Бит (рачунарство)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Умношци бита
Одомаћена употреба и
(ређе бинарно значење)
Стандард за бинарне
префиксе по IEC 60027-2
Назив Ознака Количина Назив Ознака Количина
килобит kb 103 (210) кибибит Kibit 210
мегабит Mb 106 (220) мебибит Mibit 220
гигабит Gb 109 (230) гибибит Gibit 230
терабит Tb 1012 (240) тебибит Tibit 240
петабит Pb 1015 (250) пебибит Pibit 250
ексабит Eb 1018 (260) ексбибит Eibit 260
зетабит Zb 1021 (270) зебибит Zibit 270
јотабит Yb 1024 (280) јобибит Yibit 280
Види још: бајт, нибл, неодређеност умножака

Бит (bit) је најмања јединица информације у рачунарству. Један бит представља количину информације потребну за разликовање два међусобна искључива стања, често представљана као један (1) и нула (0), да/не, тачно/нетачно, има/нема напона, итд.

Бит се такође користи као име цифре у бинарном бројном систему (систем са основом 2). Сама реч је први пут употребљена 1948. године у раду Клода Шенона и настала је склапањем почетка енглеске речи „бинарна“ и краја речи „цифра“ или „јединица“ на енглеском језику (binary digit или binary unit). Он је рекао да реч потиче од Џона Такија.

Груписање битова[уреди]

Ради практичности баратања и коришћења информација, битови се групишу у физичке и логичке скупове. Најчешће су то:

  • Нибл - група од 4 бита, физички скуп битова али не и адресибилни.
  • Бајт - најмања адресабилна група битова. У почетку је број био врло променљив а касније је скоро потпуно стандардизован на 8.
  • Октет је група од 8 битова и, за разлику од Француске, често се користи реч бајт уместо октет јер се подразумева да је то исто.
  • Реч је већа група битова, обично 2 бајта, али није стандардизована (постоје архитектуре са речима од 4, 8 или више бајтова). Реч је најчешћа адресибилна меморијска јединица за податке и за програм. По дужини речи се разликују рачунарске архитектуре, па се говори о шеснаестобитној, тридесет двобитној или шездесет четворобитној архитектури.
  • Префикси СИ система (k-кило, M-мега, G-гига, итд) су у почетку коришћени да означавају сличне али не исте умношке. Тако је килобит био 210=1024 бита, мегабит 1024 килобита, итд. јер декадна вредност 1000 није прилагођена бинарном бројном систему рачунара а 1024 је приближна вредност. Касније је, међутим дошло до забуне и стандардизовања нових префикса (киби-, меби-, итд) - погледајте табелу.

Брзина преноса[уреди]

Приликом преноса дигиталног сигнала кроз неки медијум као јединица мере се користи број бита у секунди тј. b/s. Овично су брзине веће па се користе веће јединице као kb/s, Mb/s итд.