Интегритет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интегритет (лат. integritas), значи потпуност недељивост, беспрекорност, поштење. Када се говори о интегритету особе, тада се мисли на понашање, и понајвише, на оно шта је у позадини тог понашања, на оно што потиче такво понашање. Имати интегритет значи имати безусловну и непоколебљиву обавезу према моралним вредностима и дужностима.[1] Имати интегритет значи бити свестан своје потпуности као људског бића као и разноликости између других људи.

Интегритет укључује и поштење, реалност, обазривост и остале моралне вредности особе. Интегритет се односи на потпуност особе, прихватање свих присутних и познатих разноликости. Уз моралне вредности интегритет подразумева и личну компоненту. Интегритет је и рад на личном плану, рад на развијању особе у потпуности. Интегритет је и могућност самоконтроле властитих емоција и импулса у тој мери да не превладају над разумом. Једна од дефиниција је и да је интегритет способност одржавања достојанства, како личног тако и достојанства других људи.

Извори[уреди]

  1. ^ The Oxford Companion to Philosophy, 1995.


VLC icon (vista-inspirate icon theme).svg Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га Wiki letter w.svg