Канадбак
Канадбак, такође познат као Канара, био је ирански племић, који је био канаранг за време владавине сасанидског краља Хозроја II (владао 590-628.) и разних других сасанидских владара, међу којима је био и Јездигерд III (владао 632-651) , последњи сасанидски краљ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Канадбак се први пут помиње 628. године, као један од завереника који је свргнуо Хозроја II.[1] Након свргавања Хозроја, његов син Кавад II се крунисао као шаханшаха Сасанидског царства. Три дана касније, Кавад је наредио Михру Хормозду да погуби оца. 632. године, после периода пуча и побуна, Јездигерд III је крунисан за краља Сасанидског царства у Естахру. Годину дана касније, муслимански Арапи напали су Персију, а до 636. године камповали су у Кадисији, граду у близини Ктесифона, главног града Сасанидског царства.
Сасанидски спахбед, Ростам Фарохзад, је затим припремио контранапад и припремио војску која је обухватала: фракцију Парсиг под Пируз Хозројем, Бахманом Џадујем и Хормузаном. Пахлав фракција била је под самим Ростамом и Михраном Разијем. Јерменски контингент био је под Галинијем и Мушегом III Мамиконианом. У војсци су били и сам Канадбак и његов син Шахријар бин Канара.[2] Током битке, сасанидска војска је поражена, а Шахријар је, заједно с Муселом, Бахманом, Галинијем и Ростамом, убијен.
Канадбак је потом побегао у своја подручја у Абаршахру, а касније се спомиње 652. године, када је Абдулах ибн Аамир извршио инвазију на Хорасан, и склопио уговор с њим. У споразуму је Канадбак пристао да плаћа данак Арапима док су под његовом контролом идаље осталетериторије око Туса. Међутим, Карениди из Нишапура под Бурзин Шахом и Савар Карином, запретили су и Канадбаку и Абдулаху, и повратили територију у Хорасану, која је некада била под њиховом контролом.[3] Уз обећање да ће му вратити изгубљене територије, Канадбак је пристао да помогне Абдулаху уз заузимање Нишхапура од каренидских побуњеника. Абдулах и Канадбак су почели да пљачкају области Нишапур и жестоко су се борили како би заузели град.
Тада је Савар покушао да се помири са Абдулахом и рекао му је да ће отворити капије Нишапура ако га он помилује.[4] Абдулах се сложио, међутим, кад су се отвориле капије, ушао коз капију са својом војском и почео да пљачка град и убија грађане, све док му Канадбак није рекао: "О Амир, кад једном победите и тријумфално опросите то је већа [врлина] него освета и одмазда. " Абдуллах је тада урадио како је потоњи рекао и вратио град у Канадбакове домене.[5] Шта се након Канадбака догодило није познато. За иранског племића из 10. века Абу Мансур Мамариа, причало се да је пореклом од Канадбака.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pourshariati 2008, стр. 173
- ^ Pourshariati 2008, стр. 232–233, 269
- ^ Pourshariati 2008, стр. 274
- ^ Pourshariati 2008, стр. 273
- ^ Pourshariati 2008, стр. 272, 275–276
- ^ Khalegi-Motlagh (1983), p. 337
Литература[уреди | уреди извор]
- Houtsma, Martijn Theodoor, ур. (1993). E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936, Volume VIII. BRILL. ISBN 90-04-09794-5.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London, United Kingdom: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Khalegi-Motlagh, Dj. (1983). „ABŪ MANṢŪR MAʿMARĪ”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 4. стр. 337.