Запошљавање инвалида
Запошљавање инвалида је скуп мера, предвиђених законом или на други начин у складу са националном праксом, које воде унапређивању могућности запошљавања инвалида на тржишту рада, како би ове особе по својим прaвима биле изједначене са осталим радницима.[1] Као посебна афирмативнеа мера она је саставни део спречавања дискриминације инвалида рада у односу на остале раднике на тржишту рада, посебно за време трајања запослености, по основу њихове инвалидности, у погледу свих услова рада као и зараде, ако је њихов рад исте вредности као и рад осталих радника.[2][3]
Документи и препоруке које регулишу запошљавање инвалида[уреди | уреди извор]
Међу документе и препоруке које регулишу ову област спадају:[2]
- регрутовање инвалида и разговор са њима у погледу изналажења могућности за запошљавање;
- вођење евиденције о броју инвалида, њиховој квалификационој структури, врсти инвалидности;
- подстицање послодаваца да запошљавају инвалиде, обавештавају надлежне службе о могућностима њиховог запошљавања;
- контактирање и разговор са послодавцима у смислу посредовања при запошљавању инвалида.
Контролни механизми[уреди | уреди извор]
Како би се све препоруке и прописи из појединих докумената у пракси реализовали неопходно је предвидети и контролне механизме у националној политици запошљавања и прописима, у смислу провере да ли се одговорни партнери, у спровођењу ове политике, придржавају наведених мера.[2]
Смернице за запошљавање особа са инвалидитетом[уреди | уреди извор]
Запошљавање особа са инвалида и очување њиховог запослења, је битно за повећавање могућности запослења и очувања запослења, и у том смислу обухвата:[4]
- отварање одговарајућих радних места за запошљавање особа са инвалидитетом у посебним установама или код послодаваца,
- запошљавати једног дела инвалида, уз избегавати отпуштања здравих радника,
- обезбеђивање инвалидима неких посебних запослења,
- стимулисање оснивања задруга чији су запослени особе са инвалидитетом
- стимулисање послодавце, укључујући и финансијске стимулације код запошљавања инвалида (кроз нпр повећања премија за осигурање и новчаних накнада) у случају повреде на раду и професионалне болести),
- мере подстицања послодаваца којима би се омогућио премештај радника са једног на друго одговарајуће радно место, у случају умањења њихових радних способности.
Обавезе послодаваца у Србији[уреди | уреди извор]
Према одредби члана 24. Закона о запошљавању особа са инвалидитетом у Решпублици Србији:
Послодавац који има мање од 20 запослених нема обавезе запошљавања особа са инвалидитетом, послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да запосли, односно да има у радном односу најмање једну особу са инвалидитетом, послодавац који има 50 и више запослених дужан је у радном односу у односу на најмање две особе са инвалидитетом, а на сваких даљњих започетих 50 запослених још по једну.[5]
| Укупан број запослених (укључујући и особе са инвалидитетом) | Обавезан број запослених особа са инвалидитетом |
|---|---|
| 1 до 19 | 0 |
| 20 - 49 | 1 |
| 50 - 99 | 2 |
| 100 - 149 | 3 |
| на сваких даљих започетих 50 | још по 1 |
| 500 — 549 | 11 |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Др Ратко Пешић, Радно право, «Књижевне новине», Београд,1976
- ^ а б в 2. Инвалиди рада У: Др Предраг П. Јовановић, Заштита инвалида у радној средини, Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду стр. 938–939. . doi:10.5937/zrpfns49-9756. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom”. www.paragraf.rs. Приступљено 3. 12. 2020.
- ^ др Сенад Јашаревић, Заштита једнакости запослених у праву Економске уније, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2010
- ^ Marko Šukara, Milena Kovačević Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom AKTIVA sistem, Објављено 20. 1. 2020, Приступљено: 3. 12. 2020