Васкуларна пермеабилност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Васкуларна пермеабилност, често у облику капиларне пермеабилности, карактерише способност зидова крвних судова да омогуће пролаз малих молекула (јона, воде, нутријената), или чак целих ћелија (лимфоцита на њиховом пут ка месту инфламације), у или из капилара. Зидови крвних судоова су покривени слојем ендотелних ћелија. Отвори између ендотелних ћелија (ћелијски спојеви) су строго регулисани, и зависе од физиолошког стања ткива.[1]

Пример повишене васкуларне пермеабилности је иницијална повреда код пародонтопатије, где гингиве плексуса постану препуне и проширене, што омогућава великом броју неутрофила да екстравазацирају, и да се појаве унутар спојног епитела и основних везивних ткива.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Nagy JA, Benjamin L, Zeng H, Dvorak AM, Dvorak HF (2008). „Vascular permeability, vascular hyperpermeability and angiogenesis“. Angiogenesis 11 (2): 109–19. DOI:10.1007/s10456-008-9099-z. PMC 2480489. PMID 18293091. 
  2. ^ Page, RC; Schroeder, HE. "Pathogenesis of Inflammatory Periodontal Disease: A Summary of Current Work." Lab Invest 1976;34(3):235-249

Спољашње везе[уреди]