КОС (служба безбедности)
КОС је скраћеница за Контра-обавештајну службу Југословенске армије касније Југословенске народне армије. Настао је 1946. године од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране.
Садржај |
Историја [уреди]
Након доношења Устава ФНРЈ, 13. марта 1946. године, реорганизоване су сигурносно-обавештајне службе. Од Првог и Другог одсека ОЗНЕ формиране су при Министарству одбране унутрашњих послова Управа државне безбедности УДВ-а, док се од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формира Контра-обавештајна служба Југословенске армије (КОС).
1. марта 1948. године Управа Контраобавештајне службе улази у састав Генералштаба Југословенске армије и постаје XII управа.
23. марта 1955. године Контраобавештајна служба је преименована у Органе безбедности. Из Генералштаба, Органи безбедности су измештени у Државни секретаријат за народну одбрану – ДСНО (касније Савезни секретаријат за народну одбрану – ССНО). У организацијском саставу ДСНО (ССНО) постојала је Управа безбедности, а органи безбедности били су у формацијском саставу команди, јединица и установа војске и ССНО.
20. маја 1992. године, када је формирана Војска Југославије, Управа безбедности је измештена из ССНО у Генералштаб ВЈ.
Активности [уреди]
Контра-обавештајна служба играла је значајну улогу током распада СФРЈ. Најпознатије операције су: Операција Лабрадор и Операција опера оријенталис као и тајно снимање Мартина Шпегеља – операција „Штит”.
