Сасанидско царство
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Сасанидско царство или Сасанидска Персија је назив за државу, са политичким центром у данашњем Ирану, која је под влашћу династије Сасанида од 226. до 651. године представљала доминантну силу на Блиском истоку.
Сасанидско царство се понекад назива и Новоперсијско или Друго персијско царство како би се раздвојило од Староперсијског или Ахеменидског царства (550 — 330. п. н. е.).
Сасаниди су своју државу називали Ираншар (Erānshahr ايرانشهر) тј. Посед Иранаца (Аријеваца), а владар је носио титулу краља над краљевима тј шаханшах (Shahanshah). Царство Сасанида основао је 226. године Ардашир I који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије Арсакида. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег Ирана, Ирака, Јерменије, Авганистана, источне делове Турске, као и делове Закавказја, Средње Азије, Пакистана и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена Ахеменида и отпочео је серију тешких ратова са Римским царством тежећи освајању римске Мале Азије, Сирије, Палестине и Египта. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је Хозроје II почетком 7. века, који је 626. чак опсео римску престоницу Константинопољ.
Римско (и касније Византијско) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Сасанидски краљеви су од стране римских царева једини сматрани за владаре равноправног ранга и због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "брат". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрелаца на коњима.
Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан Ираклијевом победом 627, оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих Мухамедовим исламским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља Јаздергерда III. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.
Хронологија Сасанидског царства [уреди]
- (226—241) — владавина Ардашира I
- (224—226) — збацивање Парћанског (Арсакидског) царства
- (229—232) — рат против Рима
- Зороастризам проглашен за државну веру
- Сакупљена колекција текстова позната као Зенда (Авеста).
- (241—272) — владавина Шапура I
- (241—244) — Први рат са Римом
- (258—260) — Други рат са Римом. Заробљавање римског цара Валеријана који доцније умире у персијском заточеништву
- (215—271) — Мани, оснивач верског учења манихејства.
- (271—301) — доба династичких унутрашњих сукоба.
- (299) — римски цар Галерије осваја пет провинција на левој обали Тигра.
- 309–379: Владавина Шапура II „Великог":
- 337–350: Први рат са Римом, Констанције II успешно брани римске границе.
- 358–363: Други рат са Римом. После смрти цара Јулијана, његов наследник Јовијан приморан је да Персијанцима врати Галеријева освајања.
- 399–420: Владавина Јаздергерда I „Грешника":
- 409: хришћанима је дозвољено да јавно практикују своју веру и граде цркве.
- 416–420: Језергерд мења своју политику према хришћанима и подвргава их прогону.
- 420–438: Владавина Бахрама V:
- 420–422: Рат са Римом.
- 424: Сабор у Дад-Ишу проглашава независност цркве на персијским територијама од Цариградске патријаршије.
- 438–457: Владавина Јаздегерда II:
- 441: Рат са Римом.
- 451: Побуна Јермена угушена у битки код Вартананца.
- 483: Едикт о толеранцији према хришћанима.
- 488.-531: Владавина Кавада I:
- 491: Јерменска црква одбацује одлуке Четвртог васељенског сабора:
- Несторијанство постаје доминантно хришћанско учење у Персији.
- 513: Кавадова коначна победа над Белим или Хефталитским Хунима
- 526-532: Иберијски рат
- 531–579: Владавина Хозроја I, „Бесмртне душе“ (Ануширван)
- 532: „Вечни мир“ између Хозроја и Јустинијана I.
- 540–562: Рат око Лазике.
- 590–628: Владавина Хозроја II
- 603–628: Рат са Византијом. Освајање Сирије, Палестине, Египта и Мале Азије, Сасаниди закратко обнављају границе Ахеменидске државе.
- 610: Арапи наносе пораз Персијанцима у бици код Ти Кара.
- 626: Неуспешна опсада Цариграда од стране удружених Авара и Персијанаца.
- 627: Византијски цар Ираклије упада у Асирију и Месопотамију. Византијска војска наноси одлучан пораз Персијанцима у бици код Ниниве.
- 628–632: Доба анархије и низа кратковеких владара.
- 632–642: Владавина Јаздегерда III.
- 636: Одлучан пораз Персијанаца код ал Кадисије од стране муслиманских Арапа.
- 642: Арапи коначно уништавају персијску војску код Нахаванда.
- 651: Последњи сасанидски краљ Јаздегерд III је убијен код Мерва, у данашњем Туркменистану. Његов син Пероз заједно са једним делом сасанидских великаша одлази у Кину у изгнанство.
Списак сасанидских владара [уреди]
- Ардашир I (224—241)
- Шапур I (241—272)
- Хормизд I (272—273)
- Бахрам I (273—276)
- Бахрам II (276—293)
- Бахрам III (293)
- Нарзес (293—302)
- Хормизд II (302—310)
- Шапур II (310—379)
- Ардашир II (379—383)
- Шапур III (383—388)
- Бахрам IV (388—399)
- Јаздегерд I (399—420)
- Бахрам V (420—438)
- Јаздегерд II (438—457)
- Хормизд III (457—459)
- Пероз I (457—484)
- Балаш (484—488)
- Кавад I (прва владавина (488—496), друга владавина (498—531))
- Дјамасп (496—498)
- Хозроје I (531—579)
- Хормизд IV (579—590)
- Бахрам Чобин (590—591)
- Хозроје II (591—628)
- Кавад II (628)
- Ардашир III (628—630)
- Шахрбараз (630)
- Краљица Пурнадокт (630—631)
- Краљица Азармидокт (631)
- Хормизд VI (631—632)
- Јаздегерд III (632—651)
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||