Дражен Катунарић
Дражен Катунарић | |
---|---|
Датум рођења | 25. децембар 1954. |
Место рођења | Загреб, ФНР Југославија |
Дражен Катунарић (Загреб, 25. децембар 1954) хрватски је песник, есејист, преводилац и уредник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Средњу школу завршио је у Загребу. У Страсбургу је уписао студиј филозофије на којем је и дипломирао 1977. године. Магистирао је са темом Достојевски и филозофија подземља. Радио је у Народној и свеучилишној књижници у Загребу и издавачкој кући Младост. Од 1991. до 1993. уредник је хрватског издања часописа Летре интернатионале, а од 1993. главни је уредник часописа Мост (Тхе Бридге), који објављује хрватску књижевност на страним језицима. Године 1995. покреће двојезичну библиотеку Релатионс. Године 1996. заједно с Аланом Финкелкрауом покреће у Загребу часопис Европски гласник (његово се француско издање Ле Месагер еуропен у међувремену угасило). Од 1999. уредник је библиотеке Хрватског друштва писаца. [1]
Од 1980. године објављује песме, есеје, путописе, прозу, у хрватским и међународним књижевним часописима. Објављивао је збирке песама, књига есеја, поеме и путописну прозу. Пјесме су му превођене на француски, енглески, њемачки, шпански, мађарски, бугарски, румунски и словенски. Уврштен је у све релевантне антологије савремене хрватске поезије. Учесник је многих међународних фестивала поезије (Меделлин, Троис Ривиерес, Лодеве, Лиеге, Бастиа, Виленица, Намур). [2]
Члан је Управног одбора Хрватског друштва писаца. [3]
Награде[уреди | уреди извор]
- 1984. Бранкова награда за најбољу прву збирку песама у Југославији
- 1994. Награда Тин Ујевић за најбољу песничку књигу
- 1999. Награда Европски круг за књижевни допринос
- 1999. Награда Матице хрватске за књижевност
- 1999. додијељен му је ред Витеза књижевности и умјетности француског Министарства културе
- 2003. Међународна награда Менада за специфичну вриједност поезије у Македонији
- 2004. Међународна награда Наји Нааман
- 2009. Награда Стеиермаеркисцхе Спаркассе за роман Просјакиња
- Награда Балканица Румуњског друштва писаца за допринос поезији
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Песме
- Мраморни Бакхо, 1983.
- Пјесколовка, 1985.
- Химба/Импостуре, 1987.
- Пучина, 1988.
- Псалми, 1990.
- Стрми глас, 1991.
- Небо/Земља, 1993.
- Пјесан о Стјепану, 1995.
- Лијепак за славуја, 1998.
- Начитано срце, 1999.
- Парабола, 2001.
- Лира/Делириј, 2006.
- Кронос, 2011.
- Једнога дана била је ноћ: изабране и нове пјесме 1983.—2015., 2015.
- Знак у сјени, 2015.
- Есеји и проза
- Кућа декаденције, 1992.
- Црква, улица, зоолошки врт, 1994.
- Повратак Барбарогенија, 1995.
- Диоклецијанова палача, 2006.
- Прича о шпиљи, 1998.
- Кобне слике, 2002.
- Тигрова маст и друге приче, 2005.
- Просјакиња, 2009.
- Издања на страним језицима
- Еццлесиа инвисибилис, Букурешт, 2001.
- Исоломаниа, Ајаццио, 2004.
- Цхерриес Неw Јорк, 2004.
- Ктхими и Барброгјениве, Тетово, 2006.
- Циел/Терре, 2008.
- Ле бауме ду тигре, Бруxеллес, 2009.
- Дие Беттлерин, Граз, 2009.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Катунарић, Дражен; Начитано срце, Церес Загреб, 1999.
- ^ „Дражен Катунарић, књижевник”. matica.hr. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ „Чланови ХДП”. hrvatskodrustvopisaca.hr. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 4. 10. 2017.