Тресава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Федерси, најзначајније тресетиште натапано подземним водама у јужној Немачкој

Тресаве или тресетишта су кисела влажна станишта са сталним присуством воде. Стални вишак воде из падавина или из подземних вода условљава мањак кисеоника што доводи до непотпуне разградње биљних остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште „расте“, уздиже се.

Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се цретови, а најважнију улогу у њима имају маховине. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Sphagnum, који је по овом станишту добио одомаћен назив маховине тресетнице.

За разлику од тресава, у мочварама постоји прекид у засићености водом. Повремено исушивање у мочварама доводи до потпуне разградње органских материја у хумус.

Распрострањеност[уреди]

Услови који погодују стварању тресава налазе се свуда, али пре свега у Северној Америци, Северној Европи, северној и југоисточној Азији као и у подручју амазонског базена. Ту су настале тресаве с различитим врстама цретова, што зависи од састава подлоге и пореклу воде. Слојеви могу бити различитих дебљина а укупне површине тресаве чине 4 милиона km² што је око 3% површине земљиног копна. Најбогатији тресавама су северни делови Русије, Аљаске и Канаде.

Историја кориштења тресетишта[уреди]

Тресет, материјал који се скупља у тресетишту, од давнина је искапан, сушен и кориштен као гориво.

Као влажни елементи природе, тресаве се не могу користити за пољопривреду. Но, одувек се покушавало култивисање, пре свега одводњавањем, увек у врло тешким условима.

Једним од најстаријих исушивања тресаве може се сматрати исушивање Римског форума. На том месту раније се налазила мочвара у којој су се покапали људи. Подручје је исушено градњом Cloace Maxime, дела старе римске канализације.

Прво системско култивисање тресаве проводили су Цистеријанци још у раном средњем веку, али исушивање је престало већ у касном средњем веку, као једна од последица Тридесетогодишњег рата.

Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у 20. веку великим мелиорацијским захватима, у правилу иницираним и потицаним од стране појединих држава. Тек током задњих деценија спознаја о вредности тресава довела је до покушаја заштите њихових остатака.

Спољашње везе[уреди]

Влажна станишта
МочвараТресаваБараЛокваРитМртвајаПлавна ливадаПлавна шума
Тршћаци и шевариВлажна ливадаХигрофилна шума (луг)
Заслањено влажно стаништеВлажни унутарконтинентални клиф
Антропогена станишта: Вештачка акумулацијаКопови песка и глинеРибњациСолане