Емоционални или бихејвиорални инвалидитет
Емоционални или бихејвиорални инвалидитет је инвалидитет који утиче на способност особе да ефикасно препозна, тумачи, контролише и изражава основне емоције. Закон о образовању особа са инвалидитетом из 2004. године карактерише групу инвалидитета као емоционални поремећај. Овај термин је контроверзан јер га неки виде као искључивање или дискриминацију ученика са проблемима понашања и фокусира се само на емоционалне аспекте.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Ову групу инвалидитета је посебно тешко класификовати јер се дешавају генерализације које могу довести до тога да неки ученици не испуњавају специфичне дијагностичке критеријуме, али су и даље инвалиди за које није утврђено да испуњавају услове за услуге специјалног образовања. Уопштено говорећи, група се може поделити на унутрашња понашања, спољашња и понашања са ниском учесталошћу. Унутрашња понашања се примећују код ученика који су депресивни, повучени и анксиозни. Екстерно понашање се види код ученика који су агресивни и такво понашање би се класификовало као дисруптивни поремећај понашања. Понашање ниске инциденце је понашање које се јавља само у одређеним еколошким окидачима као што је одређена особа или фраза. Постоје ученици са једном и више категорија.[1]
Процедура[уреди | уреди извор]
Ученике са емоционалним поремећајем често препознају наставници због понашања у разреду док дисруптивни поремећај понашања дијагностикује школски психолог кроз интервјуе и анкете које су део социјално-емоционалне евалуације. Према Закону о рехабилитацији из 1973. године, када се утврди емоционални поремећај, ученик добија индивидуални образовни план, некада и асистента који га прати на часове, помаже му да приступи просторијама, да користи лекове, саветује га.[2] Сматрало се да су ученици са емоционалним поремећајем склони напуштању школе, самоубиству и криминалним активностима као и дијагностиковању поремећаја учења, али се показало да ови ученици уз одговарајућу подршку имају велики потенцијал да постигну успех.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The neuropsychology of social-emotional learning disabilities MB Denckla - Archives of Neurology, 1983
- ^ Adolescents with Learning Disabilities at Risk? Emotional Well-Being, Depression, Suicide.DD Huntington, WN Bender - Journal of Learning Disabilities, 1993
- ^ Learning Self-determination: Lessons from the Literature for Work with Children and Youth with Emotional and Behavioral Disabilities. B Ackerman - Child and Youth Care Forum, 2006
