Везивно ткиво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Везивно ткиво, као врста ткива животиња, учествује у формирању и одржавању облика тела, повезује и окружује све органе и чини њихову унутрашњу потпорну мрежу. Веома важну компоненту овог ткива чини ванћелијски матрикс који повезује ћелије и даје им потпору.

Компоненте везивног ткива[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ћелије везивног ткива

Основу свих разноликих везивних ткива чине:

  • ћелије,
  • ванћелијски матрикс (екстрацелуларни матрикс) у коме се разликују:

1. фибриларни протеини (везивна влакна);

2. основна супстанца, аморфан део

3. ткивна течност, која се у највећем проценту састоји од воде која је везана за молекуле основне супстанце.

За разлику од епителних, ћелије везивног ткива су мање или више просторно удаљене једна од друге и између њих се налази велика количина ванћелијског матрикса. Иако удаљене ове ћелије се повезују или директно или преко ткивне течности која се налази између њих.

Функције везивних ткива[уреди]

Основне функције овог ткива могу се разврстати на:

  • потпорну и заштитну — образују строму и капсуле органа;
  • нутритивну улогу — покровни епители, с обзиром да су без крвних судова, хранљиве материје и кисеоник примају из крвних судова подупирућег везивног ткива;
  • метаболичку улогу — у њима се могу складиштити липиди, електролити и вода;
  • терморегулациону улогу — посебан тип везивног ткива, масно ткиво, представља поткожни термоизолациони слој;
  • одбрамбену улогу — макрофаги и лимфоцити (одбрамбене ћелије) су активни у овом ткиву;
  • улогу у зарастању рана.

Класификација везивних ткива[уреди]

Illu connective tissues 1.jpg
Врсте везивног ткива

Класификују се према заступљености ћелија и компоненти ванћелијског матрикса, што одређује њихову морфологију и функције, на:

1. ембрионска везивна ткива којима припадају:

  • мезенхимско везивно ткиво
  • слузно везивно ткиво

2. адултна везивна ткива која су подељена на:

а) везивна ткива у ужем смислу:

  • неорганизована везивна ткива
  • организована везивна ткива

б) потпорна везивна ткива:

в) везивна ткива са посебним одликама:

Течна везивна ткива[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Крв

Крв и лимфа су не само једина течна везивна ткива него истовремено и једина везивна ткива која не садрже влакна. Крв кружи унутар крвних судова.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лимфа

Лимфа је безбојна течност, по саставу слична крвној плазми, али за разлику од ње лимфа садржи само леукоците. Циркулише кроз посебан систем канала – лимфоток. Лимфа представља посредника између крви и ткива:

  • преко ње до ћелија доспевају хранљиве материје, а у њу, такође, прелазе многи производи метаболизма који се узбацују из организма.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хемолимфа

Крви и лимфи кичмењака одговарају хидролимфа и хемолимфа бескичмењака.

Влакнасто везивно ткиво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Везивна влакна

Влакнасто везивно ткиво чине:

  • ћелије
  • аморфна (без облика) међућелијска супстанца у којој су распоређена многобројна везивна влакна.

Везивне ћелије могу да буду различитог облика – неправилног, звездастог, округлог, овалног.

Постоје две врсте везивних влакана :

  • колагена
  • еластична
  • ретикуларна.

Колагена влакна су чврста, дебела, савитљива али релативно нееластична и јака, док су еластична тања, разграната и еластична.

У односу на распоред везивних влакана у ткиву разликују се два типа влакнастог везивног ткива :

1. чврсто сачињавају везивна влакна збијена у паралелне снопиће; у зависности од типа влакана разликују се:

  • колагено у које се убрајају тетиве (везују мишиће за кости или мишиће међусобно ) и лигаменти (повезују кости) и
  • еластично чврсто везивно ткиво изграђује различите еластичне органе у телу, као што су плућа, крвни судови и сл.;

2. растресито је најзаступљеније ткиво у телу кичмењака; налази се како у органима тако и између њих, повезујући нерве, мишиће, кости, кожу, крвне и лимфне судове; у том ткиву се назомилавају масти (резерва енергије), пигменти и леукоцити.

Хрскавичаво ткиво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хрскавичаво ткиво

Хрскавичаво ткиво сачињавају:

  • крупне хрскавичаве ћелије:
    • хондриоцити и
    • хондриобласти и
  • међућелијска маса у којој су
  • влакна.

Коштано ткиво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Коштано ткиво

Коштано ткиво је изграђено од:

  • коштаних ћелија:
    • остеобласти,
    • остеоцити и
    • остеокласти и
  • чврсте коштане масе (међућелијска супстанца).

Остеобласти одговарају хондриобластима хрскавичавог ткива, а остеоцити су зреле, диференциране коштане ћелије. Остеокласти разарају коштану масу и омогућавају њено непрекидно обнављање. Сва три типа ћелија учествују у расту костију у њиховом зарастању после прелома.

Коштана маса се састоји од:

Грађа кости[уреди]

На површини кости налази се везивна опна — покосница. Испод ње је компактна коштана маса која према унутрашњости кости прелази у сунђерасту коштану масу. Компактна коштана маса прожета је великим бројем уздужних и попречних, међусобно повезаних каналића. Уздужни канали називају се Хаверзови канали, око њих се налазе концентрично распоређене коштане ћелије, а кроз њих пролазе крвни судови и нерви .

Хистогенеза везивног ткива[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хистогенеза везивног ткива

Ова ткива су мезодермалног порекла и потичу од мезенхима (ембрионско везивно ткиво). Дао мезенхима главеног и вратног региона човека настаје од ектодерма, због чега се назива ектомезенхим.

Литература[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]