Загреб

Из Википедије, слободне енциклопедије

Град Загреб Grad Zagreb
Знаменитости града Загреба
Грб Загреба
Основни подаци
Држава:	Хрватска
Жупанија:	Град Загреб
Надморска висина:	122 m
Оснивање:	1094.
Површина	641,29 km²
Становништво	779.145 (2001.)
Густина становништва	1.223,9 ст/km²
Градска насеља:	70
Градске четврти:	17
Поштански број:	10000
Тел. позивни број:	(+385) 1
Аутомобилска ознака:	ZG
Градска власт
Дан града	31. мај
Заштитиник града	Мајка Божја од Каменитих Врата
Градоначелник	Милан Бандић, (СДП)
Скупштина	Коалиција под водством Социјалдемократске партије (СДП)
Мандат скупштине	2005—2009.
Службена презентација града
Локација
Загреб Загреб на карти Хрватске
Координате : 45°49′0″N, 15°59′0″E Временска зона : (CET (UTC+1 ) - лето : Летње време (CEST (UTC+2)

Загреб (хрв. Zagreb, мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњеевропског и јадранског подручја.

Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника.^[1] У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи.^[2] Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.

Садржај 1 Природне одлике 1.1 Географија 1.2 Клима 2 Историја 2.1 Праисторија 2.2 Антика 2.3 Средњи век 2.4 Нови век 2.5 19. век 2.6 20. век 3 Демографија 4 Политика 4.1 Градоначелници 5 Економија 6 Саобраћај 6.1 Друмски саобраћај 6.2 Јавни градски превоз 6.3 Железнички саобраћај 6.4 Ваздушни саобраћај 7 Култура 7.1 Музеји 7.2 Позоришта 7.3 Фестивали 8 Образовање 9 Знаменитости 10 Панорама Загреба 11 Спорт 12 Дипломатска представништва 13 Почасни грађани 14 Градови побратими 15 Референце 16 Види још 17 Спољашње везе 17.1 Службене странице града 17.2 Информативни садржаји 17.3 Култура 17.4 Музеји 17.5 Медији 17.6 Саобраћај 17.7 Спорт

[уреди] Природне одлике

Шире подручје Загреба грађено је од стена магматског, седиментног и метаморфног типа чији се стратиграфски распон протеже од палеозоика до квартара. Медведницу је грађена од стена од којих најстарије датирају из палеозоика, преко мезозоика до квартара, док се у долини Саве налазе речни наноси који датирају из квартара.

Загребачко подручје је зона појачане сеизмичке активности као последица интензивних тектонских покрета. Сеизмичност износи 7 до 9 степени по Меркалијевој скали.^[3] Два важна раседа која пролазе загребачким подручјем су савски расед, који се пружа падинама Вукомеричких горица, и медведнички расед, који се пружа на потезу Жумберачка гора—Медведница.^[3]

[уреди] Географија

Загреб се налази на 45°49′0″N, 15°59′0″E у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве, која је у подручју града низијска река. Сава има типичан кишно-снежни режим са високим водостајима у пролеће и јесен, а ниским у лето, што доводи до великих осцилација водостаја.

Шуме прекривају 30,45% територије града (као управне јединице).^[4] Долина Саве је некад представљала континуирани појас шума и шикара врба, топола и црне јове, а данас су тек присутне више или мање деградиране шикаре тих врста. Местимично је преостао и храст лужњак. У нижим деловима Медведнице, до 400 m надморске висине и на побрђима, на присојним падинама, преовладавају храст, граб, буква и дивљи кестен. Изнад те границе, од 300 до 800 m надморске висине, доминира буква која се изнад те висине меша с јелом. Пољопривредне површине прекривају 31,84 %, док остале површине (првенствено изграђени део) обухватају 37,71% територије града.^[4]

Климатограм за Загреб
Ј	Ф	M	A	M	J	J	A	С	O	Н	Д
64   3 -4	41   5 -4	51   11 0	64   15 4	77   20 9	97   23 13	82   25 14	90   25 14	87   22 10	74   15 6	82   8 1	64   3 -2
температура у °C укупне падавине у mm извор: Zagreb Climate Data (температура) и Државни хидрометеоролошки завод Хрватске (падавине)
Конверзија   J Ф M A M J J A С O Н Д     2.5   37 25     1.6   41 25     2   52 32     2.5   59 39     3   68 48     3.8   73 55     3.2   77 57     3.5   77 57     3.4   72 50     2.9   59 43     3.2   46 34     2.5   37 28 температура у °F укупне падавине у инчима

[уреди] Клима

Према Кепеновој класификацији клима, Загреб има континенталну климу са топлим летима (тип Dfb). Просечна годишња температура ваздуха у граду износи 11,4 °C, средња јануарска температура ваздуха износи -0,1 °C, док средња температура у јулу износи 20,7 °C. Годишње укупно падне 844 mm падавина, док на Медведници годишње падне и 50% више падавина (1238 mm).^[5] Падавине су током године релативно равномерно расподељене. Снег се годишње просечно јавља у трајању око 40 дана. Просечан број дана с ињем је 4.^[5] Током године најчешће дувају слаби ветрови североисточног и југозападног смера. Годишње Загреб има 26 дана са јаким, а 2 дана са олујним ветром.^[5] Највише дана са грмљавином уз пљускове је у топлијем делу године (од априла до септембра). Годишње у Загребу буде 2.030 сунчаних часова, док је на Медведници број сунчаних часова нешто већи јер су у хладнијем делу године (од октобра до марта) у Загребу честе магле.

Месец	I.	II.	III.	IV.	V.	VI.	VII.	VIII.	IX.	X.	XI.	XII.	Годишње
Ср. макс. дневне температуре (°C)	-0,1	6,1	10,9	15,7	19,1	20,7	20,0	23,3	16,0	10,8	5,6	1,3	11,4
Ср. количина падавина (mm)	63,7	47,6	51,3	63,5	77	96,6	81,5	89,9	86,5	74,1	82	63,7	844
Извор: Државни Хидрометеоролошки завод Хрватске

[уреди] Историја

[уреди] Праисторија

Људске насеобине на ширем загребачком подручју постоје већ у праисторији. У пећини Ветерници на југозападним обронцима Медведнице, која је палеолитским ловцима служила као склониште или боравиште, пронађено је камено оруђе и оружје, као и остаци огњишта човекових предака који су били савременици крапинског прачовека. Старост остатака је датирана на око 40.000 година.^[6] Трагови живота људи су пронађени и у долини реке Саве, где је пронађено бронзано оруђе и гробови културе поља са урнама, назване према начину сахрањивања покојника.

[уреди] Антика

За време Римског царства на подручју Загреба, тачније на месту данашњег села Шћитарјева у близини Велике Горице налазила се Андаутонија, староримско насеље и општина. На месту Андаутоније се пре римског налазило илирско насеље. Андаутонија се налазила на десној обали реке Саве на месту где је римски пут Сисција—Петовио (Сисак—Птуј) прелазила реку. Археолошким ископавањима откривени су бедеми, некрополе, термални комплекс с водоводом, канализацијом и системом за загревање просторија, трагови луке и предмети из свакодневног живота становника. Андаутонија губи на значењу у раздобљу од 4. до 7. века за време великих сеоба народа.

[уреди] Средњи век

Континуирана историја града Загреба може се пратити од 1094. када је угарски краљ Ладислав I основао Загребачку бискупију на Каптолу.^[7][8][9] Године 1134. издата је писмена повеља у којој се помињу оснивач бискупије краљ Ладислав, први загребачки бискуп са свештенством. Та је повеља први писмени траг о Загребачкој бискупији.

Године 1217. довршена је и посвећена столна црква, која је тешко страдала при најезди Татара 1242. године.^[10] Преживело становништво потражило је спас у шумама Медведнице. Након одласка Татара део становништва се вратио на виши брег који је од суседног бискупског насеља био одељен потоком Медвешчаком. Угарски краљ Бела IV, који се и сам повлачио пред Татарима, у знак захвалности за сигурно уточиште доделио је новом насељу — Градецу — и његовим становницима повељу којом им је признао знатне самоуправне повластице у унутрашњем уређењу, судству и привредном животу. Градец је тако постао слободна краљевска варош изузета од банске и жупанске власти и директно подређена краљу.^[7][8][9] Процењује се да је Загреб тада имао приближно 1.000 становника.

[уреди] Нови век

Загреб се први пут спомиње као главни град Хрватске 1557. године.^[8][7] Током 17. и 18. века катастрофални пожари више пута су уништавали насеље. С поступном градњом кућа од опека временом је ограничена разорна моћ честих великих пожара. Исусовци су 1664. године у Загребу основали прву штампарију.^[9] Године 1669. основан је Загребачки универзитет.^[8] Тада је краљ Леополд I повељом Краљевској академији потврдио право универзитета.

У међувремену су 1667. године избили тешки и крвави сукоби у подграђу и на мосту преко потока Медвешчака који је делио два насеља. Између супарничких варошких и каптолских становника често је долазило до спорова, несугласница и сукоба, најчешће због права локалног трговања, који су кочили јачи развој Загреба у политичко и привредно средиште. Сукоби су се, међутим, временом стишали. Године 1742. у Загребу је било 560 кућа са 5.600 становника. Двадесет и пет година касније, 1767. Краљевско веће је одредило Вараждин за своје привремено седиште. Но, након великог пожара у Вараждину 1776. године у којем је уништена и зграда Краљевског већа, у Загреб су се трајно преселиле високе управне, судске и школске установе, као и знатан део племства.^{[7] [8]}

[уреди] 19. век

Почетком 19. века у Загребу је живело 7.706 становника и тај број је био у сталном порасту. Године 1834, преуређењем старе Градске већнице Загреб је добио прво стално позориште^[7], а 1847. у Хрватском сабору, хрватски језик је проглашен службеним чиме је заменио дотадашњи службени језик — латински. Револуционарне 1848. године Загреб је, као и остатак Европе, био једно од попришта бурних политичких догађаја. Средишњи градски трг је исте године преименован у Јелачићев трг.

Царским патентом 7. септембра 1850. спојени су дотадашњи делови Загреба у јединствено насеље,^[7], чиме су се створили услови за убрзан развој модерног средњеевропског града. То је било доба велике градње, у којем је израсло ново урбано средиште, Доњи град. За то време на Трњу и Трешњевци су настајала неплански грађена насеља сиромашних слојева грађана, док се на северним шумовитим брежуљцима градио резиденцијални део града.

Године 1862. кроз град је прошла прва железничка пруга.^[7] Пруга је изграђена као јужни крак пруге Беч—Љубљана—Трст и спајала је Зидани Мост преко Загреба са Сиском.^[9] Следеће године у рад је пуштена градска плинара. 1866. у Загребу је основана Југославенска академија знаности и умјетности (ЈАЗУ), данашња Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ). Исте године на средишњем градском тргу постављен је споменик бану Јелачићу и довршена је православна црква на Тргу Петра Прерадовића. Године 1867. изграђена је загребачка синагога, а 1874. Загреб је добио модеран универзитет.

Године 1874. је уведена јавна плинска расвета, а 1878. је почео да ради јавни градски водовод.^[7] 9. новембра Године 1880. Загреб је задесио снажан земљотрес у којем су оштећене многе зграде, али без већих људских жртава.^[11][12] Услед оштећења насталих у земљотресу, отпочела је обнова столне цркве на Каптолу и загребачка катедрала је добила данашњи изглед.^[10] Прва телефонска линија у Загребу је прорадила 1881, а од 1886. се уводи јавни телефонски саобраћај. Загреб добија трамвај 1891. године,^[7] а годину касније изграђена је главна зграда железничке станице — Државни колодвор — коју је пројектовао главни инжењер угарских државних железница Ференц Фаф (мађ. Ferenz Pfaff). Године 1895. никла је нова зграда Хрватског народног казалишта.

Зграда Банских двора из 1809. године

Улаз на гробље Мирогој изграђено 1876. године

Трг бана Јелачића 1880. године са спомеником бану Јелачићу из 1866. године

Зграда ЈАЗУ, данас ХАЗУ из 1880. године

Нови неоготички торњеви загребачке катедрале изграђени 1880—1902.

Зграда главне железничке станице из 1892. године

[уреди] 20. век

На прелазу у 20. век у Загребу је живело 61.002 становника. Настављено је велико проширивање града и градских садржаја у којем центар града добија данашњи изглед. Град се шири на исток према Пешченици и на запад према Чрномерцу. Прва два стална биоскопа у Загребу отворена су 1906. године. Идуће године је у рад пуштена прва јавна електрана, па почиње изградња електричне мреже и првих кућних прикључака. Касно увођење електричне енергије у Загреб приписује се уговору између Градског поглаварства и плинаре која је имала концесије на јавну плинску расвету. Такође, исте године основана је и библиотека намењена грађанству и која чини језгро данашњих Градских књижница.

Електрични трамвај је заменио трамвај на коњску вучу 1910. године. Пред крај Првог светског рата и у првим годинама након њега отворено је више факултета и високих школа, међу осталима и Медицински факултет (1917), Пољопривредно-шумарски факултет (1919), Ветеринарски факултет (1924) и др. 1921. године у Загребу је први пута пописано више од 100.000 становника, тачније 108.674. Након рата на потезу између железничке пруге и реке Саве граде се радничка насеља, док се на нижим обронцима Медведнице довршава градња резиденцијалне четврти. До 1931. године становништво Загреба је порасло за 70%, што је уједно и највећи демографски скок у историји града. Године 1926. у Загребу је почела радити прва радио-станица — Радио Загреб. Радио Загреб је био једна од првих радио-станица у Европи и прва радио-станица у овом делу Европе.^[13] 1929. Загреб постаје седиште новоосноване Савске бановине, а од које ће 1939. спајањем са Приморском бановином и деловима Зетске, Врбаске, Дринске и Дунавске бановине настати Бановина Хрватска. Године 1926. довршен је хотел Милинов, данашњи Дубровник, а отворен је и велики стамбени блок у источном делу Доњег града, највећи у Загребу до градње великих стамбених зграда у Новом Загребу. Дана 10. априла 1941. у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ). Исте године је срушена загребачка синагога. Дана 8. маја 1945. године Загреб је ослобођен.

Након рата започиње још један циклус градње и индустријализације града, који за то време континуирано демографски расте. Загреб уједно постаје и административно средиште, прво НР, а потом и СР Хрватске. Године 1950. Загреб је и управно-територијално проширен. Граду су припојена многа дотадашња мала самостална насеља: Подсусед, Стењевец, Врапче, Шпанско, Млинови, Грачани, Шестине, Ремете, Маркушевец. Загреб се на десну обалу Саве почиње ширити од 1957. године када почиње изградња првих великих стамбених четврти, најпре Савског Гаја и Запруђа.^[9] На простору где је 1953. пописано само 2.000 становника никнуо је нови део града у којем данас живи више од 100.000 становника. У индустријској зони на Житњаку исте године почиње изградња постројења Органско-кемијске индустрије (ОКИ). 1964. године Загреб је погодила највећа природна катастрофа у његовој историји.^[9][7] Поткрај октобра набујале воде Саве излиле су се из речног корита и поплавиле приближно 60 km² уже територије града. Да би се избегле опасности од нових поплава, 1971. године је довршен систем нових савских насипа и одводни канал Сава—Одра—Сава. Исте године у јесен, Загреб је за време Хрватског пролећа био поприште студентских демонстрација. Након слома покрета почетком децембра водећи хрватски политичари су дали оставке и повукли се из политичког и јавног живота, многи учесници покрета и студентске вође били су ухапшени, а рад Матице хрватске је забрањен. Догађања из те године довела су до тога да је 1974. године донесен нови југословенски Устав у којем су испуњени неки од захтева покрета.

Године 1975. отворен је хотел „Интерконтинентал“, први хотел високе категорије у Загребу. Следеће године довршена је највећа и тада највиша пословна зграда у Загребу, популарно названа Загрепчанка. За потребе Универзијаде одржане 1987. године изграђено је или обновљено мноштво спортских објеката. Отворени су, проширени или изграђени и многи други објекти и простори — музеј Мимара, Омладински центар, Факултет економских знаности, хотел Дубровник, нова зграда аутобуске станице, тј. „Аутобусни колодвор“. Уређени су Трг бана Јелачића као и фасаде многих зграда у Доњем граду. Дана 11. јула исте године у Загребу је симболично обележено рођење петмилијардитог становника Земље.

У Загребу је 8. октобра 1991, три месеца након Брионске декларације, ступила на снагу уставна одредба Хрватског сабора из месеца јуна исте године, о самосталности Хрватске, са Загребом као главним градом. Тој одлуци је дан раније претходило бомбардовање Банских двора за које је оптужено Југословенско ратно ваздухопловство.^[7] Током лета 1991. у Загребу је било спорадичне пуцњаве око касарне ЈНА „Маршал Тито“, али интензивних борби није било па је град поштеђен разарања. Након потписивања Сарајевског примирја 3. јануара 1992. године, постигнут је договор о повлачењу ЈНА, чије су се јединице повукле током истог месеца. У мају 1995. Загреб је био мета ракетног напада у којем је погинуло 6 цивила, а рањено их је најмање 175.^[7]

Након што су Хрватску као самосталну земљу признале многе државе, у Загребу се почињу отварати амбасаде од којих је прву отворила СР Немачка. Увођењем нове територијалне организације у Републици Хрватској формирано је 20 жупанија и Град Загреб, такође са статусом жупаније. У Загребу се налази и седиште суседне Загребачке жупаније.

Зграда Хрватског државног архива из 1913. године

Трг бурзе 1930-тих година

Зграда Хрватске народне банке

Небодер Загрепчанка из 1976. године (до 2005. највиша зграда у Загребу)

Зграда Хрватске радиотелевизије из 1984. године

Зграда Националне и свеучилишне књижнице из 1995. године

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Загреба

Према попису становништва из 2001. године Загреб има 779.145 становника.^[14] Просечна старост становништва износи 39,7 година. Према полној структури, од 779.145 становника 415.153 је жена, а 363.992 мушкараца.^[14]

Становништво града Загреба према полу (Попис 2001.)
Жене				53,28%
Мушкарци				46,72%

Приказана је етничка структура града Загреба према попису становништва из 2001. године:

Етничка структура становништва града Загреба (Попис 2001.)
Хрвати				91,94%
Срби				2,41%
Бошњаци				0,80%
Албанци				0,43%
Словенци				0,41%
Роми				0,25%
Остали и неопредељени				2,84%

Према матерњем језику већина становништва Загреба се изјашњава да говори хрватски језик (97,45%). Затим следе албански (0,40%), словеначки (0,33%), бошњачки (0,31%), српски (0,27%), ромски (0,18%) и македонски (0,15%).^[14]

Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници католичке и православне вероисповести. Од осталих хришћанских заједница присутни су Јеховини сведоци, Евангелистичка црква, Адвентистичка црква и баптистичка црква. Знатан је удео агностика, атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам.^[14]

Верска структура становништва града Загреба (Попис 2001.)
Католици				87,09%
Агностици и неопредељени				4,06%
Атеисти				3,54%
Муслимани				2,08%
Православци				2,01%

Загребачка катедрала

Црква Св. Марка

Православна црква Св. Преображења Господњег

Евангеличка црква

Загребачка џамија

Највећи градски квартови су: Трешњевка (више од 120.000 становника), Нови Загреб (више од 110.000 становника) и Дубрава (близу 100.000 становника).

[уреди] Политика

Град Загреб, као главни град Републике Хрватске, има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније.

Управни органи града Загреба су:

• Градска скупштина је представнички орган грађана града Загреба и орган локалне самоуправе које доноси акта у оквиру дјелокруга града Загреба. Градско вијеће има 51 члана који се бирају на изборима. Градска скупштина има предсједника и највише четири потпредсједника. Градска скупштина између осталих доноси „Статут града Загреба“ и градски буџет, надзире укупно материјално и финансијско пословање града, утврђује програм развоја појединих дјелатности, доноси документе просторног уређења града, бира и смјењује градоначелника и његове замјенике, као и чланове поглаварства итд. Мандат чланова градског вијећа изабраних на редовним изборима траје четири године.

• Градоначелник заступа Град и са градском владом је носилац извршне власти у граду Загребу. Бира се посредно, на седници Градске скупштине. Градоначелник је уједно и председник градске владе. Градоначелник има два замјеника који га у случају његове спријечености замјењују. Тренутни (мандат 2005—2008.) градоначелник града Загреба је Милан Бандић из редова Социјалдемократске партије.

• Градско поглаварство је име градске владе која обавља извршне послове локалне и регионалне самоуправе и послове државне управе које су му повјерене законом. Предсједник поглаварства је загребачки градоначелник. За свој рад поглаварство је одговорно градској скупштини и броји једанаест чланова.

• Градске четврти и мјесни одбор су облици мјесне самоуправе у којим грађани непосредно судјелују у одлучивању о питањима од њихова свакодневног и непосредног интереса, која утичу на њихов свакодневни живот и рад, попут санирања оштећења на улицама или тротоарима, уређење дјечијих игралишта или паркова, уклањање комуналног или дивљег отпада итд. Град Загреб је подијељен на 17 градских четврти, а за сваки дио четврти се оснивају поједини мјесни одбори.

Према резултатима последњих редовних локалних избора одржаних 15. маја 2005. године, у раду скупштине учествују сљедеће странке: Социјалдемократска партија (СДП), Хрватска сељачка странака (ХСС), Хрватска странка умировљеника (ХСУ), Сједињене независне листе (СНЛ), Хрватска демократска заједница (ХДЗ), Хрватска народна странка (ХНС), Хрватска странка права (ХСП), Хрватска социјално либерална странка (ХСЛС), Демократски центар (ДЦ) и независни заступници.^[15]

[уреди] Градоначелници

Дат је списак свих загребачких градоначелника^[15] од уједињења свих насеља у јединствени град Загреб 1850.

Милан Бандић, (2000—2002; 2005—) Власта Павић (2002—2005) Марина Матуловић-Дропулић (1996—2000) Бранко Микша (1993—1995) Борис Бузанчић (1990—1993) Мато Микић (1982—1983; 1986—1990) Тито Кошти (хрв. Tito Kosty; 1985—1986) Зорислав Шоње (1984—1985) Александар Варга (1983—1984) Иво Латин (1978—1982) Иво Врховец (1972—1978) Јосип Колар Матек (1967—1972) Ратко Карловић (1967) Перо Пиркер (1963—1967) Већеслав Хољевац (1952—1963) Мирко Павлековић (1951—1952) Миливој Рукавина (1950—1951) Мика Шпиљак (1949—1950) Драгутин Саили (1945—1949) Еуген Старешинић (1944—1945) Иван Вернер (хрв. Ivan Werner; 1942—1944) Јозо Думанџић (1941—1942) Мате Старчевић (1939—1941) Теодор Пеичић (1937—1939)

Рудолф Ербер (1934—1936) Иво Крбек (1932—1934) Стјепан Сркуљ (1917—1919; 1928—1932) Вјекослав Хајнцел (хрв. Vjekoslav Heinzel; 1920—1928) Светозар Делић (1920) Јанко Хољац (1910—1917) Милан Амруш (1890—1892; 1904—1910) Адолф Мошински (хрв. Adolf Mošinsky; 1892—1904) Игњат Зајбер (хрв. Ignjat Seiber; 1887—1890) Никола Бадовинац (1885—1887) Јосип Хофман (хрв. Josip Hoffmann; 1881—1885) Матија Мразовић (1879—1881) Станко Андријевић (1876—1879) Иван Вончина (1873—1876) Стјепан Врабчевић (1873) Павао Хац (хрв. Pavao Hatz; 1872—1873) Драгутин пл. Цзекус (1869—1872) Максо Михалић (1868—1869) Вјекослав Фриган (1861—1868) Јохан Лихтенегер (хрв. Johan Lichtenegger; 1858—1861) Светозар Кушевић (1858) Јосип Ф. Хертл (хрв. Josip F. Haerdtl; 1857) Јанко Камауф (1851—1857)

[уреди] Економија

На подручју града Загреба регистровано је око 22.000 компанија које своју делатност остварују у различитим гранама привреде.^[16] Према делатностима, у структури загребачке привреде, са 33%, најзаступљенија је трговина, затим следе прерађивачка индустрија са 30%, саобраћај, складиштење и везе са 10%, финансијски сектор са 7%, док 20% отпада на остале делатности.^[16] У Загребу се остварује 36% свеукупне трговине у Хрватској, док прерађивачка индустрија смештена у Загребу чини 32% прерађивачке индустрије на територији Хрватске.^[17]

У Загребу је концентрисана прехрамбена, хемијска, електронска, текстилна, дрвна и издавачко-штампарска индустрија, као и индустрија прераде метала. Концетрисана је у индустријским зонама на Житњаку и Јанкомиру.^[16] Уз постојеће отварају се и нове привредне зоне од којих се једна налази у Сесветама,^[17] којима се уз поштовање еколошких стандарда настоји преселити индустрија из средишта на ивице града.^[17] Многе велике хрватске компаније имају своје средиште у Загребу. То су ИНА Индустрија нафте, Плива (фармација), Краш и Franck (прехрамбена индустрија), Раде Кончар, Електро контакт, Ериксон - Никола Тесла (електронска индустрија), ТЖВ Гредељ (фабрика возила).^[16] У Загребу и многе велике светске компаније имају своја представништва.^[16]

У индустријској производњи највећи удео са 25,5% држи производња хране и пића. Следе је опскрба електричном енергијом, плином и водом са 16,3%, потом електронска индустрија са 9,1%, хемијска индустрија са 8,2%, удео издавачке и штампарске делатности са 8,5%, производња радиотелевизијских и комуникацијских апарата и опреме 8,0%, док је удео производње одеће и дораде 2,5%.^[17]

Загреб је и финансијско средиште Хрватске. У њему се осим Хрватске народне банке налази и седиште бројних других банака, од којих су највеће Привредна банка Загреб, Хипо Алпе-Адрија банк, Загребачка банка и Хрватска поштанска банка. Загреб је и седиште Загребачке берзе, поновно отворене 1991. године. Загреб је и међународни сајамски центар. Загребачки велесајам је један од већих сајмова у свету и члан је Међународне уније сајмова (UFI) која окупља 167 сајамских организација из 67 земаља. Основан је 1909, али се његови почеци могу пратити до 1864. када је одржана Прва земаљска господарска изложба.^[16]

Године 2007. загребачке компаније су извезле робу у противредности од 4,4 милијарде долара, док је увезена роба у вредности 14,9 милијарди долара. Удео Загреба у извозу Хрватске за 2007. је износио 35,7%, док је у увозу суделовао са 57,6%.^[18] Највише се извозило на тржишта Босне и Херцеговине, Италије, Србије, Немачке, Словеније и Аустрије, а у мањој мери и на тржиште САД, Мађарске, Велике Британије, Русије итд.^[18] Од укупног извоза 2,3 милијарде УСД прихода остварено је на тржиштима развијених земаља (првенствено ЕУ), а 2,1 милијарду долара на тржиштима земаља у развоју.^[18] Најважнији извозни производи загребачке привреде су: минерална горива и уља, електричне машине и опрема, као и делови за њих, те пластичне масе и производи од пластичних маса. Највише је увезено минералних горива и уља, које затим следе машине, апарати, механички уређаји и делови, те возила.^[18]

У структури запослених, највећи број отпада на запослене у трговини (26,4%). Следе их запослени у прерађивачкој индустрији (16,5%), пословним услугама (16,3%) и грађевинарству (10,0%).^[17] На подручју Загреба је запослено око 400.000 људи, што је више од 27% свих запослених у Хрватској.^[19] Незапосленост у Загребу износи 7,8% и нижа је од државног просека, који износи 14,7%.^[19]

[уреди] Саобраћај

[уреди] Друмски саобраћај

Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени аутопутеви, њих 5, према свим деловима Хрватске, док је један аутопут у изградњи. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб.

Аутопут А1 (Аутоцеста А1) Загреб—Сплит—Дубровник је у децембру 2008. године у потпуности завршен до чвора Равча.^[20] До Плоча преостаје градња даљњих 60 km и 70 km до Дубровника. Аутопут А1 је један од најважнијих саобраћајних праваца у Хрватској јер повезује Загреб и северозападну Хрватску са другим градом по величини у Хрватској — Сплитом.

Аутопут А3 (Аутоцеста А1, некад Аутопут братства и јединства) у потпуности следи трасу Паневропског друмског коридора X. Почиње у Брегани на граници са Словенијом и долином реке Саве повезује Загреб, Кутину, Новску, Славонски Брод, с Липовцем и граничним прелазом Бајаково, где се наставља у Србију. Аутопут спаја западну и средњу Европу са југоистоком континента и Блиским истоком. Последњи део аутопута од Жупање до граничног прелаза Бајаково довршен је на лето 2006. године.

Други важан паневропски друмски коридор који пролази кроз Загреб је коридор 5, кроз чију трасу пролазе три аутопута. Тај је правац најкраћа веза Загреба са Јадранским морем. Деоница од Загреба до чвора Босиљево је део аутопута А1. Деоница од чвора Бослиљево до Ријеке је аутопут А6 (Аутоцеста А6) и у потпуности је довршена 22. октобра 2008. године.^[21]

На истом коридору се налази и траса аутопута А4, чија је последња деоница, тј. објекат, нови мост преко реке Муре довршен истог дана кад и аутопут А6.^[22] У Мађарској се аутопут А6 наставља на аутопут М7, који преко Летења на граници са Хрватском Загреб повезује с Будимпештом. Аутопут А2, Загреб—Мацељ, на словеначкој граници је довршен 2007. године. У плану је и градња аутопута А11 Загреб—Сисак.

[уреди] Јавни градски превоз

Јавни градски превоз у Загребу чине мрежа трамвајских и аутобуских линија, градско-приградски возови, те такси возила. Главнину јавног градског превоза у Загребу обавља Загребачки електрични трамвај (ЗЕТ), које је оператер трамвајског и аутобуског саобраћаја, а брине се и о успињачи и жичари на Медведници, која је, док се очекује градња нове, тренутно изван употребе.^[23]

Први електрични трамвај је пуштен у промет 18. августа 1910. године.^[24] Данас трамвајска мрежа има укупну дужину од 116 km.^[25] Трамвајски саобраћај је организован у 15 дневних и 4 ноћне линије. Аутобуски саобраћај ЗЕТ-а тренутно се састоји од 125 дневних и 4 ноћне аутобуске линије.^[26] Загребачка успињача спаја загребачки Горњи и Доњи град. С пругом дугом 66 метара, позната је и као најкраћа жичана железница на свету намењена јавном саобраћају.^[27] Службено је пуштена у погон 8. октобра 1890. године. Данас је законски заштићена као споменик културе, а такође је једна од туристичких атракција у Загребу. Жичара „Сљеме“ пуштена је у саобраћај 27. јула 1963. године у функцији превоза излетника на врх Медведнице, а затворена је средином 2007. године, након квара на електромотору за који је процењено да је неисплатив за санирање.^[23]

У Загребу данас има око 1.150 такси возила, а вожња таксијем доступна је 24 часа дневно. Први аутотакси у Загребу појавио се на Тргу бана Јелачића 11. јуна 1901. године.

Градско-приградским железничким превозом радним даном се у просеку користи око 70.000 путника. Главна железничка линија саобраћа на релацији Савски Мароф—Загреб, Главни колодвор—Дуго Село. Хрватске железнице су ову линију увеле 1992. године. Уз ову линију, други важни приградски смерови су према Великој Горици и Јастребарском заједно са локалним влаковима из смера Забока, Новске, Карловца и Копривнице.

[уреди] Железнички саобраћај

За више информација погледајте Хрватске жељезнице

Темељи железничке мреже постављени су крајем 19. и почетком 20. века, када су одређени главни правци железничког саобраћаја. Године 1862. пуштена је у саобраћај прва железничка пруга кроз Загреб, која је Зидани Мост преко Загреба повезивала са Сиском. Већ идуће године изграђена је пруга до Карловца, која је 1873. продужена до Ријеке, чиме је Загреб добио најкраћу железничку везу с морем. 1870. године изграђена је железничка пруга до Копривнице, која је 1897. од Дугог Села продужена до Новске. Године 1885. Загреб је железницом повезан и с Вараждином. 1925. довршена је Личка железничка пруга, којом је Загреб повезан са Сплитом и Далмацијом. Загреб је 1946. године Унском пругом, која је од Личке пруге краћа око 50 km, преко Сиска, повезан са Сплитом. Иако некад врло рентабилна, та се пруга данас користи у увелико смањеном капацитету.

Два од три најважнија паневропска железничка коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб. То су Паневропски железнички коридор Vб, који иде од Ботова на граници с Мађарском до Ријеке и Паневропски железнички коридор 10 који иде од Добове на граници са Словенијом до Товарника на граници са Србијом. Уједно је најважнији железнички правац у Хрватској, јер преко Хрватске повезује Западну и Средњу Европу с југоистоком континента и Блиским истоком. Приградски путнички саобраћај је врло развијен. Теретни саобраћај се одвија обилазно како би се растеретио саобраћај кроз град, па је у ту сврху изграђена и велика теретна станица (Ранжирни колодвор).

[уреди] Ваздушни саобраћај

За више информација погледајте Аеродром Загреб

Аеродром Загреб (Зрачна лука Загреб; ИАТА: ZAG, ИКАО: LDZA) је главни међународни аеродром у Хрватској. Налази се поред Велике Горице, а од центра Загреба је удаљен 10 km. На аеродрому су смештене техничке базе Кроација ерлајнса. Кроз загребачки аеродром је током 2007. године прошло 1.992.455 путника.^[28] Поред међународног аеродрома, у Лучком постоји и мањи спортски аеродром (Зрачно пристаниште Лучко). Лучко се користило као главни загребачки аеродром од 1947. до 1962. године. Највећи саобраћај забележен је 1959. године. Те су године цивилни авиони превезли 167.000 путника и 1.500 t робе.^[29]

[уреди] Култура

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више културних установа које традиционално имају велик престиж. Осим тога, у граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника.

[уреди] Музеји

Експонати из бројних загребачких музеја осим историјских, уметничких и културних домета града Загреба и Хрватске, приказују експонате велике историјске и уметничке вредности из читаве Европе и света. У око тридесет музејских и галеријских колекција обухваћено је више од 3,6 милиона експоната.

Колекције Археолошког музеја, основаног 1864. садрже готово 460.000 различитих артефаката и споменика. Изложени предмети организовани су у неколико збирки. Најпознатија је Египатска збирка, која је једина такве врсте у југоисточном делу Европе,^[30] затим велика нумизматичка колекција која је једна од најзначајних и највећих у Европи и свету,^[30] праисторијска збирка, античка и средновековна збирка. Важан музејски експонат је Загребачка мумија чији су повоји, тј. Загребачка ланена књига (Liber linteus Zagrabiensis), са 1.130 речи најдужи сачувани писани споменик старих Етрураца, једина постојећа етрурска књига и уједно једина ланена књига из старога века.

У поседу Хрватског природословног музеја налази се једна од најзначајнијих светских збирки остатака неандерталаца.^[31] Збирка укључује кости, камено оруђе и оружје крапинског прачовека. Збирка минерала и стена чува примерке из целог света. Представници хрватске фауне и ендемских врста, као и егзотичне врсте налазе се у зоолошкој збирци, а хербаријуми у ботаничкој збирци. Свеукупно музеј поседује више од 250.000 предмета подељених у неколико различитих збирки.

Технички музеј основан 1954. године у широј регији чува најстарију и данас функционалну машину из 1830. године. У Одељењу саобраћајних средстава налазе се и бројни авиони, аутомобили, као и погонске машине и опрема. У збирци астронаутике налазе се модели вештачких сателита, орбиталних станица и свемирских бродова. Музеј поседује планетаријум, модел рудника угља, гвожђа и обојених метала дугачак 300 m, аписариј, као и радионицу Николе Тесле. Међу осталима постоје и ватрогасни, пољопривредни, те одељење великана хрватске науке и технике. Музеј чува преко 6.000 предмета из Хрватске и иностранства.^[32]

Музеј Мимара (пуним називом: Umjetnička kolekcija Ante i Wiltruda Topića Mimare) је основан дотацијом Анте Мимаре Топића, а отворен је 1987. Смештен је у неоренесансној палати с краја 19. века.^[33] Музеј садржи 3.750 уметничких радова различитих култура и цивилизација урађених у различитим техникама и материјалима. Стални постав уређен је као хронолошко низање историјско-стилских раздобља.

Хрватски музеј наивне умјетности са 5.000 уметнина, сматра се првим музејом наивне уметности у свету.^[34] У музеју се чувају дела хрватске наиве 20. века, али има и радова познатих светских уметника. Музеј посједује и богате документационе фондове о наиви. Музеј за умјетност и обрт је основан 1880. године с циљем очувања уметничких и обртничких дела насупрот све доминирајућих индустријских производа. Са 160.000 експоната Музеј је институција од националне важности на пољу уметничке производње и историје материјалне културе у Хрватској. ^[35] Музеј града Загреба је основан 1907. године. Садржи 75.000 предмета из културне, уметничке, привредне и политичке историје града у распону од Римског периода до данашњих дана.^[36] Етнографски музеј је основан 1919. године. Налази се у архитектонски складној сецесијској грађевини. Садржи 80.000 предмета који представљају хрватску етнографску баштину подељену у три културне зоне: панонску, динаридску и јадранску.^[37] Остали важни загребачки музеји и збирке су: Музеј сувремене умјетности, Хрватски школски музеј, Хрватски ловачки музеј, Хрватски спортски музеј, Музеј поште и телекомуникација, Штросмајерова галерија, Музеј Ивана Мештровића, Галерија Кловићеви двори, Модерна галерија итд.

[уреди] Позоришта

У Загребу делује око 20 сталних или повремених позоришта. У Загребу се налази национална позоришна кућа — Хрватско народно казалиште, изграђено у барокном стилу 1895. године. На позорници се одржавају драмске, балетне и оперне представе, а позориште је опремљено и за одржавање конгреса, промоција и пријема. Концертна дворана Ватрослава Лисинског капацитета од 2.171 седишта, саграђена је 1973. године, а названа је по аутору прве хрватске опере. Осим музичких манифестација, у њој се одржавају и конгресна догађања.

[уреди] Фестивали

Загреб је такође домаћин и неколико важних филмских фестивала. Дани хрватског филма су такмичарски фестивал средњометражног и краткометражног филма, на којем се приказује комплетна продукција хрватске кинематографије током претходне године, уз изузетак филмова који су остављени за приказивање на Пулском фестивалу. Одржавају се од 1991. године.

Загреб филм фестивал, основан 2003. године, постао је један од најзначајнијих хрватских културних догађаја. Уз главни програм такмичарског карактера, подељен је у три категорије — целовечерњи играни, кратки играни и документарни филм. Једнака пажња посвећена је и попратном програму којег сваке године сачињава 5 до 6 посебних филмских програма, промоције књига, филмских и културних пројеката као и презентације нових технолошких достигнућа везаних уз филмску продукцију те неизоставни забавни програми. Награда која се додељује на фестивалу се зове Златна колица, уз коју се најбољима додељују и новчана средства.

ZagrebDox је међународни фестивал документарног филма, покренут услед недостатка доброг међународног и такмичарског фестивала на подручју југоисточне Европе специјализованог за документарне филмове, тим више што је наведено подручје имало дугу традицију у производњи документарног филма.

Анимафест је свјетски фестивал анимираног филма који се одржава од 1972. године. Након 33 године бијеналних фестивала, 2005. је уведена категорија дугометражног анимираног филма, па се тако фестивал сада одржава сваке године, и то за непарних година с дугометражним програмом, а парних година с краткометражним. Анимафест су 1972. године основали град Загреб и Загреб филм. Локацију је изабрало Међународно удружење аниматора, одајући признање тадашњем светском успеху и угледу Загребачке школе цртаног филма. Иако је одавно прошло златно доба хрватске анимације, Анимафест је и даље један од главних светских фестивала цртаног филма, а дуго времена му је конкурисао само Annecy.

Међународни фестивал новог казалишта EUROKAZ се одржава сваке године у другој половини јуна. Након првог EUROKAZ-а који је одржан 1987. године као део културног програма Универзијаде, фестивал је постао редовна годишња манифестација. На њему је до сада наступило преко 300 позоришта из целог света и сматра се значајним позоришним догађајем у том делу Европе.

[уреди] Образовање

У Загребу делује 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија.^[38][39] У Загребу такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.^[40]

Универзитет у Загребу је основан 1669. и представља други најстарији универзитет у Хрватској (основан после задарског (1396)). До 2009. је на Универзитету у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.^[41] На Универзитету у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној — Учитељској академији и универзитетском студију — Хрватским студијима. При универзитету делују 33 политехникума.

У Загребу делују 22 института на подручјима друштвених и природних наука. Загреб је седиште ХАЗУ — Хрватске академије знаности и умјетности коју је основао ђаковачки бискуп Јосип Јурај Штросмајер.

[уреди] Знаменитости

Загреб је богат туристичким знаменитостима. Следи краћи попис:

• Споменик бану Јосипу Јелачићу на главном градском тргу.
• Споменик Краљу Томиславу поред Главне железничке станице.
• Ленуцијева поткова — зона 8 перивоја и 8 тргова, то су редом: Зрињевац, Трг Ј.Ј. Штросмајера, Трг краља Томислава, Трг Анте Старчевића, Ботанички врт, Трг Марка Марулића, Трг Мажуранића и Трг маршала Тита где се налазе зграде Хрватског народног казалишта, Музеј за умјетност и обрт, те зграда Универзитета са спомеником Ивана Мештровића — Повијест Хрвата.
• Горњи град са црквом св. Марка, зградом Хрватског сабора, Банским дворима, кулом Лотршчак, Каменитим вратима, тржницом Долац, успињачом.
• Каптол са катедралом.
• Дом хрватских ликовних уметника (популарна Џамија), чији је архитекта вајар Иван Мештровић.
• Гробље Мирогој
• Медведница са највишим врхом Сљеменом и старим градом Медведград у којем се налази Олтар домовине.
• Перивој Максимир са Зоолошким вртом
• Спортско-рекреациони центар Јарун.

Споменик бану Јосипу Јелачићу	Трг бана Јелачића са Загребачким небодером у позадини	Трг краља Томислава са Уметничким павиљоном у позадини	Парк Зрињевац	Ботанички врт	Загребачка успињача и кула Лотршчак
Тржница Долац на Горњем граду	Споменик А.Г. Матошу на Горњем граду	Пешачка зона у Ткалчићевој улици	Мештровићев павиљон — Дом ликовних уметности, познат као Џамија	Парк Максимир	Мирогојске аркаде

[уреди] Панорама Загреба

[уреди] Спорт

Масовније и организовано бављење спортом у Загребу започиње са 1874. када је основано спортско друштво Хрватски сокол. Ипак, прво спортско друштво — стрељачко, је још старије и основано је 1786. Година 1967. је била година великих клупских спортских успеха Загрепчана — ватерполисти Младости постали су шампиони Европе, а фудбалери Динама су освојили Куп сајамских градова. Ватерполисти Младости су све укупно седам пута били шампиони Европе, а према Европској пливачкој федерацији (ЛЕН) носе и титулу Најбољег клуба 20. века.^[42] Касније су сличне успехе постигли и рукометаши РК Загреб, који су два пута (1992. и 1993) били клупски европски прваци. КК Цибона је два пута (1985. и 1986) освојила титулу европског клупског шампиона у кошарци.

Године 1987. Загреб је био град домаћин Универзијаде — светских студентских игара, на којима је учествовало 6.423 спортисте из 122 земље. За потребе Универзијаде је изграђен или обновљен велик број спортских објеката — комплекс Младости уз реку Саву, језеро Јарун, Дом кошарке с пословним торњем, стадион у Максимиру, спортски центар на Шалати, Дом спортова и др. Данас се ти објекти користе у сврху професионалног спорта и рекреације становника града, а део објеката се користи и за организовање различитих неспортских догађаја.

Један од таквих објеката, који се осим за спортске користи и за друге догађаје је загребачки Дом спортова, који има 6 хала, од којих две највеће могу примити 4.000 и 12.000 посетилаца. Користи се за играње кошарке, рукомета, одбојке, хокеја, гимнастике, тениса и других спортова. Често се користи и за одржавање концерата.

У децембру 2008. завршена је изградња нове дворане у Новом Загребу — Арене Загреб. Дворана је званично отворена пријатељском утакмицом између рукометних репрезентација Хрватске и Русије. Дворана има 16.300 места за седење, а први спортски догађај који је угостила било је Светско првенство у рукомету у јануару 2009.

КЦ Дражена Петровића прима око 5.400 посетилаца. Уз кошаркашку халу изграђен је пословни торањ висок 94 m. У КЦ Дражен Петровић утакмице игра КК Цибона

Највећи фудбалски стадион у Загребу је стадион Максимир, који се налази у истоименом загребачком кварту. Градња стадиона је започела 1946, а главни део стадиона довршен је 1962. и од тада је више пута прошириван и модернизован. Данас капацитет стадиона износи 40.000 гледалаца, а на крају реконструкције, која је у току, капацитет стадиона ће се повећати на 55.000 гледалаца. На стадиону утакмице игра НК Динамо.

У Загребу делују бројни професионални и аматерски спортски клубови. Од познатијих професионалних клубова треба истаћи фудбалске клубове НК Динамо, НК Загреб, НК Хрватски драговољац, кошаркашке клубове КК Цибона и КК Загреб, рукометни клуб РК Загреб, ватерполо клубове Младост и Медвешчак и веслачке и атлетске клубове.

[уреди] Дипломатска представништва

У Загребу на нивоу амбасаде делује 48 дипломатских представништава^[43] и то следећих држава:

Албаније  Аустралије  Аустрије  Белгије  Босне и Херцеговине  Бразила  Бугарске  Ватикана  Грчке  Данске  Египта  Израела

Индије  Ирана  Италије  Јапана  Казахстана[44]  Канаде  Кореје  Либије  Мађарске  Македоније  Малезије  НР Кине  Немачке

Норвешке  Португала  Пољске  Румуније  Руске Федерације  САД  Словачке  Словеније  Србије  Малтешког реда  Уједињеног Краљевства  Украјине

Турске  Туниса  Финске  Француске  Холандије  Црне Горе  Чешке Републике  Чилеа  Швајцарске  Шведске  Шпаније

Следећа 21 држава у Загребу има почасне конзулате^[45]:

Буркина Фасо  ДР Конго[46]  Гвинеја  Индонезија  Ирска  Јемен

Јордан  Јужноафричка Република[47]  Кенија  Кипар  Летонија

Литванија  Монако  Монголија  Нови Зеланд  Обала Слоноваче  Пакистан

Перу  Судан  Тајланд  Филипини

[уреди] Почасни грађани

До данас је 51 личност понела титулу Почасног грађанина Града Загреба коју додељује Градска скупштина. Услови, процедура и начин на који се додељују јавна признања Града Загреба одређени су Одлуком о јавним признањима Града Загреба. Тако се Почасним грађанином Града Загреба може прогласити:

За време Аустроугарске (1850—1918)^[49] титулу Почасног грађанина добили су:

Александар Бах, политичар и министар (1853) гроф Одонел (нем. Odonell), краљевски пуковник (1853) Јосип гроф Јелачић, краљевски генерал (1854) Јосип Буњевац, велики жупан (1854) Бенедикт Лентулај, велики жупан (1854) Јосип Флук, министарски саветник (1854) гроф Ватрослав, краљевски натпоручник (1854) Јосип Бафлер (нем. Josip Bouffler), грађевински управник (1854) Сима Маноиловић (1854) Вук Стефановић Караџић, лингвиста (1861) Еуген Кватерник, политичар (1869) бан гроф Ладислав Пејачевић (1880) Иван пл. Зајц, композитор (1880) Аугуст Шеноа, књижевник (1881)

Еуген Кумичић, књижевник (1885) Ђуро Даничић, лингвиста (1886) Иван Бенковић, сликар (1890) Куен Хедервари, политичар (1895) Тадија Смичиклас, историчар (око 1900) Иван Трнски, књижевник (1903) Гјуро Дежелић, књижевник (1906) Јурај Посиловић, надбискуп (1908) Јосип Јурај Штросмајер, надбискуп (око 1910) Светозар Боројевић, генерал (1916) Стјепан Саркотић (1916) Шиме Мазура (итал. Šime Mazzura), адвокат (1918)

За време Краљевине Југославије (1918—1941)^[50] титулу Почасног грађанина добили су:

Милан Амруш, градски начелник (1919) Вјекослав Клаић, историчар (1992) Фране Булић, свештеник (1926) Владимир Мажуранић, књижевник (1927)

Љубо Бабић Гјалски, књижевник (1927) Драгутин Горјановић Крамбергер, научник (1927) Анте Бауер, свештеник (1929) Теодор Викерхаузер (нем. Teodor Wickerhauser), лекар (1934)

За време СФР Југославије (1945—1990)^[51] титулу Почасног грађанина добили су:

Јосип Броз Тито, председник СФРЈ (1945) Владимир Бакарић, политичар (око 1950) Мирослав Крлежа, књижевник (око 1960) Анка Берус, политичарка и револуционарка (1980) Павле Грегурић, политичар (1980)

Иван Крајачић, политичар и револуционар (1980) Карло Мразовић, политичар и револуционар (1980) Мика Шпиљак, политичар (1980) Линден Форбс Сампсон Бернхам, председник Републике Гвајане (1985) Хавијер Перез де Куељар, генерални секретар УН-а (1987)

За време самосталне Хрватске (1990—данас)^[52] титулу Почасног грађанина добили су:

Мајка Тереза (1990) Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске (1992) Маргарет Тачер, политичарка (1998)

Драгутин Тадијановић, књижевник (2000) Јаница Костелић, скијашица (2005) Већеслав Хољевац, постхумно (2008)

Остала јавна признања Града Загреба су: Награда Града Загреба, Награда Загрепчанка године, Повеља Града Загреба, Плакета Града Загреба, Медаља Града Загреба и покровитељство.^[48]

[уреди] Градови побратими

Загреб службено сарађује са следећим градовима:^[53]

Мајнц (Немачка) (од 1967) Санкт Петербург (Русија) (од 1968) [54] Тромсе (Норвешка) (од 1971) Кјото (Јапан) (од 1972) Краков (Пољска) (од 1975) Лисабон (Португал) (од 1977) Питсбург (Пенсилванија, САД) (од 1980)

Шангај (НР Кина) (од 1980) Болоња (Италија) (од 1984) Будимпешта (Мађарска) (од 1994) [55] Беч (Аустрија) (од 1994) Сарајево (Босна и Херцеговина) (од 2001) [56] Љубљана (Словенија) (од 2001) Подгорица (Црна Гора) (од 2006)

[уреди] Референце

[уреди] Види још

• Хрватска
• Загребачка жупанија
• Парк природе Медведница

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Службене странице града

• Званична интернет презентација Загреба ((hr)) ((en))
• Туристичка заједница Града Загреба ((hr)) ((en)) ((de)) ((fr)) ((es)) ((sl)) ((ру)) ((cs)) ((hu)) ((pt)) ((he)) ((ja))

[уреди] Информативни садржаји

• Zagreb Info ((hr))
• Sta obici u Zagrebu ((en))
• Five Stars Zagreb ((en))
• Интерактивна мапа града ((hr))

[уреди] Култура

• Хрватско народно казалиште ((hr))
• Kazalište Gavella ((hr)) ((en))
• Teatar Exit ((hr))
• Загребачко казалиште младих ((hr)) ((en))
• Концертна дворана Ватрослав Лисински ((hr)) ((en))

[уреди] Музеји

• Археолошки музеј ((hr)) ((en))
• Етнографски музеј ((hr)) ((en))
• Хрватски природословни музеј ((hr))
• Музеј сувремене умјетности ((hr)) ((en))
• Технички музеј ((hr)) ((en)) ((de))

[уреди] Медији

• Вечерњи лист ((hr))
• Јутарњи лист ((hr))
• Радио 101 ((hr))
• Плави радио ((hr))
• Z1 Televeizija ((hr))

[уреди] Саобраћај

• Хрватске жељезнице ((hr)) ((en))
• Зрачна лука Загреб ((hr)) ((en))
• Croatia Airlines ((hr)) ((de)) ((en)) ((es)) ((fr)) ((it)) ((nl)) ((ру))
• Аутобусни колодвор Загреб ((hr)) ((en))
• Загребачки електрични трамвај ((hr)) ((en))

[уреди] Спорт

• КК Цибона ((hr)) ((en))
• НК Динамо ((hr)) ((en))
• НК Загреб ((hr))

Координате: 45° 49' СГ Ш, 15° 59' ИГД

Градови у Хрватској
Бакар • Бели Манастир • Белишће • Бенковац • Бјеловар • Биоград на Мору • Бује • Бузет • Валпово • Вараждин • Вараждинске Топлице • Велика Горица • Винковци • Вировитица • Вис • Водице • Водњан • Врбовец • Врбовско • Вргорац • Врлика • Вуковар • Гарешница • Глина • Госпић • Грубишно Поље • Дарувар • Делнице • Доња Стубица • Доњи Михољац • Дрниш • Дубровник • Дуга Реса • Дуго Село • Ђаково • Ђурђевац • Жупања • Забок • Задар • Загреб • Запрешић • Златар • Илок • Имотски • Иванец • Иванић Град • Јастребарско • Карловац • Кастав • Каштела • Клањец • Книн • Комижа • Копривница • Корчула • Костајница • Краљевица • Крапина • Крижевци • Крк • Кутина • Лабин • Лепоглава • Липик • Лудбрег • Макарска • Мали Лошињ • Метковић • Мурско Средишће • Нашице • Нин • Нова Градишка • Новаља • Нови Мароф • Нови Винодолски • Новиград • Новска • Обровац • Огулин • Омиш • Опатија • Опузен • Ораховица • Орославје • Осијек • Оточац • Озаљ • Паг • Пакрац • Пазин • Петриња • Плетерница • Плоче • Пореч • Пожега • Преграда • Прелог • Пула • Раб • Ријека • Ровињ • Самобор • Света Недеља • Свети Иван Зелина • Сењ • Сињ • Сисак • Скрадин • Слатина • Славонски Брод • Слуњ • Солин • Сплит • Стари Град • Супетар • Триљ • Трогир • Умаг • Хвар • Црес • Цриквеница • Чабар • Чаковец • Чазма • Шибеник

Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сријемска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска Град Загреб

Европски главни градови
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом.

	Градови хероји у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији
	Београд  · Загреб  · Љубљана  · Нови Сад  · Прилеп  · Приштина  · Титов Дрвар  · Цетиње

Чланак Загреб је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.