Чиле

Из Википедије, слободне енциклопедије


Застава	Грб

крилатица: Por la razón o la fuerza
(шпански, "Разумом или силом")

Химна
Himno Nacional

Главни град

Сантијаго де Чиле

Службени језик

шпански

Председник: Себастијан Пињера

Премијер: [[]]

Независност: Од Шпаније
12. фебруара 1818.

Површина

- Укупно 756.950 km² (38.)

- Вода (%) 1,07

Становништво

- 2008. 16.800.000 (60.)

- Густина 22/km²

Валута Чилеански пезос (100 центи)

Временска зона UTC -4,
UTC -3 лети

Интернет домен .cl

Позивни број +56

Република Чиле (шп. República de Chile) је држава у Јужној Америци. Заузима дуги појас између обале Тихог океана и планина Анда.

[уреди] Географија

Чиле се протеже 4630 километара од севера до југа, али само 430 километара (на најширем делу) од истока до запада. По дужини, Чиле је најдужа земља света.

Главни град је Сантијаго де Чиле (шпански Santiago de Chile), док се скупштина састаје у оближњем Валпараису. У Сантјагу живи 40 % становништва Чилеа. Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Ла Серена, Талка и други.

Пустиња Атакама на северу је богата минералима, нарочито бакром и нитратима. Невелика Централна долина, у којој се налази Сантјаго, је историјски, пољопривредни и демографски најважнији део земље. Југ земље је богат шумом и пашњацима. На југу Чилеа сусрећемо веома разноврсне географске формације, укључујући: вулкане, језера, фјордове и острва.

Под чилеанским суверенитетом су (од 1888.) Ускршње острво и острва Сала и Гомез (Sala-y-Gómez), најисточнија острва Полинезије. Део Чилеа је и острво Робинзон Крусо.

Чиле се граничи са Аргентином, Боливијом и Перуом а полаже право на део територије Антарктика.

[уреди] Историја

Пре око десет хиљада година, првобитни насељеници су стигли у Чиле. Култура Инка је краткотрајно била присутна у овим пределима.

У покушају да оплови свет, шпански морепловац Фернандо Магелан је 1520. открио јужни пролаз, који се данас по њему зове Магеланов пролаз и тако постао први европљанин на територији данашњег Чилеа. Из Перуа је, потрази за златом, 1535. стигла банда конкистадора предвођена Дијегом де Алмагром. Злато нису нашли, али су препознали пољопривредне потенцијале средишње долине Чилеа. У то време на територији данашњег Чилеа живела су различита племена Индиоса која су се бавила земљорадњом и сточарством. Око 1540. Шпански војници-авантуристи, предвођени једним од капетана Франсиска Пизара Педром де Вадивијом, претворили су Чиле у колонију. Град Сантјаго де Чиле је основан 12. фебруара 1542.

Независност од Шпаније Чиле је стекао 1817, када је војска под вођством Бернарда О'Хигинса, и Хосе де Сан Мартина јунака рата за ослобођење Аргентине, прешла Анде и победила присталице краља Шпаније. Независност је званично проглашена 12. фебруара, 1818, а О'Хигинс је постао први вођа Републике.

После победе у Пацифичком рату против Перуа и Боливије (1879-1883), Чиле је знатно проширио своје територије на север. Тиме је одсекао приступ Боливије на Пацифик, и осигурао приходе од експлоатације рудника нитрата.

[уреди] Аљенде и Пиноче

Левичар и марксиста Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа на изборима 1970. Током своје владавине проширио је аграрну реформу, национализовао је руднике бакра и банке. Другим мерама намеравао је да побољша положај сиромашних у Чилеу. Због ових мера, дошао је у сукоб са богатим слојевима друштва и католичком црквом.

Чилеанска армија, под вођством генерала Аугуста Пиночеа, је 11. септембра 1973, уз подршку ЦИА, извршила државни удар и преузела власт. Истог дана Салвадор Аљенде је убијен или је извршио самоубиство.

Пиноче је владао као диктатор до 1990, када се повукао са власти. Период његове владавине остао је запамћен по успешном привредном расту, економски либералној десничарској политици блиској САД-у, али и по бројним убиствима (процењује се на 3000), хапшењима и прогањању политичких противника.

[уреди] Политика

[уреди] Административна подела

Неки појмови у овом чланку нису транскрибовани.
Ако сматрате да можете да довршите чланак, кликните на картицу уреди и транскрибујте речи које су остале у изворном облику.

Key	Name	Spanish	Capital
XV	Arica and Parinacota	Región de Arica y Parinacota	Arica
I	Tarapacá	Región de Tarapacá	Iquique
II	Antofagasta	Región de Antofagasta	Antofagasta
III	Atacama	Región de Atacama	Copiapó
IV	Coquimbo	Región de Coquimbo	La Serena
V	Valparaíso	Región de Valparaíso	Valparaíso
VI	O'Higgins	Región del Libertador General Bernardo O'Higgins	Rancagua
VII	Maule	Región del Maule	Talca
VIII	Biobío	Región del Biobío	Concepción
IX	Araucanía	Región de la Araucanía	Temuco
XIV	Los Ríos	Región de Los Ríos	Valdivia
X	Los Lagos	Región de Los Lagos	Puerto Montt
XI	Aisén	Región Aisén del General Carlos Ibáñez del Campo	Coihaique
XII	Magallanes	Región de Magallanes y de la Antártica Chilena	Punta Arenas
RM	Santiago	Región Metropolitana de Santiago	Santiago

[уреди] Демографија

Чиле је мешавина различитих етничких група, претежно потомака европских досељеника^[1]^[2]^[3]^[4] који чине око 52,7% и 90% популације.^[5]^[6] Таласи досељеника из европских земаља стигли су у Чиле крајем 19. века и почетком 20. века: Немци, Французи, Британци, Ирци, Пољаци, Италијански, Шпанци, Руси, Хрвати, Срби и други, као и мањи број досељеника са Блиског Истока.

Хрватска заједница у Чилеу броји око 380.000 хиљада људи^[7]^[8] (око 2,4% становништва) и нарочито је бројна на северу, у Антофагасти, у подручју око главног града Сантјага, те на југу земље (Огњена земља, Порвенир, Пунта Аренас). Највише је исељеника са Брача који су у Чиле дошли због златне грознице крајем 19. века.

Изворно индијанско становништво чини око 3,2% укупног становништва.

[уреди] Религија

Међу религијама превладава католичанство, које држава подупире иако није службена религија. Осим католика, постоји и већи број припадника јеврејске религије и протестаната.

Католика је 70%, протестаната 15,1%.^[9]