Бод (техника)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бод је појам из телекомуникација и електронике. Пише се baud, а чита бод. Тако се мери брзина преноса што је број промена у секунди у модулисаном сигналу у средини кроз коју се преноси сигнал. Названо је по Емилу Боду, изумитељу Бодовог кода у телеграфији.

На пример, 250 бода значи да је 250 сигнала пренесено у секунди. Ако сваки сигнал носи 4 бита информације тада је сваке секунде пренето 1000 бита. Ово се означава тада као 1000 бит/с.

Не треба помешати величине које описују количину пренетих бодова са количином података у секунди (који се обично означавају као бити у секунди). Сваки пренесени сигнал може носити један или више битова информације. За ово је карактеристичан пример квадратурна амплитудска модулација. Уколико сваки сигнал носи тачно један бит тада су количина бода и бита у секунди једнаке. Међутим, много се ефикасније користи дати опсег медијума за пренос сигнала ако се у један сигнал утисне више бита. Ово смањује време преноса информације.

Јасан пример разлике између количине бода и бита у секунди је брзина сигнализације човека који заставицом преноси поруке између бродова. Човек може померити руку једном у секунди па је његова брзина сигнализирања 1 бод/с. Међутим, застава може бити у једном од 8 различитих положаја: високо дигнута, 45 степени лево, 90 степени лево, 135 степени лево, право доле, 135 степени десно, 90 степени десно, 45 степени десно. ово значи да сваки сигнал носи 3 бита информације (23=8), јер су потребне 3 бинарне цифре за кодирање 8 различитих стања - дакле брзина преноса је 3 бита у секунди.

Тако модем брзине 2400 бита/с стварно преноси 600 бода, где је сваки сигнал модулисан у квадратурно амплитудској модулацији и носи по 4 бита информације.

Види још[уреди]