Жучна кеса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Положај жучне кесе (зелено) у односу на друге органе у стомаку.

Жучна кеса (лат. vesica fellea) је крушколики орган који служи као резервоар за жуч, која се у њему концентрише и постаје три до четири пута гушћа од оне која долази из јетре. Жуч се по потреби испушта у дванестопалачно црево при варењу хране као додатни разлагач масне хране.[1]

Жучна кеса је дуга од 8-11 cm и смјештена је на доњој страни десног и јетреног режња. Јетра непрекидно лучи жуч без обзира на пробаву и та жуч напушта јетру кроз јетрин одводни канал а кроз жучни канал иде у дванаестопалачно цријево. Ако нема пробаве, Одијев сфинктер је затворен и жуч мора назад у жучну кесу где му се одузима вода. На овај начин она постаје концентрованија и способнија за разградњу унесене хране.[2]

У жучној кеси налази се око 50 ml жучи која се отпушта када храна која садржи масти уђе у пробавни тракт, стимулишући лучење холецистокинина.

Жучну кесу посједују кичмењаци (осим коња и пацова), док бескичмењаци не посједују.

Извори[уреди]

  1. ^ Ginsburg, Ph.D., J.N. (22. 8. 2005.). „Control of Gastrointestinal Function“. In Thomas M. Nosek, Ph.D.. Gastrointestinal Physiology. Essentials of Human Physiology. Augusta, Georgia, United State: Medical College of Georgia. стр. pp. 30 Приступљено 29. 6. 2007.. 
  2. ^ Meilstrup, Jon W. (1994). Imaging Atlas of the Normal Gallbladder and Its Variants. Boca Raton: CRC Press. стр. 4-. ISBN 978-0-8493-4788-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]