Кевин Мекарти

С Википедије, слободне енциклопедије
Кевин Мекарти
Званични портрет, 2023.
Лични подаци
Место рођењаБејкерсфилд, Калифорнија, САД
ОбразовањеКалифорнијски државни универзитет Бејкерсфилд
Породица
СупружникЏуди Вејџес (1992–)
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Републиканска партија (САД)
7. јануар 2023 — 3. октобар 2023.
ПретходникНенси Пелоси
Лидер мањине Дома
3. јануар 2019 — 3. јануар 2023.
ПретходникНенси Пелоси
НаследникХаким Џефрис
Лидер Републиканске конференције Дома
3. јануар 2019
ПретходникПол Рајан
Лидер већине Дома
1. август 2014 — 3. јануар 2019.
ПретходникЕрик Кантор
НаследникСтени Хојер
Бич већине Дома
3. јануар 2011 — 1. август 2014.
ПретходникЏим Клибурн
НаследникСтив Скалајс
Званични веб-сајт
Веб-сајт за дом
Веб-сајт за Председавајућег
Потпис

Кевин Овен Макарти (Бејкерсфилд, 26. јануар 1965) амерички је политичар који је 55. и садашњи председавајући Представничког дома Сједињених Држава.[1][2][3] Члан је Републиканске партије, Мекарти је тренутно у свом деветом мандату у Дому, и служи као представник САД за 22. конгресни округ Калифорније од 2007. до 2013. године, 23. округ од 2013. до 2023. и 20. округ од 2023. године. Упоредо са својим мандатом, био је лидер мањине у Представничком дому од 2019. до 2023. и као вођа већине у Представничком дому од 2014. до 2019. под председницима Џоном Бонером и Полом Рајаном.

Биографија[уреди | уреди извор]

Макарти је рођен у Бејкерсфилду у Калифорнији . Похађао је Калифорнијски државни универзитет, Бејкерсфилд, док је радио као ватрогасац. Макарти је раније председавао калифорнијским младим републиканцима и националном федерацијом младих републиканаца . Био је два мандата заступник у Скупштини државе Калифорније од 2002. до 2006. године, последње две године као лидер мањине. У Конгрес је изабран 2006. Мекарти је изабран на чело Представничког дома у свом другом мандату као заменик главног републиканског заменика Бича од 2009. до 2011. године. Када су републиканци преузели контролу над Представничким домом 2011. године, постао је бич већине од 2011. до августа 2014. године, када је изабран за лидера већине да замени одлазећег Ерика Кантора, који је поражен на примарним изборима.[4][5]

Након што су републиканци изгубили већину на изборима на средини мандата 2018, а председник Пол Рајан се повукао, Макарти је изабран за лидера мањине у јануару 2019,[6] чиме је постао први калифорнијски републиканац на тој функцији. Макарти је био стални бранилац бившег председника Доналда Трампа већину свог времена као лидер већине и лидер мањине. Након што је Џо Бајден победио на председничким изборима 2020. године, Макарти је подржао Трампово лажно порицање Бајденове победе и учествовао у напорима да се пониште резултати,[7][8] и док је осудио напад на Капитол Сједињених Држава 6. јануара непосредно након тога, окривљујући Трампа због нереда и рекавши да су избори 2020. били легитимни,[9][10] касније је повукао те коментаре и помирио се са Трампом.[11][12]

Два месеца након што су републиканци добили малу већину у Представничком дому на изборима 2022. године, Мекарти је био републикански кандидат за председника када је 118. Конгрес састао у јануару 2023. Због противљења чланова Клуба за слободу, није успео да избори место председника до 15. гласања, 7. јануара. То је био први пут да председник није изабран на првом гласању од 1923, а најдужи избори за председника са више гласова од 1859.[13][14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Live updates: House elects McCarthy as speaker after days of defeats and concessions”. The Washington Post (на језику: енглески). 2023-01-06. Приступљено 2023-01-07. 
  2. ^ „Kevin McCarthy Elected House Speaker—Ending Historic Deadlock”. Forbes. 2023-01-07. Приступљено 2023-01-07. 
  3. ^ Karni, Annie (2023-01-06). „Live Updates: McCarthy Wins Speakership on 15th Vote”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-07. 
  4. ^ „Kevin McCarthy, Steve Scalise vault into GOP leadership”. Politico. Приступљено 19. 6. 2014. 
  5. ^ „GOP Rep. McCarthy elected House majority leader”. Yahoo! News. Associated Press. 19. 6. 2014. Приступљено 19. 6. 2014. 
  6. ^ Pramuk, Jacob (14. 11. 2018). „Rep. Kevin McCarthy elected GOP leader in the House for next Congress.”. CNBC. 
  7. ^ Vlamis, Kelsey (6. 11. 2020). „Kevin McCarthy echoed Trump's false claim that he won the election, saying Republicans 'will not back down'”. Business Insider. 
  8. ^ Lemon, Jason (18. 3. 2021). „Kevin McCarthy Attempts to Rewrite History With Claim He Didn't Support Overturning Biden's Win”. Newsweek. New York. 
  9. ^ Schnell, Mychael (9. 2. 2022). „McCarthy says Jan. 6 rioters did not engage in 'legitimate discourse'”. The Hill (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  10. ^ Creitz, Charles (6. 1. 2021). „McCarthy condemns 'un-American' breach of US Capitol by pro-Trump demonstrators”. Fox News. Приступљено 2. 5. 2022. 
  11. ^ Haberman, Maggie (27. 1. 2021). „McCarthy to meet Trump after rift over his assertion that the former president 'bears responsibility' for the Capitol attack.”. The New York Times. Приступљено 22. 2. 2021. 
  12. ^ „Trump, McCarthy meet and agree on GOP goal to take House”. Tampa Bay Times. Tampa Publishing Company. 
  13. ^ Debusmann, Bernd; Murphy, Matt (7. 1. 2023). „Kevin McCarthy elected US House Speaker after 15 rounds of voting”. BBC News. Приступљено 16. 1. 2023. 
  14. ^ McCartney, Allison; Parlapiano, Alicia; Wu, Ashley; Zhang, Christine; Williams, Josh; Cochrane, Emily; Murphy, John-Michael (6. 1. 2023). „Vote Count: McCarthy Elected House Speaker After 15 Ballots”. The New York Times. Приступљено 16. 1. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кевин_Мекарти&oldid=27685902”