Дисциплинованост
Дисциплинованост је карактерна особина, или развијена, навиком формирана склоност особе да се придржава радних правила и норми понашања[1]. То је једна од такозваних „пруских врлина“. Уско повезан са психолошким концептом самоконтроле.
Учитељ А. С. Макаренко је говорио о дисциплини на следећи начин: „Увек одржавајте дисциплину, радите оно што је непријатно, али се мора учинити - ово је висока дисциплина".
Дисциплинованост је спремност за извођење и способност субјекта (носиоца дисциплине) да се придржава дисциплинских услова.
Самодисциплина се састоји од способности саморегулације—способности да се превазиђу негативне емоције које ометају завршетак задатка, способности да се превазиђе парализа доношења одлука и способности да изађете ван своје зоне удобности[2][3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Лукuнов, И. (1984-12-31), «Планироваиие цен». Учебное пособие. Под. ред. проф В. Е. Есипова. М., «Высшая школа», 1982, 256 с, De Gruyter, стр. 137—137, ISBN 978-3-11-262278-0, Приступљено 2024-05-12
- ^ Chubukova, Daria G. (2023). „BOOK REVIEW: KURILLA I.I. BITVA ZA PROSHLOE: KAK POLITIKA MENYAET ISTORIYU [BATTLE FOR THE PAST. HOW POLITICS CHANGES HISTORY], M.: AL’PINA PABLISHER, 2022. 232 P.”. Folklore: structure, typology, semiotics. 6 (3): 137—142. ISSN 2658-5294. doi:10.28995/2658-5294-2023-6-3-137-142.
- ^ „Слезин А.А., Скоропад А.Э. Теоретические основы функционирования раннего комсомола в системе советского политического контроля”. NB: Проблемы общества и политики. 2 (2): 75—98. 2014. ISSN 2306-0158. doi:10.7256/2306-0158.2014.2.10696.