Кампус

С Википедије, слободне енциклопедије
Кампус бечког Универзитета
Оригинални план Жозефа Жака Рамеа за Јунион колеџ[1][2] у Скенектадију у Њујорку, првом свеобухватно планираном кампусу у Сједињеним Државама.[3]

Кампус је област у којој је смештен колеџ или универзитет. Реч кампус води порекло из латинске речи campus која значи поље или отворени простор.

Појам кампус углавном се користи у САД и укључује зграде у којима су смештене учионице, лабораторије, библиотеке, студентски дом и њихово окружење. Тај појам је први пут употребљен у вези са Колеџом Њу Џерзија (данашњим Универзитетом Принстон), почетком 18. века, али је он тада означавао само један део универзитетског поседа. Реч кампус је, у данашњем значењу, почела да се користи током 20. века.

Понекада се кампусом називају сличне целине које нису везане за универзитетске, већ за пословне или болничке зграде.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч потиче од латинске речи за „поље“ и први пут је коришћена да опише велико поље у близини Насау Хола[4][5] колеџа у Њу Џерзију (данас Универзитет Принстон) 1774. године.[6] Поље је одвајало Принстон од оближњег малог града.

Неки други амерички колеџи су касније усвојили ту реч да описује појединачне области у својим институцијама, али „кампус“ још није описивао целокупну универзитетску имовину. Школа може имати један простор који се зове кампус, други који се зове поље, а трећи који се зове двориште.

Историја[уреди | уреди извор]

Традиција кампуса почела је са средњовековним европским универзитетима где су студенти и наставници живели и радили заједно у затвореном окружењу..[7] Појам важности окружења за академски живот касније је прешао у Америку, а ране колонијалне образовне институције биле су засноване на шкотском и енглеском колегијалном систему.[7]

Кампус је еволуирао од затвореног модела у Европи до разноликог скупа независних стилова у Сједињеним Државама. Сви рани колонијални колеџи су изграђени у власничким стиловима, а неки су били смештени у појединачним зградама, као што је кампус Универзитета Принстон или распоређени у верзији клаустра који одражава америчке вредности, као што је Харвард.[8] Дизајн кампуса и архитектура колеџа широм САД еволуирали су као одговор на трендове у ширем свету,[9][10] од којих већина представља неколико различитих савремених и историјских стилова и аранжмана.

Корисници[уреди | уреди извор]

Кампус Куопио Универзитета источне Финске[11][12] у Куопију, Северна Савонија, Финска.

Значење се проширило на целокупну институционалну својину током 20. века, са старим значењем које се на неким местима задржало у 1950-им.

Пословне зграде[уреди | уреди извор]

Гуглплекс, корпоративни кампус у Калифорнији[13][14]

Понекад се земљишта на којима се налазе пословне зграде компаније, заједно са самим зградама, називају кампусима. Мајкрософтов кампус[15][16][17] у Редмонду, у Вашингтону, је добар пример ове употребе. Болнице, па чак и аеродроми понекад користе овај термин да опишу територију својих објеката.

Универзитети[уреди | уреди извор]

Панорама града Оксфорда из ваздуха 2016. Универзитет у Оксфорду нема централни кампус, већ одржава многе зграде раштркане по граду.

Реч кампус је такође примењена на европске универзитете, иако се неке такве институције (посебно, „древни“ универзитети као што су Болоња, Падова, Оксфорд и Кембриџ) карактеришу власништвом над појединачним зградама у урбаним срединама налик универзитетском граду, а не великим травњаци налик парку у којима се постављају зграде.[18][19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ College of Physicians of Philadelphia (1846). Summary of the Transactions of the College of Physicians of Philadelphia. 1. Waverly Press. стр. 88. 
  2. ^ „First annual report of the Union College Anti-Slavery Society : with an address to students, and an appendix”. Schenectady, New York. 1836. Архивирано из оригинала 11. 7. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2021. 
  3. ^ Turner, Paul V. (1996). Joseph Ramée: International Architect of the Revolutionary Era. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 190. 
  4. ^ Orange Key Virtual Tour. Stop 8 "Front Campus" (including Nassau Hall) on the Princeton University website. Retrieved 29 June 2013.
  5. ^ „New Jersey and National Registers of Historic Places — Mercer County” (PDF). New Jersey Department of Environmental Protection — Historic Preservation Office. 5. 4. 2013. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. 
  6. ^ Harper, Douglas. „Campus (n.)”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 20. 12. 2013. 
  7. ^ а б Chapman, M. Perry (2006). American Places: In Search of the Twenty-first Century Campus. Greenwood Publishing Group. стр. 7. ISBN 9780275985233. 
  8. ^ Turner, Paul Venable (1984). Campus: An American Planning Tradition. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. 
  9. ^ [1]. Campus from 1600. Retrieved 10 April 2022.
  10. ^ [2]. Modern day campus. Retrieved 10 April 2022.
  11. ^ „Opening Ceremony of the Sino-Finnish Environmental Research Centre (SFERC) and the Scientific Conference on "Challenges of Environmental Research and Management" on May 18-20, 2009 at Nanjing University, China”. University of Eastern Finland. 2009-05-20. Архивирано из оригинала 10. 8. 2009. г. Приступљено 2009-06-18. 
  12. ^ Ministry of Education and Culture website on university sector reform in Finland
  13. ^ Olsen, Stefanie (13. 7. 2003). „Google's movin' on up with Sujeet Kumar and Manohar Patti”. CNET News.com. CNET Networks, Inc. Архивирано из оригинала 5. 2. 2021. г. Приступљено 4. 1. 2007. 
  14. ^ Conrad, Katherine (14. 6. 2006). „Google to purchase Mountain View buildings”. San Jose Mercury News. AccessMyLibrary. Архивирано из оригинала 12. 1. 2009. г. Приступљено 7. 11. 2009. 
  15. ^ „Facts About Microsoft”. Microsoft. Приступљено 21. 7. 2015. 
  16. ^ Lalonde, James E. (28. 1. 1988). „Microsoft deals with pressure: Heavy demand, not enough room”. The Seattle Times. стр. E2. 
  17. ^ Williams, Scott (8. 1. 1992). „4 original headquarters buildings and land repurchased by Microsoft”. The Seattle Times. Приступљено 15. 7. 2016. 
  18. ^ Christian Cwik, Michael Zeuske "Rettet die Unis und die Unistädte", In: science-ORF 14 June 2020.
  19. ^ Pierre Bourdieu, Monique de Saint Martin, "La Noblesse d’État. Grandes écoles et esprit de corps" (Paris) 1989.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]