Разум
Из Википедије, слободне енциклопедије
Разум је способност разборитог (логичког, критичког) мишљења, поимања и расуђивања. [1] Разум такође означава више когнитивне функције људског ума.[2] У психолошком смислу "разумски" (рационални) доживљаји се често супротстављају "ирационалнима" (нагонима, осећањима, тежњама).
Садржај |
[уреди] Разум у филозофији
Током повести филозофије однос разума и ума се различито одређивао. У старогрчкој филозофији се није правила строга разлика између ума и разума.[3] Разликовање разума од ума вуче свој корен из Аристотеловог разликовања нус патхетикос и нус поиетикос.[4] У средњовековној филозофији, Тома Аквински, разликује ум (лат. интелект) којим се непосредно (интуитивно) сазнаје истина, и разум (рацио) који заобилазно (дискурзивно) долази до истине.[3]
[уреди] Шопенхауер
Шопенхауер разумом назива „способност повезивања интуитивних представа сагласно принципу довољног разлога", а умом „способност формирања апстрактних појмова и њиховог комбиновања у расуђивању и умовању".[5].
[уреди] Кант
Кант уводи хијерархију „сазнајних моћи", разликујући разум (нем. Verstand), као ужу спознајну моћ, и ум (нем. Vernunft), као ширу и вишу, која у себи поред чулности обухвата и разум и стварање идеја.
 |
Све наше сазнање почиње чулима, прелази од њих на разум и завршава се умом. |
 |
|
— Имануел Кант, Критика чистог ума, Трансц. дијалектика, Увод, О уму уопште
|
За Канта, разум чине априорне функције којима се чулни утисци претварају у предмете искуства, појмове и судове, док је ум раван директивних идеја, највиших јединстава мисаоне дјелатности.[4]
[уреди] Хегел
Хегел разум поставља на најнижу тачку лествице, у сферу апстрактне одређености, у сферу „коначног", па му је разумска логика она која се изграђује у непремостивој одвојености (апстракцији) субјекта од објекта и којој је непротивречност њених фиксираних форми основно мерило истинитости.[3]
[уреди] Напомене
- ^ Разум, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
- ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ 3,0 3,1 3,2 Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница разум), Плато, Београд, 1997.
- ^ 4,0 4,1 Razum, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ Свет као воља и представа I, пар. 4, 8
[уреди] Види још
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
