Сасанидско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сасанидско царство)

Сасанидско царство или Сасанидска Персија је назив за државу, са политичким центром у данашњем Ирану, која је под влашћу династије Сасанида од 226. до 651. године представљала доминантну силу на Блиском истоку.

Сасанидско царство се понекад назива и Новоперсијско или Друго персијско царство како би се раздвојило од Староперсијског или Ахеменидског царства (550330. п. н. е.).

Сасаниди су своју државу називали Ираншар (Erānshahr ايرانشهر) тј. Посед Иранаца (Аријеваца), а владар је носио титулу краља над краљевима тј шаханшах (Shahanshah). Царство Сасанида основао је 226. године Ардашир I који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије Арсакида. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег Ирана, Ирака, Јерменије, Авганистана, источне делове Турске, као и делове Закавказја, Средње Азије, Пакистана и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена Ахеменида и отпочео је серију тешких ратова са Римским царством тежећи освајању римске Мале Азије, Сирије, Палестине и Египта. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је Хозроје II почетком 7. века, који је 626. чак опсео римску престоницу Константинопољ.

Сасанидско царство почетком 7. века на врхунцу територијалног распростирања у време Хозроја II.

Римско (и касније Византијско) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Сасанидски краљеви су од стране римских царева једини сматрани за владаре равноправног ранга и због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "брат". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрелаца на коњима.

Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан Ираклијевом победом 627, оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих Мухамедовим исламским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља Јаздергерда III. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.

Хронологија Сасанидског царства[уреди]

  • (226—241) — владавина Ардашира I
  • (224—226) — збацивање Парћанског (Арсакидског) царства
  • (229—232) — рат против Рима
  • Зороастризам проглашен за државну веру
  • Сакупљена колекција текстова позната као Зенда (Авеста).
  • (241—272) — владавина Шапура I
  • (241—244) — Први рат са Римом
  • (258—260) — Други рат са Римом. Заробљавање римског цара Валеријана који доцније умире у персијском заточеништву
  • (215—271) — Мани, оснивач верског учења манихејства.
Заробљавање римског цара Валеријана: фино израђена персијска камеја која приказује сукоб Шапура I и Валеријана у току које је 256. римски цар ухваћен по Шапуровом натпису, “мојом руком”.
  • (271—301) — доба династичких унутрашњих сукоба.
  • (299) — римски цар Галерије осваја пет провинција на левој обали Тигра.
  • 309–379: Владавина Шапура II „Великог":
  • 337–350: Први рат са Римом, Констанције II успешно брани римске границе.
  • 358–363: Други рат са Римом. После смрти цара Јулијана, његов наследник Јовијан приморан је да Персијанцима врати Галеријева освајања.
  • 399–420: Владавина Јаздергерда I „Грешника":
  • 409: хришћанима је дозвољено да јавно практикују своју веру и граде цркве.
  • 416–420: Језергерд мења своју политику према хришћанима и подвргава их прогону.
  • 483: Едикт о толеранцији према хришћанима.
  • 513: Кавадова коначна победа над Белим или Хефталитским Хунима
  • 531–579: Владавина Хозроја I, „Бесмртне душе“ (Ануширван)
Хозроје I у лову, сребрни тањир са представом Хозроја I Ануширвана у лову, данас у Лувру.
  • 603–628: Рат са Византијом. Освајање Сирије, Палестине, Египта и Мале Азије, Сасаниди закратко обнављају границе Ахеменидске државе.
  • 626: Неуспешна опсада Цариграда од стране удружених Авара и Персијанаца.
  • 627: Византијски цар Ираклије упада у Асирију и Месопотамију. Византијска војска наноси одлучан пораз Персијанцима у бици код Ниниве.
  • 628–632: Доба анархије и низа кратковеких владара.
  • 636: Одлучан пораз Персијанаца код ал Кадисије од стране муслиманских Арапа.
  • 642: Арапи коначно уништавају персијску војску код Нахаванда.
  • 651: Последњи сасанидски краљ Јаздегерд III је убијен код Мерва, у данашњем Туркменистану. Његов син Пероз заједно са једним делом сасанидских великаша одлази у Кину у изгнанство.

Списак сасанидских владара[уреди]

Спољашње везе[уреди]