Дискриминација

Из Википедије, слободне енциклопедије


VLC icon (vista-inspirate icon theme).svg Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га Wiki letter w.svg

Дискриминација (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.

Може постојати у неколико облика:

  1. дискриминација жена - свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца.[1]
  2. расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.
  3. економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.
  4. у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар)


Дискриминација жена[уреди]

Дискриминација жена је свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца. Појам почива на темељном начелу људских права – начелу једнакости, да су сви људи рођени слободни и једнаки у достојанству и правима и да права и слободе припадају сваком без икаквих разлика. Начело забране дискриминације по основу било које различитости укључује и забрану дискриминације по основу пола. Ово начело је прихваћено у бројним међународним документима. Основни међународни документ је Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена (Службени лист СФРЈ Међународни уговори, бр. 11/1981). Овај документ утврђује обавезу свих држава чланица (или потписница) конвенције да свим одговарајућим средствима спроводе политику отклањања дискриминације жена. Обавеза је државе да унесе принцип равноправности жена и мушкараца у национално законодавство и да законским и другим одговарајућим мерама, обезбеди практичну примену овог принципа. Држава је дужна да успостави механизме заштите од дискриминације.[2]

Међународна документа[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Универзална декларација о људским правима


  • Европска конвенција о људским правима представља правни акт Савета Европе о заштити права и слобода. Усвојена је 1950. године у Риму. Конвенција о заштити људских права и слобода ступила је на снагу 1953. године, а до 2004. године подписало је 46 земања. Потписивање Конвенције значи прихватање обавезе поштовања права и слобода и признавање надлежности Европског суда за људска права.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Европска конвенција о људским правима


  • Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена је усвојена 1979. године од стране Генералне скупштине УН. Ступила је на снагу 1981. године. СФРЈ је ратификовала Конвенцију 1981. године.

Законодавни оквир у Републици Србији[уреди]

У Републици Србији забрана дискриминације жена унета је у Устав РС. У Уставу Србије из 2006. године није посебно назначена забрана дискриминације по основу брачног статуса или сексуалне оријентације.[3]

Устав Србије из 2006 године изричито не третира појам дужничког и сексуалног ропства. Појам дужничког и сексуалног ропства је шири појам од принудног рада. Жене су свуда у свету у лошијем економском положају од мушкараца и чешће долазе у положај економске зависности. Женама су мање приступачни послови који су добро плаћени. Оне теже налазе запослење, бивају отпуштане или дискриминисане приликом запошљавања због евентуалне трудноће. Оне претежно воде бригу о малолетној деци. Због свега овога жене су изложене опасности од дужничког и сексуалног ропства.[4]

У Уставу Србије из 2006. године РС није јасно видљива заштита од подстрекавања на акте непосредног насиља, непосредне мржње или непосредне дискриминације по основу расе, вере, пола, националног или етничког порекла, или друге припадности.[5]

У складу са Конвенцијом УН о елиминисању свих облика дискриминације жена улога жене у рађању не треба да буде основ за дискриминацију. Државе чланице се обавезују да ће предузети све одговарајуће мере како би се осигурало право жене на здравствену заштиту и заштиту на раду, укључујући и заштиту биолошких и репродуктивних функција. Државе чланице треба да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у области здравствене заштите, како би на основу равноправности жена и мушкараца, осигурале женама доступност здравствених услуга, укључујући оне које се односе на планирање породице. Титулар права на слободно одлучивање о рађању може бити искључиво жена. Да би се ово право правилно разумело траба разграничити право на "слободно одлучивање о рађању" од права на "одлучивање о питањима планирања породице" и једнаких родитељских права како је то учињено у Конвенцији УН о елиминисању свих облика дискриминације жена. Одредба Устава Србије из 2006. године "Свако има право да слободно одлучи о рађању деце." води угрожавању личног интегритета жена, тј. представља дискриминацију жена према Конвенцији о елиминисању свих облика дискриминације жена.[6].

  • Кривично право
  • Радно право
  • Породично право
  • Медијско право
  • Закон о равноправности полова

Референце и напомене[уреди]

  1. ^ Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена (Службени лист СФРЈ Међународни уговори, бр. 11/1981)
  2. ^ Забрана дискриминације и узнемиравања жена, Центар за мир развој демократије, ISBN 978-86-82297-88-8
  3. ^ Члан 21. Устава РС (Забрана дискриминације)
  4. ^ Члан 26. Устава РС (Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада)
  5. ^ Члан 50. Устава РС (Слобода медија)
  6. ^ Члан 63. Устава РС (Слобода одлучивања о рађању)

Спољашње везе[уреди]