Калфа
Из Википедије, слободне енциклопедије
Калфа је био помоћник мајстора у занатској радњи.
Калфа ( kalfa ) је турска и арапска реч и основном значењу значи трговачки или занатски помоћник.
Термин калфа је постојао отприлике до краја прве половине двадесетог века после чега га је заменио термин квалификовани радник. Пошто је као шегрт после неколико година, научио занат и положио за калфу, пред страешинама Еснафа, обично је настваљао да ради код мајстора код кога је учио занат. Калфа је имао плату као сваки радник у радном односу. Та плата се звала најамнина и било је две врсте:
- најамнина од времена и
- најамнина од комада.
Најамнина од времена се одређивала дневно, месечно, тромесечно, полугодишње и годишње. Најамнина за период од три месеца и више се звала ајлук. Ајлук се сваке године повећавао сходно радном искуству калфе.
Најамнина од комада је била плаћање за сваки урађени комад. Калфе које су радиле на комад су се звали "парчетари".
Обзиром да су калфе били млади људи често су се упуштали у "фремд" тј. путовање у западне земље ( Аустроугарска , Немачка ) где су учили финесе заната. После неколико година би се обично враћали у Србију где би полагали за мајстора, опет пред старешинама Еснафа.
Испит се састојао од "теоретског" дела, где су описивали како се, шта и од чега ради. Практичан део би био израда дела за који је калфа обуче. Трећи део испита је била провера писмености, део који многе калфе нису успешно пролазили.
Они који би положили би добили "мајсторско писмо" које је у готово свакој занатској радњи било урамљено и истакнуто на видном месту. Нови мајстори би потом најчешће отварали сопствену занатску радњу.
[уреди] Занимљивости
Интересантно је, да они који су били у "фремду", су собом доносили и најчешће немачке изразе за алате нпр:
- хобл = ренде
- моторцангле = комбинована кљешта
- штафштук = стега
- шраубенцигер = одвртка
- штелмајз = длето
- абрихтер = рендисаљка... и тд
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- Милан Вујаклија , ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991.година
- "Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века", аутор Даница Ђокић
