Википедија:Уживо/петак, 29. јул 2005.

Ово је трећи састанак локалног огранка у протеклих недељу дана. Отпочео је тако што смо се Јован и ја нашли код Вуковог споменика, а убрзо нам се придружио Бонзо који нас је чудесним путешествијама одбацио до неке забити у близини Земуна, где смо променили возило, и са југића прешли у Ђаконов и Сесилин ауто (Ђакон је Горан из Француске, а Сесил његова жена - чисто за оне који то до сада још нису научили). Вероватно се питате где су остали Београђани у целој тој причи. Е па овако: Бонзо није могао да иде, јер му је нога отекла, Милош, Доматриос и Нина су били заузети послом (замислите, раде петком), а Обрад је био уморан или су му дошли неки гости, или оба. У сваком случају, док смо се ми полако примицали Новом Саду, који је био данашња одредница, Саша суботички и друг му Тодор су се нашли са Бранетом из Бачке Тополе. Када смо коначно стигли у НС, са неких јаче од пола сата закашњења, београдска четворка се нашла са новосадском тројком (мада, ако се мало боље погледа, ни једна од 4 наведене особе није из Београда, а ни једна од 3 наведене особе није из Новог Сада). Тада смо сачекали да дође и домаћин, PANONIAN и када смо се сви коначно скупили, кренусмо у кафић.

У кафићу смо причали за почетак о википедијанским темама, а онда прешли и на неке другачије. Дакле, било је речи о категоризацији историје, о новајлијама и администраторима, о википедијиним тимовима, српскохрватској вики, о невладиној организацији и локалним огранцима, о ботовима, медијавикију... Договорили смо се да би гласање требало да представља само нужду, а да уместо њега треба да постоје полицајци, судије, медијатори, дакле личности које ће да спрече сукобе и на неки начин решавају проблеме. Иначе, поред овога, причасмо о програмима x-chat и Skype, о окситанском и сличним језицима и о ситнијим темама које нисам успео да запамтим. Такође, опет смо оговарали исте особе, чисто да се зна. Бонзо се, иначе, извинио на недоласку у НС и рекао је да следећи пут плаћа свима туру пива као надокнаду. Због тога, сви једва чекају следећу посету војвођанској престоници.

У 6 сати смо, нажалост, морали да приводимо састанак крају и да ми, "Београђани", полако кренемо кући, јер су Горан и Сесил морали да оду до Ваљева. На путу до тамо, наишли смо на препреку. Наиме, на аутопуту, задесила нас је несрећа. Али, после краћег времена, вратили смо се у покретно стање. Око осам смо Јоца и ја стигли у Београд, а ђакон нас је оставио на углу Немањине и Кнеза Милоша. Одатле смо контактирали Бонза поново и са њим се нашли преко пута Вуковог споменика. Одатле смо се одбацили до кафића Вајат (Wyatt) у локалу, где смо поново засели. :)

Ако баш желите да знате, сада смо причали о Бонзовом детињству, о Хрватицама, Хрватима, мултимедијалним зајебанцијама, о мишевима и тастатурама итд. Допипавали смо Википедију ту и тамо (било је речи о главној страни, импулсивном делању и насилном тј. масовном убацивању чланака).

Док смо се ми лепо провели у Београду, у Новом Саду се наставио лалински састанак, а о њему ће Саша. --Дунго ☼ (р) 03:31, 30 јул 2005 (CEST)

Дакле, након одласка „Београђана“ остадошмо ми Војвођани. PANONIAN, Бране, Тодор и моја маленкост смо отишли у неки кафић (на "турску" кафу које није било) у коме смо причали о много чему. Наиме, теме које су највише додириване тицале су се (погодите) Википедије. Значи било је речи о вандализму на енглеској Википедији на темама који се тичу Српске историје, градова у СЦГ и осталих тема које надгледа PANONIAN, о ботовима на Википедији, о томе како би било добро кад би се Бране и Милош упознали јер би имали много тема на „трпези“ што се тиче програмирања у питону и што се тиче фамозног линукс оперативног система. Тодор нам је изнео нека своја мишљења о Википедији. Закључили смо и то, да би било добро потпуно средити помоћ, на неке смернице се угледати као што су урадили на енглеској Вики а неке да направимо и сами. Након проведених сат времена у кафићу, ми „лале“ смо се полако разишли, и свако је кренуо својим путем. Битно је наопменути да су сви отишли са убеђењем да ће се центар Новог Сада средити до следеђег виђења јер су радови на проширењу канализације били у току, па су скоро све улице које секу Булевар Ослобођења биле преврнуте наопачке. Заједно је закључено како би било лепо мало ређе правити састанке локалног одбора (који још не постоји, пошто не постоји ни организација) у неком од градова у Војводини. То би укратко било то, за вас по први пут извештава Саша Стефановић ® ¿ 04:12, 30 јул 2005 (CEST)