Империјум

Из Википедије, слободне енциклопедије

Империјум је представљао највишу власт у Римској републици. Имали су га само они магистрати који су били овлашћени да командују војском, или императори. Империјум су имали само највиши магистрати - конзул и претор.

Империјум подразумева:

  • Право да се регрутује војска и право врховне команде у њој
  • Право да се именују високи официри
  • Јурисдикција у пуном обиму у кривичним и управним стварима
  • Право сазивања народа у центуријатске комиције

Све ове службе су обављане под заштитом ауспиција и тиме су стављене под заштиту богова.

Извори[уреди]

  • Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.) - историја и институције - Мирослава Мирковић; Досије, 2002. година