Разум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Представа људског духа (1619.)

Разум је способност разборитог (логичког, критичког) мишљења, поимања и расуђивања. [1] Разум такође означава више когнитивне функције људског ума.[2] У психолошком смислу „разумски“ (рационални) доживљаји се често супротстављају „ирационалнима“ (нагонима, осећањима, тежњама).

Разум у филозофији[уреди]

Током повести филозофије однос разума и ума се различито одређивао. У старогрчкој филозофији се није правила строга разлика између ума и разума.[3] Разликовање разума од ума вуче свој корен из Аристотеловог разликовања нус патхетикос и нус поиетикос.[4] У средњовековној филозофији, Тома Аквински, разликује ум (лат. интелект) којим се непосредно (интуитивно) сазнаје истина, и разум (рацио) који заобилазно (дискурзивно) долази до истине.[3]

Шопенхауер[уреди]

Шопенхауер разумом назива „способност повезивања интуитивних представа сагласно принципу довољног разлога“, а умом „способност формирања апстрактних појмова и њиховог комбиновања у расуђивању и умовању“.[5].

Кант[уреди]

Кант уводи хијерархију „сазнајних моћи“, разликујући разум (нем. Verstand), као ужу спознајну моћ, и ум (нем. Vernunft), као ширу и вишу, која у себи поред чулности обухвата и разум и стварање идеја.

Cquote2.png
Све наше сазнање почиње чулима, прелази од њих на разум и завршава се умом.
Cquote2.png
 
Имануел Кант, Критика чистог ума, Трансц. дијалектика, Увод, О уму уопште

За Канта, разум чине априорне функције којима се чулни утисци претварају у предмете искуства, појмове и судове, док је ум раван директивних идеја, највиших јединстава мисаоне дјелатности.[4]

Хегел[уреди]

Хегел разум поставља на најнижу тачку лествице, у сферу апстрактне одређености, у сферу „коначног“, па му је разумска логика она која се изграђује у непремостивој одвојености (апстракцији) субјекта од објекта и којој је непротивречност њених фиксираних форми основно мерило истинитости.[3]

Референце[уреди]

  1. Разум, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  2. Иван Видановић, Речник социјалног рада
  3. 3,0 3,1 3,2 Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница разум), Плато, Београд, 1997.
  4. 4,0 4,1 Razum, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  5. Свет као воља и представа I, пар. 4, 8

Види још[уреди]