Виљарика (вулкан)

С Википедије, слободне енциклопедије
Виљарика
Виљарика из свемира
Географске карактеристике
Највиша тачка2.860
Географија
Државе Чиле
МасивАнди
Геологија
Врста планинестратовулкан

Виљарика је један од најактивнијих вулкана Чилеа који се налази изнад истоименог језера и града[1]. Виљарика на шпанском језику значи Место богатства. Најзападнији је од три велика стратовулкана који се пружају правцем северозапад-југоисток на планинском венцу Анда, дуж раседне зоне Моча-Виљарика[2]. Заједно са Кветрупиљанеом и чилеанским делом вулкана Ланин, налазе се под заштитом државе као национални парк. Током лета је популарна туристичка атракција.

Виљарика је један од ретких вулкана на свету, који има језеро лаве у свом кратеру. Лава је мешовитог састава базалта и андезита. Има типичну стромболску ерупцију, са избацивањем усијаног пирокластичног материјала и лаве. Обилне кише, у комбинацији са отопљеним снегом и ледом планинских ледника, могу довести до појаве лахара, као што је био случај током ерупција 1964. и 1971. године.

Виљарика је један од девет вулкана из пројекта DECADE, који се бави прикупљањем информација о емисији угљен-диоксида и сумпор-диоксида[3].

Географија и геологија[уреди | уреди извор]

Виљарика лежи у Централној чилеанској долини као најзападнија од три велика стратовулкана. За разлику од Квертепиљане и Ланина, Виљарика је много активнија. Виљарика прекрива 400 km². Садржи вулканске пећине и око 26 купа. Константно дегасирање код језера лаве је повећало њен експлозивни потенцијал.

Вулкан је формиран током средњег плеистоцена, када је издигнута и велика купа, сличних димнезија данашњој. Пре 100.000 година током интерглацијала, једна ерупција довела је до урушавања купе и формирања простране калдере 6,5 са 4,2 km у обиму. Следећа глацијална фаза довела је до формирања слојева пирокластичног материјала, андезитске лаве и дацитних дајкова.

Вулканска купа се поново урушила услед снажне ерупције пре 13.700 година, правећи нову, мању калдеру.

Ледници[уреди | уреди извор]

Горњи део Виљарике је трајно прекривен снегом, а ледници захватају око 40 km². Највећи од свих је Пичиланкауе-Турбио који се налази на југоисточном делу[4][5]. Пепео који излази због ерупција може да повећа аблацију снега и леда упијањем сунчевог зрачења. Неки слојеви пепела су дебљи од 5 cm што доводи до изолације глечера и смањења аблације.

Туризам[уреди | уреди извор]

Виљарика је популарна дестинација за пењаче и алпинисте од града Пукон, па све до вулканског кратера. Туристичко надлетање и разгледање вулкана из хеликоптера постоји од 2007. године, а током зимских месеци (јул-септембар), отворено је и скијалиште на северним обронцима[6].

Историјат ерупција[уреди | уреди извор]

Ерупција 1964.[уреди | уреди извор]

Током последње две недеље фебруара 1964. године, дошло је до избацивања лаве из вулкана и појаве мањих потреса. Првог mарта у 2:45 ујутру дошло је до стормболске ерупције вулкана Виљарика, што је натерало становнике оближњег места Коњарипе, на евакуацију у суседна брда. Топљење снега и леда са ледника Пичиланкауе-Турбио праћено обилним пљусковима, довело је до формирања бројних лахара. Услед ерупције и блатних токова, градић Коњарипе је озбиљно страдао.

Ерупција 1971.[уреди | уреди извор]

Током јутра 29. октобра 1971. године у 4.00 часа, дошло је до појаве неколико експлозија, праћених избијањем црног и белог дима из кратера. Месец дана касније, 29. новембра, Виљарика је почела нови циклус ерупције. Избачена је значајна количина пирокластичног материјала а снег који окружује кратер се истопио. После кратке паузе у активности, из новог отвора на североисточној страни, дошло је до избијања лаве и појаве лахара. Блатни токови затрпали су долину реке Транкура и угрозили бројна места попут Ел турбија, Курареве и др. Токсични сумпоровити гасови су узроковали су смрт најмање 15 људи у околини вулкана[7].

Ерупција 2015.[уреди | уреди извор]

Током 3. марта 2015. године Виљарика се поново активирала снажном ерупцијом, која је довела до проглашења црвеног нивоа упозорења за пречник од 10 km око вулкана[8][9]. Ерупција је премашила висину вулкана, праћена снажном експлозијом, довела је до евакуације 3.385 људи у непосредној близини.

Све је почело 7. фебруара 2015. године, када су Национална служба за ванредне ситуације и Национална служба за геологију и рударство Чилеа прогласили жути ниво узбуне.примећене су мање експлозије и низак ниво емисије гасова. Десет дана касније, дошло је до још ерупција. Појачана вулканска активност, избацивање пепела и лаве наставило се до јула 2015. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Volcán Villarrica: Chile”. Приступљено 11. 7. 2017. 
  2. ^ Dzierma et al., 2012. Seismicity near the slip maximum of the 1960 Mw 9.5 Valdivia earthquake (Chile): Plate interface lock and reactivation of the subducted Valdivia Fracture Zone
  3. ^ „DECADE Installations at Turrialba and Poás”. Deep Carbon Observatory. Архивирано из оригинала 12. 5. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  4. ^ „Volcan_villarrica” (PDF). Southern Andean Volcano Observatory. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 2. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2015. 
  5. ^ „Volcan Villarrica” (PDF). Ingentaconnect.com. Приступљено 16. 5. 2015. 
  6. ^ „Villarrica volcano, Chile”. Volcano Photos. Приступљено 4. 3. 2015. 
  7. ^ La erupción de 1971, Villarrica Volcano Visual Observation Project. 2008.
  8. ^ „Volcano Villarrica erupts in southern Chile, villages evacuated”. Reuters. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 27. 09. 2015. г. Приступљено 11. 07. 2017. 
  9. ^ Montoya, Amparo (3. 3. 2015). „Volcán Villarrica entra en erupción durante la madrugada de este martes”. bibiochile.cl. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виљарика_(вулкан)&oldid=26842716”