] Током лета 1991. у Загребу је било спорадичне пуцњаве око касарне ЈНА „Маршал Тито“, али интензивних борби није било па је град поштеђен разарања. Након потписивања Сарајевског примирја 3. јануара 1992. године, постигнут је договор о повлачењу ЈНА, чије су се јединице повукле током истог месеца. У мају 1995. Загреб је био мета ракетног напада у којем је погинуло 6 цивила, а рањено их је најмање 175.[6]

Након што су Хрватску као самосталну земљу признале многе државе, у Загребу се почињу отварати амбасаде од којих је прву отворила СР Немачка. Увођењем нове територијалне организације у Републици Хрватској формирано је 20 жупанија и Град Загреб, такође са статусом жупаније. У Загребу се налази и седиште суседне Загребачке жупаније.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Загреба

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 779.145 777.826 723.065 629.896 478.076 393.919 356.529 258.024 167.765 136.351 111.565 82.848 67.188 54.761 48.266

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Загреб је имало 706.770 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
594,323 84,09%
Срби
  
44,384 6,27%
Југословени
  
14,218 2,01%
Муслимани
  
11,247 1,59%
Словенци
  
6,299 0,89%
Албанци
  
2,526 0,35%
Црногорци
  
2,332 0,32%
Македонци
  
1,707 0,24%
Мађари
  
1,033 0,14%
Чеси
  
973 0,13%
Роми
  
902 0,12%
Јевреји
  
392 0,05%
Немци
  
296 0,04%
Италијани
  
261 0,03%
Украјинци
  
249 0,03%
Руси
  
214 0,03%
Словаци
  
203 0,02%
Бугари
  
144 0,02%
Пољаци
  
127 0,01%
Русини
  
117 0,01%
Румуни
  
105 0,01%
Турци
  
77 0,01%
Грци
  
68 0,00%
Аустријанци
  
56 0,00%
Власи
  
7 0,00%
остали
  
621 0,08%
неопредељени
  
14,498 2,05%
регион. опр.
  
1,297 0,18%
непознато
  
8,094 1,14%
укупно: 706.770

Ранији пописи[уреди]

Загреб (град)[13]
година пописа 1981. 1971. 1961. 1953. 1948.
Хрвати 516.548 304.637 241.007
Срби 36.665 17.519 13.125
Југословени 56.907 2.606
Муслимани 6.410
Словенци 8.709 17.592 17.054
Црногорци 2.303 1.210 795
Македонци 1.691 661 430
Албанци 1.303
Мађари 1.115 1.089
Роми 825
Италијани 311
Нијемци 641
Бугари 332
Чеси 1.674
Словаци 167
Чеси и Словаци 1.544
остали Словени 1.276
остали несловени 1.743
неопредељени муслимани 209
остали и непознато 36.299
Укупно 649.586 ' ' 350.829 279.623
Загреб (град)[13]
година пописа 1931. 1921.
Римокатоличка 157.897
Православна 13.279
Евангелистичка 2.064
Исламска 1.239
Остале 11.102
Укупно 185.581 '

Према попису становништва из 2001. године Загреб има 779.145 становника.[14] Просечна старост становништва износи 39,7 година. Према полној структури, од 779.145 становника 415.153 је жена, а 363.992 мушкараца.[14]

Становништво града Загреба према полу (Попис 2001.)
Жене
  
53,28%
Мушкарци
  
46,72%

Приказана је етничка структура града Загреба према попису становништва из 2001. године:

Етничка структура становништва града Загреба (Попис 2001.)
Хрвати
  
91,94%
Срби
  
2,41%
Бошњаци
  
0,80%
Албанци
  
0,43%
Словенци
  
0,41%
Роми
  
0,25%
Остали и неопредељени
  
2,84%

Према матерњем језику већина становништва Загреба се изјашњава да говори хрватски језик (97,45%). Затим следе албански (0,40%), словеначки (0,33%), бошњачки (0,31%), српски (0,27%), ромски (0,18%) и македонски (0,15%).[14]

Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници католичке и православне вероисповести. Од осталих хришћанских заједница присутни су Јеховини сведоци, Евангелистичка црква, Адвентистичка црква и баптистичка црква. Знатан је удео агностика, атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам.[14]

Верска структура становништва града Загреба (Попис 2001.)
Католици
  
87,09%
Агностици и неопредељени
  
4,06%
Атеисти
  
3,54%
Муслимани
  
2,08%
Православци
  
2,01%

Највећи градски квартови су: Трешњевка (више од 120.000 становника), Нови Загреб (више од 110.000 становника) и Дубрава (близу 100.000 становника).

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Политика[уреди]

Зграда Градског поглаварства

Град Загреб, као главни град Републике Хрватске, има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније.

Управни органи града Загреба су:

  • Градска скупштина је представнички орган грађана града Загреба и орган локалне самоуправе које доноси акта у оквиру делокруга града Загреба. Градско веће има 51 члана који се бирају на изборима. Градска скупштина има председника и највише четири потпредседника. Градска скупштина између осталих доноси „Статут града Загреба“ и градски буџет, надзире укупно материјално и финансијско пословање града, утврђује програм развоја појединих делатности, доноси документе просторног уређења града, бира и смењује градоначелника и његове заменике, као и чланове поглаварства итд. Мандат чланова Градске скупштине изабраних на редовним изборима траје четири године.
  • Градоначелник заступа Град и са градском владом је носилац извршне власти у граду Загребу. Бира се посредно, на седници Градске скупштине. Градоначелник је уједно и председник градске владе. Градоначелник има два заменика који га у случају његове спречености замењују. Актуелни градоначелник града Загреба је Милан Бандић.
  • Градско поглаварство је име градске владе која обавља извршне послове локалне и регионалне самоуправе и послове државне управе које су му поверене законом. Председник поглаварства је градоначелник. За свој рад поглаварство је одговорно Градској скупштини и броји једанаест чланова.
  • Градске четврти и месни одбор су облици месне самоуправе у којим грађани непосредно учествују у одлучивању о питањима од њихова свакодневног и непосредног интереса, која утичу на њихов свакодневни живот и рад, попут санирања оштећења на улицама или тротоарима, уређење дечјих игралишта или паркова, уклањање комуналног или дивљег отпада итд. Град Загреб је подељен на 17 градских четврти, а за сваки део четврти се оснивају поједини месни одбори.


Према резултатима последњих редовних локалних избора одржаних 15. маја 2005. године, у раду скупштине учествују следеће странке: Социјалдемократска партија (СДП), Хрватска сељачка странака (ХСС), Хрватска странка умировљеника (ХСУ), Сједињене независне листе (СНЛ), Хрватска демократска заједница (ХДЗ), Хрватска народна странка (ХНС), Хрватска странка права (ХСП), Хрватска социјално либерална странка (ХСЛС), Демократски центар (ДЦ) и независни заступници.[15]

Градоначелници[уреди]

Споменик Већеславу Хољевцу једном од најзначајнијих загребачких градоначелника за време чијег се мандата Загреб проширио и на десну обалу ријеке Саве и који је у граду спроводио смјеле урбанистичке захвате. Овде приказан у шетњи у Нови Загреб, на десну обали Саве.

Дат је списак свих загребачких градоначелника[16] од уједињења свих насеља у јединствени град Загреб 1850.

  • Милан Бандић, (2000—2002; 2005—)
  • Власта Павић (2002—2005)
  • Марина Матуловић-Дропулић (1996—2000)
  • Бранко Микша (1993—1995)
  • Борис Бузанчић (1990—1993)
  • Мато Микић (1982—1983; 1986—1990)
  • Тито Кошти (хрв. Tito Kosty; 1985—1986)
  • Зорислав Шоње (1984—1985)
  • Александар Варга (1983—1984)
  • Иво Латин (1978—1982)
  • Иво Врховец (1972—1978)
  • Јосип Колар Матек (1967—1972)
  • Ратко Карловић (1967)
  • Перо Пиркер (1963—1967)
  • Већеслав Хољевац (1952—1963)
  • Мирко Павлековић (1951—1952)
  • Миливој Рукавина (1950—1951)
  • Мика Шпиљак (1949—1950)
  • Драгутин Саили (1945—1949)
  • Еуген Старешинић (1944—1945)
  • Иван Вернер (хрв. Ivan Werner; 1942—1944)
  • Јозо Думанџић (1941—1942)
  • Мате Старчевић (1939—1941)
  • Теодор Пеичић (1937—1939)
  • Рудолф Ербер (1934—1936)
  • Иво Крбек (1932—1934)
  • Стјепан Сркуљ (1917—1919; 1928—1932)
  • Вјекослав Хајнцел (хрв. Vjekoslav Heinzel; 1920—1928)
  • Светозар Делић (1920)
  • Јанко Хољац (1910—1917)
  • Милан Амруш (1890—1892; 1904—1910)
  • Адолф Мошински (хрв. Adolf Mošinsky; 1892—1904)
  • Игњат Зајбер (хрв. Ignjat Seiber; 1887—1890)
  • Никола Бадовинац (1885—1887)
  • Јосип Хофман (хрв. Josip Hoffmann; 1881—1885)
  • Матија Мразовић (1879—1881)
  • Станко Андријевић (1876—1879)
  • Иван Вончина (1873—1876)
  • Стјепан Врабчевић (1873)
  • Павао Хац (хрв. Pavao Hatz; 1872—1873)
  • Драгутин пл. Цзекус (1869—1872)
  • Максо Михалић (1868—1869)
  • Вјекослав Фриган (1861—1868)
  • Јохан Лихтенегер (хрв. Johan Lichtenegger; 1858—1861)
  • Светозар Кушевић (1858)
  • Јосип Ф. Хертл (хрв. Josip F. Haerdtl; 1857)
  • Јанко Камауф (1851—1857)

Економија[уреди]

Зграда Загребачке берзе

На подручју града Загреба регистровано је око 22.000 компанија које своју делатност остварују у различитим гранама привреде.[17] Према делатностима, у структури загребачке привреде, са 33%, најзаступљенија је трговина, затим следе прерађивачка индустрија са 30%, саобраћај, складиштење и везе са 10%, финансијски сектор са 7%, док 20% отпада на остале делатности.[17] У Загребу се остварује 36% свеукупне трговине у Хрватској, док прерађивачка индустрија смештена у Загребу чини 32% прерађивачке индустрије на територији Хрватске.[18]

У Загребу је концентрисана прехрамбена, хемијска, електронска, текстилна, дрвна и издавачко-штампарска индустрија, као и индустрија прераде метала. Концетрисана је у индустријским зонама на Житњаку и Јанкомиру.[17] Уз постојеће отварају се и нове привредне зоне од којих се једна налази у Сесветама,[18] којима се уз поштовање еколошких стандарда настоји преселити индустрија из средишта на ивице града.[18] Многе велике хрватске компаније имају своје средиште у Загребу. То су ИНА Индустрија нафте, Плива (фармација), Краш и Franck (прехрамбена индустрија), Раде Кончар, Електро контакт, Ериксон - Никола Тесла (електронска индустрија), ТЖВ Гредељ (фабрика возила).[17] У Загребу и многе велике светске компаније имају своја представништва.[17]

Зграда Хрватске господарске коморе

У индустријској производњи највећи удео са 25,5% држи производња хране и пића. Следе је опскрба електричном енергијом, плином и водом са 16,3%, потом електронска индустрија са 9,1%, хемијска индустрија са 8,2%, удео издавачке и штампарске делатности са 8,5%, производња радио-телевизијских и комуникацијских апарата и опреме 8,0%, док је удео производње одеће и дораде 2,5%.[18]

Загреб је и финансијско средиште Хрватске. У њему се осим Хрватске народне банке налази и седиште бројних других банака, од којих су највеће Привредна банка Загреб, Хипо Алпе-Адрија банк, Загребачка банка и Хрватска поштанска банка. Загреб је и седиште Загребачке берзе, поновно отворене 1991. године. Загреб је и међународни сајамски центар. Загребачки велесајам је један од већих сајмова у свету и члан је Међународне уније сајмова (UFI) која окупља 167 сајамских организација из 67 земаља. Основан је 1909, али се његови почеци могу пратити до 1864. када је одржана Прва земаљска господарска изложба.[17]

Године 2007. загребачке компаније су извезле робу у противредности од 4,4 милијарде долара, док је увезена роба у вредности 14,9 милијарди долара. Удео Загреба у извозу Хрватске за 2007. је износио 35,7%, док је у увозу суделовао са 57,6%.[19] Највише се извозило на тржишта [[Босна и Херцеговина| style="background:#f3fff3;" | Укупно

У структури запослених, највећи број отпада на запослене у трговини (26,4%). Следе их запослени у прерађивачкој индустрији (16,5%), пословним услугама (16,3%) и грађевинарству (10,0%).[18] На подручју Загреба је запослено око 400.000 људи, што је више од 27% свих запослених у Хрватској.[20] Незапосленост у Загребу износи 7,8% и нижа је од државног просека, који износи 14,7%.[20]

Саобраћај[уреди]

Друмски саобраћај[уреди]

Саобраћајна петља у Загребу

Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске, док је један ауто-пут у изградњи. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб.

Ауто-пут А1 (Ауто-цеста А1) Загреб—СплитДубровник је у децембру 2008. године у потпуности завршен до чвора Равча.[21] До Плоча преостаје градња даљњих 60 km и 70 km до Дубровника. Ауто-пут А1 је један од најважнијих саобраћајних праваца у Хрватској јер повезује Загреб и северозападну Хрватску са другим градом по величини у Хрватској — Сплитом.

Ауто-пут А3 (Ауто-цеста А1, некад Ауто-пут братства и јединства) у потпуности следи трасу Паневропског друмског коридора X. Почиње у Брегани на граници са Словенијом и долином реке Саве повезује Загреб, Кутину, Новску, Славонски Брод, с Липовцем и граничним прелазом Бајаково, где се наставља у Србију. Ауто-пут спаја западну и средњу Европу са југоистоком континента и Блиским истоком. Последњи део ауто-пута од Жупање до граничног прелаза Бајаково довршен је на лето 2006. године.

Други важан паневропски друмски коридор који пролази кроз Загреб је коридор 5, кроз чију трасу пролазе три ауто-пута. Тај је правац најкраћа веза Загреба са Јадранским морем. Деоница од Загреба до чвора Босиљево је део ауто-пута А1. Деоница од чвора Бослиљево до Ријеке је ауто-пут А6 (Ауто-цеста А6) и у потпуности је довршена 22. октобра 2008. године.[22]

На истом коридору се налази и траса ауто-пута А4, чија је последња деоница, тј. објекат, нови мост преко реке Муре довршен истог дана кад и ауто-пут А6.[23] У Мађарској се ауто-пут А6 наставља на ауто-пут М7, који преко Летења на граници са Хрватском Загреб повезује с Будимпештом. Ауто-пут А2, Загреб—Мацељ, на словеначкој граници је довршен 2007. године. У плану је и градња ауто-пута А11 Загреб—Сисак.

Јавни градски превоз[уреди]

Загребачки трамвај

Јавни градски превоз у Загребу чине мрежа трамвајских и аутобуских линија, градско-приградски возови, те такси возила. Главнину јавног градског превоза у Загребу обавља Загребачки електрични трамвај (ЗЕТ), које је оператер трамвајског и аутобуског саобраћаја, а брине се и о успињачи и жичари на Медведници, која је, док се очекује градња нове, тренутно изван употребе.[24]

Први електрични трамвај је пуштен у промет 18. августа 1910. године.[25] Данас трамвајска мрежа има укупну дужину од 116 km.[26] Трамвајски саобраћај је организован у 15 дневних и 4 ноћне линије. Аутобуски саобраћај ЗЕТ-а тренутно се састоји од 125 дневних и 4 ноћне аутобуске линије.[27] Загребачка успињача спаја загребачки Горњи и Доњи град. С пругом дугом 66 метара, позната је и као најкраћа жичана железница на свету намењена јавном саобраћају.[28] Службено је пуштена у погон 8. октобра 1890. године. Данас је законски заштићена као споменик културе, а такође је једна од туристичких атракција у Загребу. Жичара „Сљеме“ пуштена је у саобраћај 27. јула 1963. године у функцији превоза излетника на врх Медведнице, а затворена је средином 2007. године, након квара на електромотору за који је процењено да је неисплатив за санирање.[24]

У Загребу данас има око 1.150 такси возила, а вожња таксијем доступна је 24 часа дневно. Први ауто-такси у Загребу појавио се на Тргу бана Јелачића 11. јуна 1901. године. Од априла 2011. такси превоз у граду осим удружења „Радио такси Загреб“ обављају и други приватни превозници.

Градско-приградским железничким превозом радним даном се у просеку користи око 70.000 путника. Главна железничка линија саобраћа на релацији Савски Мароф—Загреб, Главни колодвор—Дуго Село. Хрватске железнице су ову линију увеле 1992. године. Уз ову линију, други важни приградски смерови су према Великој Горици и Јастребарском заједно са локалним влаковима из смера Забока, Новске, Карловца и Копривнице.

Железнички саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хрватске железнице

Темељи железничке мреже постављени су крајем 19. и почетком 20. века, када су одређени главни правци железничког саобраћаја. Године 1862. пуштена је у саобраћај прва железничка пруга кроз Загреб, која је Зидани Мост преко Загреба повезивала са Сиском. Већ идуће године изграђена је пруга до Карловца, која је 1873. продужена до Ријеке, чиме је Загреб добио најкраћу железничку везу с морем. 1870. године изграђена је железничка пруга до Копривнице, која је 1897. од Дугог Села продужена до Новске. Године 1885. Загреб је железницом повезан и с Вараждином. 1925. довршена је Личка железничка пруга, којом је Загреб повезан са Сплитом и Далмацијом. Загреб је 1946. године Унском пругом, која је од Личке пруге краћа око 50 km, преко Сиска, повезан са Сплитом. Иако некад врло рентабилна, та се пруга данас користи у увелико смањеном капацитету.

Ербас А319 испред контролног торња Аеродрома Загреб

Два од три најважнија паневропска железничка коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб. То су Паневропски железнички коридор Vб, који иде од Ботова на граници с Мађарском до Ријеке и Паневропски железнички коридор 10 који иде од Добове на граници са Словенијом до Товарника на граници са Србијом. Уједно је најважнији железнички правац у Хрватској, јер преко Хрватске повезује западну и средњу Европу с југоистоком континента и Блиским истоком. Приградски путнички саобраћај је врло развијен. Теретни саобраћај се одвија обилазно како би се растеретио саобраћај кроз град, па је у ту сврху изграђена и велика теретна станица (Ранжирни колодвор).

Ваздушни саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аеродром Загреб

Аеродром Загреб (Зрачна лука Загреб; ИАТА: ZAG, ИКАО: LDZA) је главни међународни аеродром у Хрватској. Налази се поред Велике Горице, а од центра Загреба је удаљен 10 km. На аеродрому су смештене техничке базе Кроација ерлајнса. Кроз загребачки аеродром је током 2007. године прошло 1.992.455 путника.[29] Поред међународног аеродрома, у Лучком постоји и мањи спортски аеродром (Зрачно пристаниште Лучко). Лучко се користило као главни загребачки аеродром од 1947. до 1962. године. Највећи саобраћај забележен је 1959. године. Те су године цивилни авиони превезли 167.000 путника и 1.500 t робе.[30]

Култура[уреди]

Зграда данашњег музеја Мимара с краја 19. века

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више културних установа које традиционално имају велик престиж. Осим тога, у граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника.

Музеји[уреди]

Експонати из бројних загребачких музеја осим историјских, уметничких и културних домета града Загреба и Хрватске, приказују експонате велике историјске и уметничке вредности из читаве Европе и света. У око тридесет музејских и галеријских колекција обухваћено је више од 3,6 милиона експоната.

Колекције Археолошког музеја, основаног 1864. садрже готово 460.000 различитих артефаката и споменика. Изложени предмети организовани су у неколико збирки. Најпознатија је Египатска збирка, која је једина такве врсте у југоисточном делу Европе,[31] затим велика нумизматичка колекција која је једна од најзначајних и највећих у Европи и свету,[31] праисторијска збирка, античка и средновековна збирка. Важан музејски експонат је Загребачка мумија чији су повоји, тј. Загребачка ланена књига (Liber linteus Zagrabiensis), са 1.130 речи најдужи сачувани писани споменик старих Етрураца, једина постојећа етрурска књига и уједно једина ланена књига из старога века.

У поседу Хрватског природословног музеја налази се једна од најзначајнијих светских збирки остатака неандерталаца.[32] Збирка обухвата кости и камено оруђе и оружје [[неандерталац| style="background:#f3fff3;" | Укупно

Технички музеј основан 1954. године у широј регији чува најстарију и данас функционалну машину из 1830. године. У Одељењу саобраћајних средстава налазе се и бројни авиони, аутомобили, као и погонске машине и опрема. У збирци астронаутике налазе се модели вештачких сателита, орбиталних станица и свемирских бродова. Музеј поседује планетаријум, модел рудника угља, гвожђа и обојених метала дугачак 300 m, аписариј, као и радионицу Николе Тесле. Међу осталима постоје и ватрогасни, пољопривредни, те одељење великана хрватске науке и технике. Музеј чува преко 6.000 предмета из Хрватске и иностранства.[33]

Музеј Мимара (пуним називом: Umjetnička kolekcija Ante i Wiltruda Topića Mimare) је основан дотацијом Анте Мимаре Топића, а отворен је 1987. Смештен је у неоренесансној палати с краја 19. века.[34] Музеј садржи 3.750 уметничких радова различитих култура и цивилизација урађених у различитим техникама и материјалима. Стални постав уређен је као хронолошко низање историјско-стилских раздобља.

Хрватски музеј наивне умјетности са 5.000 уметнина, сматра се првим музејом наивне уметности у свету.[35] У музеју се чувају дела хрватске наиве 20. века, али има и радова познатих светских уметника. Музеј поседује и богате документационе фондове о наиви. Музеј за умјетност и обрт је основан 1880. године с циљем очувања уметничких и обртничких дела насупрот све доминирајућих индустријских производа. Са 160.000 експоната Музеј је институција од националне важности на пољу уметничке производње и историје материјалне културе у Хрватској.[36] Музеј града Загреба је основан 1907. године. Садржи 75.000 предмета из културне, уметничке, привредне и политичке историје града у распону од Римског периода до данашњих дана.[37] Етнографски музеј је основан 1919. године. Налази се у архитектонски складној сецесијској грађевини. Садржи 80.000 предмета који представљају хрватску етнографску баштину подељену у три културне зоне: панонску, динаридску и јадранску.[38] Остали важни загребачки музеји и збирке су: Музеј сувремене умјетности, Хрватски школски музеј, Хрватски ловачки музеј, Хрватски спортски музеј, Музеј поште и телекомуникација, Штросмајерова галерија, Музеј Ивана Мештровића, Галерија Кловићеви двори, Модерна галерија итд.

Позоришта[уреди]

Концертна дворана Ватрослава Лисинског

У Загребу делује око 20 сталних или повремених позоришта. У Загребу се налази национална позоришна кућа — Хрватско народно казалиште, изграђено у барокном стилу 1895. године. На позорници се одржавају драмске, балетне и оперне представе, а позориште је опремљено и за одржавање конгреса, промоција и пријема. Концертна дворана Ватрослава Лисинског капацитета од 2.171 седишта, саграђена је 1973. године, а названа је по аутору прве хрватске опере. Осим музичких манифестација, у њој се одржавају и конгресна догађања.

Фестивали[уреди]

Загреб је такође домаћин и неколико важних филмских фестивала. Дани хрватског филма су такмичарски фестивал средњометражног и краткометражног филма, на којем се приказује комплетна продукција хрватске кинематографије током претходне године, уз изузетак филмова који су остављени за приказивање на Пулском фестивалу. Одржавају се од 1991. године.

Загреб филм фестивал, основан 2003. године, постао је један од најзначајнијих хрватских културних догађаја. Уз главни програм такмичарског карактера, подељен је у три категорије — целовечерњи играни, кратки играни и документарни филм. Једнака пажња посвећена је и попратном програму којег сваке године сачињава 5 до 6 посебних филмских програма, промоције књига, филмских и културних пројеката као и презентације нових технолошких достигнућа везаних уз филмску продукцију те неизоставни забавни програми. Награда која се додељује на фестивалу се зове Златна колица, уз коју се најбољима додељују и новчана средства.

ZagrebDox је међународни фестивал документарног филма, покренут услед недостатка доброг међународног и такмичарског фестивала на подручју југоисточне Европе специјализованог за документарне филмове, тим више што је наведено подручје имало дугу традицију у производњи документарног филма.

Анимафест је светски фестивал анимираног филма који се одржава од 1972. године. Након 33 године бијеналних фестивала, 2005. је уведена категорија дугометражног анимираног филма, па се тако фестивал сада одржава сваке године, и то за непарних година с дугометражним програмом, а парних година с краткометражним. Анимафест су 1972. године основали град Загреб и Загреб филм. Локацију је изабрало Међународно удружење аниматора, одајући признање тадашњем светском успеху и угледу Загребачке школе цртаног филма. Иако је одавно прошло златно доба хрватске анимације, Анимафест је и даље један од главних светских фестивала цртаног филма, а дуго времена му је конкурисао само Annecy.

Међународни фестивал новог казалишта EUROKAZ се одржава сваке године у другој половини јуна. Након првог EUROKAZ-а који је одржан 1987. године као део културног програма Универзијаде, фестивал је постао редовна годишња манифестација. На њему је до сада наступило преко 300 позоришта из целог света и сматра се значајним позоришним догађајем у том делу Европе.

Образовање[уреди]

Зграда Ректората Загребачког универзитета и Правног факултета

У Загребу делује 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија.[39][40] У Загребу такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.[41]

Универзитет у Загребу је основан 1669. и представља други најстарији универзитет у Хрватској (основан после задарског (1396)). До 2009. је на Универзитету у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[42] На Универзитету у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној — Учитељској академији и универзитетском студију — Хрватским студијима. При универзитету делују 33 политехникума.

У Загребу делују 22 института на подручјима друштвених и природних наука. Загреб је седиште ХАЗУ — Хрватске академије знаности и умјетности коју је основао ђаковачки бискуп Јосип Јурај Штросмајер.

Знаменитости[уреди]

Загреб је богат туристичким знаменитостима. Следи краћи попис:

Панорама Загреба[уреди]

Панорама Загреба
Панорама Загреба

Спорт[уреди]

Дом спортова Загреб

Масовније и организовано бављење спортом у Загребу започиње са 1874. када је основано спортско друштво Хрватски сокол. Ипак, прво спортско друштво — стрељачко, је још старије и основано је 1786. Година 1967. је била година великих клупских спортских успеха Загрепчана — ватерполисти Младости постали су шампиони Европе, а фудбалери Динама су освојили Куп сајамских градова. Ватерполисти Младости су све укупно седам пута били шампиони Европе, а према Европској пливачкој федерацији (ЛЕН) носе и титулу Најбољег клуба 20. века.[43] Касније су сличне успехе постигли и рукометаши РК Загреб, који су два пута (1992. и 1993) били клупски европски прваци. КК Цибона је два пута (1985. и 1986) освојила титулу европског клупског шампиона у кошарци.

Године 1987. Загреб је био град домаћин Универзијаде — светских студентских игара, на којима је учествовало 6.423 спортисте из 122 земље. За потребе Универзијаде је изграђен или обновљен велик број спортских објеката — комплекс Младости уз реку Саву, језеро Јарун, Дом кошарке с пословним торњем, стадион у Максимиру, спортски центар на Шалати, Дом спортова и др. Данас се ти објекти користе у сврху професионалног спорта и рекреације становника града, а део објеката се користи и за организовање различитих неспортских догађаја.

Један од таквих објеката, који се осим за спортске користи и за друге догађаје је загребачки Дом спортова, који има 6 хала, од којих две највеће могу примити 4.000 и 12.000 посетилаца. Користи се за играње кошарке, рукомета, одбојке, хокеја, гимнастике, тениса и других спортова. Често се користи и за одржавање концерата.

Арена Загреб

У децембру 2008. завршена је изградња нове дворане у Новом ЗагребуАрене Загреб. Дворана је званично отворена пријатељском утакмицом између рукометних репрезентација Хрватске и Русије. Дворана има 16.300 места за седење, а први спортски догађај који је угостила било је Светско првенство у рукомету у јануару 2009.

КЦ Дражена Петровића прима око 5.400 посетилаца. Уз кошаркашку халу изграђен је пословни торањ висок 94 m. У КЦ Дражен Петровић утакмице игра КК Цибона

Највећи фудбалски стадион у Загребу је стадион Максимир, који се налази у истоименом загребачком кварту. Градња стадиона је започела 1946, а главни део стадиона довршен је 1962. и од тада је више пута прошириван и модернизован. Данас капацитет стадиона износи 40.000 гледалаца, а на крају реконструкције, која је у току, капацитет стадиона ће се повећати на 55.000 гледалаца. На стадиону утакмице игра НК Динамо.

У Загребу делују бројни професионални и аматерски спортски клубови. Од познатијих професионалних клубова треба истаћи фудбалске клубове НК Динамо, НК Загреб, НК Хрватски драговољац, кошаркашке клубове КК Цибона и КК Загреб, рукометни клуб РК Загреб, ватерполо клубове Младост и Медвешчак и веслачке и атлетске клубове.

Дипломатска представништва[уреди]

У Загребу на нивоу амбасаде делује 48 дипломатских представништава[44] и то следећих држава:

Следећа 21 држава у Загребу има почасне конзулате[46]:

Почасни грађани[уреди]

До данас је 51 личност понела титулу Почасног грађанина Града Загреба коју додељује Градска скупштина. Услови, процедура и начин на који се додељују јавна признања Града Загреба одређени су Одлуком о јавним признањима Града Загреба. Тако се Почасним грађанином Града Загреба може прогласити:

Викицитати „ ... особа посебно заслужна за промицање вриједности демократског друштва, повијесних догађаја и традиција хрватског народа, положаја и угледа Града Загреба, његових односа с другим градовима у земљи и иностранству те за развој Града Загреба или појединих његових дјелатности, државник или дужносник друге државе, члан међународне организације, односно организације друге државе или њихових тијела посебно заслужан за Град Загреб и Републику Хрватску у промицању њезина суверенитета, самосталности и самобитности на опћеприхваћеним начелима сувременог свијета.[49]
({{{2}}})

За време Аустроугарске (18501918)[50] титулу Почасног грађанина добили су:

За време Краљевине Југославије (1918—1941)[51] титулу Почасног грађанина добили су:

  • Милан Амруш, градски начелник (1919)
  • Вјекослав Клаић, историчар (1992)
  • Фране Булић, свештеник (1926)
  • Владимир Мажуранић, књижевник (1927)

За време СФР Југославије (19451990)[52] титулу Почасног грађанина добили су:

За време самосталне Хрватске (1990—данас)[53] титулу Почасног грађанина добили су:

Остала јавна признања Града Загреба су: Награда Града Загреба, Награда Загрепчанка године, Повеља Града Загреба, Плакета Града Загреба, Медаља Града Загреба и покровитељство.[54]

Градови побратими[уреди]

Загреб службено сарађује са следећим градовима:[55]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Croatian Census 2011 First Results“ (HTML) Приступљено 8. 8. 2011.. 
  2. ^ „City of Zagreb - Population by districts“ (HTML) Приступљено 20. 1. 2011.. 
  3. ^ а б Сеизмологија загребачког подручја, Приступљено 5. 4. 2013.
  4. ^ а б „Одјел за статистику градског завода за просторно уређење“. .zagreb.hr Приступљено 20. 9. 2011.. 
  5. ^ „Парк природе Медведница - Културна баштина - Локалитети“. Pp-medvednica.hr Приступљено 20. 9. 2011.. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „{ZagrebCity.com — Повијест Загреба“. Zagrebcity.com Приступљено 20. 9. 2011.. }-
  7. ^ а б в г д „Службене странице Града Загреба — О Загребу“. Zagreb.hr Приступљено 20. 9. 2011.. 
  8. ^ а б в г д ђ „Туристичка заједница Града Загреба — Кратка повијест Загреба“. Zagreb-touristinfo.hr Приступљено 20. 9. 2011.. 
  9. ^ а б Глас концила — Повијест катедрале, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ „Веселин Симовић: Потреси на загребачком подручју, странице 3 и 9“ Приступљено 20. 9. 2011.. 
  11. ^ „Дражен Аничић: Загребачка катедрала у потресу 1880. и њезина данашња обнова, страница 3“ Приступљено 20. 9. 2011.. 
  12. ^ Повијест ХРТ-а, Приступљено 5. 4. 2013.
  13. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  14. ^ а б в г „Државни завод за статистику Републике Хрватске“. Dzs.hr Приступљено 20. 9. 2011.. 
  15. ^ Страначка заступљеност у Градској скупштини Града Загреба, Приступљено 5. 4. 2013.
  16. ^ Градоначелници града Загреба, Приступљено 24. 4. 2013.
  17. ^ а б в г д ђ Хрватска господарска комора - Комора Загреб - Господарски профил Града Загреба и Загребачке жупаније, Приступљено 5. 4. 2013.
  18. ^ а б в г д Енергетска агенција Сјеверозападне Хрватске - Господарска картица Града Загреба, Приступљено 5. 4. 2013.
  19. ^ Хрватска господарска комора - Комора Загреб - Извоз, Приступљено 5. 4. 2013.
  20. ^ а б Град Загреб - Господарство у бројкама, Приступљено 5. 4. 2013.
  21. ^ Премијер Санадер отворио дионицу аутоцесте Загреб – Дубровник, Слободна Далмација, 22. децембар 2008., Приступљено 5. 4. 2013.
  22. ^ Аутоцеста Загреб Ријека – Новости – Аутоцеста Ријека – Загреб довршена и пуштена у промет у пуном профилу, 22. октобар 2008., Приступљено 5. 4. 2013.
  23. ^ Отворен мост 'Мура' и дионица Горичан - Letenye, dnevnik.hr, 22. децембар 2008., Приступљено 5. 4. 2013.
  24. ^ а б Загребачки електрични трамвај — Сљеменски лифт до врха Медведнице, Приступљено 24. 4. 2013.
  25. ^ Загребачки електрични трамвај — Трамвај у Загребу, Приступљено 24. 4. 2013.
  26. ^ Загребачки електрични трамвај — Трамвајски пријевоз, Приступљено 24. 4. 2013.
  27. ^ Загребачки електрични трамвај — Аутобусни пријевоз, Приступљено 24. 4. 2013.
  28. ^ Загребачка успињача - Најкраћа жичана жељезница у свијету, Приступљено 5. 4. 2013.
  29. ^ Зрачна лука Загреб - Статистика, Приступљено 5. 4. 2013.
  30. ^ Зрачна лука Загреб - Повијест и развој, Приступљено 5. 4. 2013.
  31. ^ а б Археолошки музеј Загреб, Приступљено 5. 4. 2013.
  32. ^ Хрватски природословни музеј, Приступљено 5. 4. 2013.
  33. ^ Технички музеј, Приступљено 5. 4. 2013.
  34. ^ Muzej Mimara, Приступљено 5. 4. 2013.
  35. ^ Хрватски музеј наивне умјетности, Приступљено 5. 4. 2013.
  36. ^ Музеј за умјетност и обрт, Приступљено 5. 4. 2013.
  37. ^ Музеј града Загреба, Приступљено 5. 4. 2013.
  38. ^ Etnografski muzej Zagreb, Приступљено 5. 4. 2013.
  39. ^ Министарство образовања, знаности и шпорта – Основне школе у бројкама, Приступљено 5. 4. 2013.
  40. ^ Министарство образовања, знаности и шпорта – Средње школе у бројкама, Приступљено 5. 4. 2013.
  41. ^ Министарство образовања, знаности и шпорта – Високошколско образовање, Приступљено 5. 4. 2013.
  42. ^ О Загребу, Приступљено 5. 4. 2013.
  43. ^ ХАВК Младост — Повијест клуба
  44. ^ Загреб - Опће информације - Дипломатска представништва, Приступљено 5. 4. 2013.
  45. ^ ЗАГРАНУЧРЕЖДЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ КАЗАХСТАН, Приступљено 24. 4. 2013.
  46. ^ Diplomatske misije i konzularni uredi u RH, Приступљено 24. 4. 2013.
  47. ^ Demokratska Republika Kongo - počasni konzul II. kat, Приступљено 24. 4. 2013.
  48. ^ Gavrilović predstavlja Austriju, a Mikša JAR, Приступљено 24. 4. 2013.
  49. ^ Почасни грађанин Града Загреба, Приступљено 24. 4. 2013.
  50. ^ Почасни грађанин Града Загреба (1850—1918), Приступљено 24. 4. 2013.
  51. ^ Почасни грађанин Града Загреба (1918—1941), Приступљено 24. 4. 2013.
  52. ^ Почасни грађанин Града Загреба (1945—1990), Приступљено 24. 4. 2013.
  53. ^ Почасни грађанин Града Загреба (1990—danas), Приступљено 24. 4. 2013.
  54. ^ Почасни грађанин Града Загреба, Приступљено 24. 4. 2013.
  55. ^ Међуградска и међународна сурадња Града Загреба, Приступљено 5. 4. 2013.
  56. ^ Санкт Петербург у бројкама - Међународна и међурегионлана сарадња, Приступљено 5. 4. 2013.
  57. ^ Градови побратими Будимпеште, Приступљено 5. 4. 2013.
  58. ^ Градови побратими Сарајева, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:



Сјајни чланак Чланак Загреб је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.