Железничка несрећа у Загребу (1974)

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик жртвама, гробље Мирогој

Железничка несрећа у Загребу догодила се 30. августа 1974. када је експресни воз (број 10410)[1] који је саобраћао из Београда, Југославија, за Дортмунд, Западна Немачка, искочио из шина пре него што је ушао на Главни колодвор у Загребу (данашња Хрватска), убивши 153 особе.[2][3] Била је то до тада најгора железничка несрећа у историји Југославије[4] и остаје једна од најгорих у историји Европе.[5]

Незгода[уреди | уреди извор]

Несрећа се догодила када је свих девет вагона из путничког експресног воза искочило из шина и преврнуло се на улазу у загребачку главну железничку станицу, 719 метара од улаза на колосек IIа. У 22:33 сата локомотива је ушла у станицу преко колосека IIа без иједног вагона.[6]

Многи путници су одмах умрли; чак 41 особа није могла бити идентификована и сахрањени су у заједничку гробницу на Мирогоју.[7]

Преживели путници су изјавили да воз није успорио док је пролазио кроз станице Лудина и Новоселец, око сат времена пре доласка на Главни колодвор у Загребу те да се опасно нагињао.[7]

Путници су углавном били гастарбајтери (гастарбајтери) који раде у Западној Немачкој и њихове породице, међу којима је било и много деце. Машиновођа и помоћник машиновође су били неповређени, а локомотива је остала нетакнута. Локомотива је сада изложена у Хрватском жељезничком музеју.[7]

Воз је требало да стигне у Загреб из Винковаца у 19:45 по локалном времену. Машиновиђа Никола Кнежевић и његов помоћник Стјепан Варга били су исцрпљени, јер су радили пуна два дана.[7]

Поглед на исток са надвожњака Стројарског пута, правца из којег је долазио воз.

Накнадна истрага о несрећи је показала да је воз прекорачио дозвољену брзину за скоро 70 km/h (43 mph) на неколико тачака, тако да уместо уласка у станицу ограниченом брзином од 40 km/h (25 mph), воз је ишао брзином од 104 km/h (65 mph). Посада је такође прекасно притиснула кочнице, тако да је воз брзо искочио из шина.[1][8]

Последице[уреди | уреди извор]

Инжењер је осуђен на 15 година затвора, а његов помоћник на 8 година. Суд им је као олакшавајућу околност узео умор настао због 52 сата рада.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Batinica, Mila (21. 12. 2009). „Prije 35 godina 150 mrtvih na kolodvoru – Jutarnji.hr” (на језику: хрватски). Jutarnji list. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 
  2. ^ Handabaka, Antonija (15. 2. 2010). „Najveće željezničke nesreće: U Zagrebu je poginulo 153 ljudi – Jutarnji.hr” (на језику: хрватски). Jutarnji list. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 
  3. ^ „"Zagrebačka noć užasa": Obilježava se godišnjica stravične željezničke nesreće na Glavnom kolodvoru – Vijesti.net – Index.hr” (на језику: хрватски). Index.hr. 30. 8. 2012. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 
  4. ^ Browne, Malcolm W. (1. 9. 1974). „Yugoslays Mourn 150 Killed in Zagreb Train Crash”. The New York Times. Приступљено 30. 8. 2020. „...It was a day of national mourning in Yugoslavia, in memory of those killed in the worst Yugoslav train disaster on record.... 
  5. ^ McMahon, Aine. „Timeline: Worst train disasters in Europe”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 30. 8. 2020. 
  6. ^ „30. kolovoza 1974. noć užasa na zagrebačkom Glavnom kolodvoru – Jutarnji.hr”. Reconstruction of the head of the Croatian Railway Museum Helena Bunijevac and curator Denis Marohnić. (на језику: хрватски). Jutarnji list. 2. 9. 2006. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 
  7. ^ а б в г д „Najveća željeznička nesreća u hrvatskoj povijesti – Crna kronika – Hrvatska” (на језику: хрватски). Dalje.com. 24. 7. 2009. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2011. 
  8. ^ „Najtragičnija željeznička nesreća u čitavoj hrvatskoj povijesti – 1974.” (на језику: хрватски). Dnevno.hr. 30. 8. 2012. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]