Видео сам ђавола (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Видео сам ђавола
Жанракциони трилер
РежијаКим Ђи Ун
СценариоПарк Хун Јонг
Главне улогеЛи Бјонг Хон, Чои Мин Шик
МузикаЛи Сонг Хјон
Продуцентска
кућа
Peppermint & Company
Година2010.
Трајање141
ЗемљаЈужна Кореја
Језиккорејски
IMDb веза

Видео сам ђавола (корејски: 악마를 보았다; Agmareul boatda) је јужнокорејски акциони трилер [1] из 2010. године у режији Ким Ђи Ун-а, а по сценарију Парк Хун Јонг-а. У главним улогама су Ли Бјонг Хон и Чои Мин Шик, филм прати агента НИС-а Ким Су Хјон-а (Ли), који креће у потрагу за осветом када психопатског серијског убицу Ђанг Кјонг Ћол-а (Чои) брутално убије његову вереницу.

Улога у филму Видео сам ђавола била је прва главна улога Чои Мин Шик-а од промена у корејском систему телевизијских правила.[2]

Чои Мин Шик

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Једне ноћи возач школског аутобуса по имену Ђанг Кјонг Ћол наилази на трудницу по имену Ђанг Ђу Јон и нуди јој да јој поправи пробушену гуму. Након што ју је претукао, Кјонг Ћол је убија и баца делове њеног тела у оближњи поток. Када дечак открије једно од њених ушију, полиција масовно долази да изврши истрагу, предвођена шефом одељења Ох-ом и шефом одељења Ђанг-ом који је уједно и отац жртве. Присутан је и њен вереник, Ким Су Хјон, који је агент Националне обавештајне службе. Он обећава да ће се осветити убици. Су Хјон сазнаје за четворицу осумњичених од шефа одреда Ђанг-а, и одлучује да преузме ствар у своје руке тако што мучи и саслушава двојицу осумњичених. Након претраживања куће Ђанг Кјонг Ћол-а, трећег осумњиченог, Су Хјон проналази Ђу Јон-ин веренички прстен, доказујући да је Кјонг Ћол убица. Након што га Су Хјон пронађе, он га туче до несвести и уместо да убије Кјонг Ћол-а и заврши све, Су Хјон одлучи да му гурне ГПС трагач низ грло, омогућавајући му да у реалном времену види локацију и слуша његове разговоре. Ким га пушта на слободу и тако започиње опасну игра мачке и миша.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Ли Бјонг Хон Ким Су Хјон (агент Националне обавештајне службе[3])
Чои Мин Шик Ђанг Кјонг Ћол (возач аутобуса и серијски убица)
Ох Сан Ха Ђанг Ђу Јон (Су Хјон-ова вереница)
Ђон Гук Хван шеф одреда Ђанг (Ђу Јон-ин отац)
Ким Јун Со Ђанг Се Јон (Ђу Јон-ина сестра)
Ђон Хо Ђин шеф одсека Ох (вођа полиције)
Чои Му Сонг Те Ђу (Кјонг Ћол-ов пријатељ)
Ким Ин Со Се Ђонг (Те Ђу-ова девојка)
Јун Ће Јонг Хан Сонг И (медицинска сестра)
Нам Бо Ра ћерка шефа одсека Ох

Алтернативне верзије[уреди | уреди извор]

Корејски одбор за оцењивање медија приморао је Ким-а да поново сними неке делове филма, приговарајући његовом насилном садржају. Филм је два пута добио оцену „Ограничено“, спречавајући било какво пуштање филма у биоскопима, кућама и промоцијама.[4] Нaкон свих измена уклоњено је између осамдесет и деведесет секунди претходно снимљеног материјала. [5]

Издање[уреди | уреди извор]

Видео сам ђавола објављен у Јужној Кореји 12. августа 2010. године. Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Сундaнсу [3] 21. јануара 2011. године. Такође је приказан на неколико других међународних филмских фестивала, укључујући Филмски фестивал Фантаспорто, Међународни филмски фестивал у Торонту, Филмски фестивал у Ситгесу, Филмски фестивал у Сан Себастијану и Лондонски корејски филмски фестивал[6].

Северноамеричка права дистрибуције стекла је компанија Magnet Releasing која је издала на ограниченoм издању 4. марта 2011. [7] [8] Optimum Releasing је филм дистрибуирао у Великој Британији. [9]

Критика[уреди | уреди извор]

Веб-сајт Rotten Tomatoes[10] даје филму оцену од 81%, са просечном оценом 7,13 од 10, на основу 83 рецензије критичара.

Џенет Катсолис из The New York Times-а је написала: „Од неочекивано дирљивог увода до урнебесно одвратног сцена са Киунг-цхул-овим, господин Ким и његов сниматељ Ли Мо Ге задржавају потпуну контролу колебљивих тонова филма и импресивних сценографија”[11].

Хорор веб-сајт Bloody Disguisting дао му је оцену 4,5 / 5 : „Могли бисмо сатима да причамо о филму Видео сам ђавола. Филм је искуство; то је нешто што ће вас да се емоционално вежете за ликове, али и да истовремено покривате очи пред екстремним насиљем” [12], док је Empire доделио филму оцену 4 / 5, наводећи: „Овај црни хорор-трилер врло је отмен наставак филма Добро, лоше, чудно.“[13]

Фелим О'Неил из The Guardian-а написао је, „Корејских осветничких трилера не недостаје, али ово, заједно са недавним Човеком ни од куда, доказује да је у жанру остало пуно живота“ и дао му је четири оцена са пет звездица. [14]

Нису сви критичари били наклоњени бруталности филма; Марк Јенкинс из The Washington Post-a написао је, „Режисер Ким Ђи Ун рођени је филмски стваралац, чак иако је овај сценарио (који је написао Парк Хун Ђонг, а прилагодио Ким) недостојан његовог напора“ и оценио га 2 од 5 звездица.

Часопис Rolling Stone уврстио је филм „Видео сам ђавола“ у првих 20 „најстрашнијих филмова које никада нисте видели“.[15]

Награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Ek Villain, боливудски филм из 2014. године, за који је један рецензент рекао да је инспирисан филмом Видео сам ђавола.[16]
  • Извештено је да је концепт уградње електронске бубице (ГПС + аудио предајник) и надгледање плана из овог филма коришћен у индијском филму на тамилском језику Thani Oruvan из 2015. године, што је тамилски режисер порекао као случајност. [17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ I Saw the Devil (2010) - Ji-woon Kim, Kim Jee-Woon | Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related | AllMovie (на језику: енглески), Приступљено 2020-12-12 
  2. ^ „News: Choi Min-Sik. Lee Byung-Hyun. Kim Ji-Woon. I SAW THE DEVIL Teaser Arrives.”. web.archive.org. 2011-12-13. Архивирано из оригинала 13. 12. 2011. г. Приступљено 2020-12-16. 
  3. ^ а б „Sundance Film Festival 2011 : I Saw the Devil”. web.archive.org. 2011-02-19. Архивирано из оригинала 19. 02. 2011. г. Приступљено 2020-12-12. 
  4. ^ „‘악마를 보았다’ 못보나…또 ‘제한상영가’ 논란”. www.hani.co.kr (на језику: корејски). 2010-08-05. Приступљено 2020-12-16. 
  5. ^ „News: I SAW THE DEVIL Trimmed By Seven Cuts, Not By Seven Minutes.”. web.archive.org. 2011-04-12. Архивирано из оригинала 12. 04. 2011. г. Приступљено 2020-12-16. 
  6. ^ I Saw the Devil (2010) - IMDb, Приступљено 2020-12-12 
  7. ^ Truong, Peggy; Truong, Peggy (2010-09-16). „Magnet sees ‘Devil. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-16. 
  8. ^ Daley, Ryan (2011-01-28). „Sundance ’11 REVIEW: A Second Look at ‘I Saw the Devil. Bloody Disgusting! (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-16. 
  9. ^ „Optimum Releasing Picks Up ‘I Saw the Devil. Movieweb (на језику: енглески). 2010-05-31. Приступљено 2020-12-16. 
  10. ^ I Saw the Devil (2011) (на језику: енглески), Приступљено 2020-12-12 
  11. ^ Catsoulis, Jeannette (2011-03-04). „Heads Will Roll (Published 2011)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-12. 
  12. ^ Miska, Brad (2011-01-20). „[TIFF ’14 Review] ‘I Saw the Devil’ Dark and Demented!”. Bloody Disgusting! (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-16. 
  13. ^ „I Saw The Devil”. Empire (на језику: енглески). 2011-03-31. Приступљено 2020-12-16. 
  14. ^ „I Saw the Devil – review”. the Guardian (на језику: енглески). 2011-04-28. Приступљено 2020-12-12. 
  15. ^ Collins, Michael Koresky,Brandon Geist,Eric Hynes,James Rocchi,Jason Newman,Sean T.; Koresky, Michael; Geist, Brandon; Hynes, Eric; Rocchi, James; Newman, Jason; Collins, Sean T. (2014-10-29). „20 Scariest Horror Movies You've Never Seen”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  16. ^ Kumar, Anuj (2014-06-27). „Ek Villain: Anatomy of an antagonist”. The Hindu (на језику: енглески). ISSN 0971-751X. Приступљено 2020-12-16. 
  17. ^ „The Remake continues..”. APHerald [Andhra Pradesh Herald] (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]