Дискриминација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дискриминација (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.

Може постојати у неколико облика:

  1. расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.
  2. економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.
  3. у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар)

Спољашње везе[уреди]