Бораид
Бораид | |
|---|---|
| Датум смрти | 548 |
Бораид (грч. Βοραΐδης, д. 548. године) био је рођак византијског цара Јустинијана I (р. 527–565. године), познатијег по својој улози у окончању немира у Ники 532. године. Основни извор о њему је Прокопије.[1]
Живот[уреди | уреди извор]
Бораид је био брат Германа и Јуста. Они су наводно били рођаци цара Јустинијана I, иако је тачан однос неизвестан. [1] Били су нећаци цара Јустина I (р. 518–527. године), иако се често погрешно наводи да су нећаци самог цара Јустинијана I.[2][3]
Последњег дана немира у Ники, Бораид и Јуст су били одговорни за хватање Ипатија, кога је становништво прогласило за цара, и његовог брата Помпеја.[1] Прокопије извештава: „Тада су заиста са обе стране Ипатијеве присталице нападнути силовито и потпуно уништени. Када се разбијање завршило и када је већ дошло до великог покоља народа, Бораид и Јуст, нећаци цара Јустинијана, а да се нико није усудио да дигне руку на њих, одвукоше Ипатија са престола и, уводећи га унутра, предали га заједно са Помпејем цару.“[4]
Бораид је умро 548. године, надживеле су супругу и ћерку. Његов тестамент је оставио већи део свог имања брату Герману и нећацима Јустину и Јустинијану . Његова ћерка би наследила само законски прописани минимум. Међутим, цар Јустинијан I се заложио за ћерку и уредио наследство у њену корист.[1] Герман је то схватио као омаловажавање, па се једно време удаљио од цара Јустинијана I. Као последица тога, Герману су пришли незадовољни Јермени Артабан и Арсак, који су покушали да га убеде да учествује у завери против цара Јустинијана I. Герман је, међутим, открио заплет Комес екскубиторум Марцел, који га је заузврат открио цару Јустинијану I.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 245–246
- ^ Martindale & Morris 1980, стр. 505
- ^ Kazhdan 1991, стр. 846
- ^ Procopius, History of the Wars, Book 1, Chapter 24
- ^ Bury 1958, стр. 67–68
Литература[уреди | уреди извор]
- Bury, John Bagnell (1958), History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 2, Courier Dover Publications, ISBN 978-0-486-20399-7
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991), Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-504652-6
- Martindale, John R.; Morris, John (1980), The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume II: AD 395–527, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-20159-9
- Martindale, John R.; Jones, A.H.M.; Morris, John (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire - Volume III, AD 527–641. Cambridge University Press. ISBN 0-521-20160-8.
- Procopius of Caesarea; Dewing, Henry Bronson (1914), History of the wars. vol. 1, Books I-II, Cambridge University Press, ISBN 0-674-99054-4
