Жуч

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насељено место у Србији у оштини Куршумлија, погледајте чланак Жуч (Куршумлија).
Жуч (жути материјал) у биопсији јетре у амбијенту жучне стагнације и.е. холестазе
Дејство жучних соли на пробаву

Жуч је жута или зеленкаста течност, производ лучења ћелија јетре код већине кичмењака. Жуч посебним системом жучних канала доспева из жучне кесе у дванаестопалачно црево (дуоденум) где помаже у процесу разлагања масти (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из гуштераче. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен дуоденума.[1][2]

Жуч се састоји се од жучних соли, електролита, билирубина (разградни продукт хемоглобина), холестерола, и других липида. Такође садржи метаболите и разградне продукте ксенобиотика (лекова и отрова). Жуч служи као емулгатор за масти и витамине растворне у уљима у пробавном тракту и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.

Физиолошке функције[уреди]

Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући емулзификацију масти из хране. Ањон жучне соли има хидрофилни и хидрофобни дио те има могућност окруживања капљица масти (триглицерида и фосфолипида) при чему се формирају мицеле, код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због лецитина и других фосфолипида који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;μм.

Дисперзија масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање ензима панкреасне липазе, која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две масне киселине и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у лимфни систем кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као фекалије.

Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини (Д, Е, К и А). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања билирубина, нуспродукта еритроцита које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи дио танког цријева. Жучне соли такође делују као бактерициди, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.

Жучне киселине[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 

Литература[уреди]

  • Bowen, R. (23. 11. 2001.). „Secretion of Bile and the Role of Bile Acids In Digestion“. Colorado State Hypertextbook article on Bile Приступљено 17. 7. 2007.. 
  • Krejčí, Z; Hanuš L., Podstatová H. & Reifová E (1983). „A contribution to the problems of the pathogenesis and microbial etiology of cholelithiasis“. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae 104: 279-286. PMID 6222611. 
  • Maton, Anthea; Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. 
  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Жуч