Горчица
| Горчица | |
|---|---|
| |
| Menyanthes trifoliata L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. trifoliata
|
| Биномно име | |
| Menyanthes trifoliata | |
| Синоними[1] | |
| |
Горчица или горки тролист (лат. Menyanthes trifoliata) је вишегодишња биљка из фамилије Menyanthaceae. Извор назива рода Menyanthes везује се за грчке речи menyein, што значи бити видан, упадљив и anthos, што значи цвет. Род обухвата само ову једну врсту, која мало варира. Народни назив у Србији добила је због горког укуса листова, који су пореклом од хетерозида. Ова хемијска једињења доприносе лековитости ове биљке. У народној медицини користи се за лечење болести желуца и плућа. [2]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Горчица је зељаста биљка, висине до 35 cm. Има ризом, који је пузећи, ваљкаст, чланковит и разгранат, зелене или беличастожућкасте боје. Листови су троделни, по чему је врста и добила назив. На дугачким су дршкама, од 7 до 30 cm. При основи су проширени у рукавац. Листићи су дуги до 15 cm и широки од 5 до 6 cm. Они су седећи или се налазе на кратким дршкама. Облик листића је овални, елиптични или издужено објајасти. По ободу су обично цели, али могу бити плитко назубљени. Врх је затупаст или зашиљен. Цветови се налазе на врху стабљике и формирају гроздасту цваст. Чашица је петодела, а круница је беле боје, скоро до средине издељена на пет раширених и надоле повијених режњева. На површини су видљиве дуге и меснате длаке. У складу са грађом остатка цвета, и прашника има пет, а антере су тамнољубичасте боје. На крају тучка је дводелни жиг, а постоје разлике у дужини стубића тучка, односно, изражена је хетеростилија. Плод је чаура, лоптастог до јајастог облика, једноока. При пуцању се отвара у две уздужне пукотине, или остаје затворена. Семе је лоптасто или сочивасто, глатко и сјајно, светлосмеђе боје. Цвета у мају и јуну, а понекад може да дође и до другог цветања у августу.[2]
Распрострањење у Републици Србији[уреди | уреди извор]
Горчица се у Србији јавља на Власини, Копаонику (Гобеља), Старој планини (Копрен), у околини Ћуприје (Вражја бара), као и на Видличу. Настањује мочваре, влажне јаруге, тресаве, влажне ливаде и приобални део језера и река. Представља елемент бореалне флоре. [2] [3]
Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]
Станишта попут оних какве горчица насељава једна су од најугроженијих станишта у Србији. Као и многе друге врсте које су бореалног порекла и у Србији настањују влажна станишта, горчица има статус строго заштићене биљне врсте.[4] [5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Цваст горчице -
Хабитус горчице -
Станиште горчице на планини Дурмитор -
Цвет горчице -
Препознатљиви троделни листови горчице
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Menyanthes trifoliata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 461-462.
- ^ Mарковић, M.; Станков Јовановић, В.; Смиљић, М. (2019). „Medicinal Flora of the Vidlič mountain in Serbia”. The University Thought - Publication in Natural Sciences (9)1: 17—26.
- ^ Ранђеловић, В.; Златковић, Б.; Димитријевић, Д.; Влаховић, Т. (2010). „Phytogeographical and phytocoenological analysis of the threatened plant taxa in the flora of the Vlasina plateau (SE Serbia)”. Biologica Nyssana 1(1-2): 1—7.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
