Роми

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роми
(Цигани, Синти)

Григора Динику · Драфи Дојчер · Чарли Чаплин · Изабел Пантоја · Рикардо Каресма · Чеја Стојка · Џеј Рамадановски · Ирини Меркури
Укупна популација

процене од око 5 800.000 до 13 милиона

Популација
Застава Турске Турска 1 до 5 милиона[1][2][3]
Застава Француске Француска 500.000 до 1.300.000[4]
Застава Бугарске Бугарска 300.000 до 850.000[5]
Застава Шпаније Шпанија 600.000 до 1.500.000[6][7]
Застава Италије Италија око 600.000[тражи се извор од 01. 2014.]
Застава Мађарске Мађарска 750.000 до 880.000
Застава Бразила Бразил 600.000 до 1.000.000
Застава Румуније Румунија 535.250[тражи се извор од 01. 2014.]
Застава Србије Србија 147.604[8]
Застава Словачке Словачка 450.000 до 520.000
Застава Републике Македоније Република Македонија 240.000
Застава Чешке Републике Чешка 150.000 до 300.000
Језици
ромски (и локални језици)
Религија
већином локалне религије (ислам, католичанство, православље...) са елементима наслеђених веровања
Роми у Швајцарској, 15. век
Роми у Трансилванији, 19. век
Роми у Бугарској
Ромкиња са дететом у ромској ношњи - Сигишоара.

Роми или Цигани, су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи. Рома укупно има у свету од око 5 до 13 милиона, од тога у Румунији 250.000, Бугарској 231.000, Чешкој 207.000, Србији и Црној Гори 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000[тражи се извор од 09. 2009.]. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе етнички Египћани и Ашкалије, које неки сматрају потомцима албанизованих Рома, као и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

Име[уреди]

Роми

Роми себе на свом језику називају Ромима, док их припадници неких других народа називају и Циганима. У последње време у неким круговима се поставља питање исправности коришћења имена „Циган“, „Циганин“ и „Цигани“.

Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. Корен именице долази из грчког језика, Αιγύπτοι (Aigyptoi), и из модерног грчког: γύφτοι (gyphtoi).

Велики део јавних личности ромског порекла у Србији, као што су неки певачи народне или изворне музике или спортисти, јавно користе назив „Цигани“, а не „Роми“. Назив „Цигани“ се у последње време доводи у везу са прогоном овог народа или појединих његових припадника, па се тиме стиче утисак о пежоративној конотацији.

Не постоји никаква веза између имена Рома и имена Румуније (Romania), иако највећи број Рома живи управо у Румунији.

У енглеском језику се за Роме користи назив „Gypsy“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци Египта.

Већина Рома себе ословљава по генеричком имену Ром, што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.

Језик[уреди]

Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.

Већина Рома говори неку од варијанти ромског језика. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са индо-европским језицима који се говоре у северној Индији и Пакистану (Пенџаб). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што позајмљенице у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу. Телесна физиономија и АБО крвна група Рома су такође карактеристичне одлике северноиндијских каста ратника.

Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са пенџапским и потохарским језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у магазину Природа [2] указује да је ромски језик повезан са синхалским језиком, који се говори на Шри Ланки (види фусноту).

Неки Роми су развили специфичне креолске и/или мешане језике, међу којима се издвајају следећи:

Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању имена „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита гласа.

Историја[уреди]

Путујућа ромска породица 1837.

Роми су традиционално номадски народ. Верује се да су напустили Индију око 1000. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама Авганистана, Ирана (некадашње Персије), Јерменије, и Турске. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка Европи и потом се вратили. Почетком 14. века Роми долазе на Балкан, а почетком 16. века се селе све до Шкотске и Шведске. Неки Роми су се селили ка југу кроз Сирију ка северној Африци, долазећи у Европу преко Гибралтара. Оба огранка миграције су се срела у данашњој Француској. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе Раџастан.

Узроци сеобе Рома су једна од највећих мистерија у историји. Неки научници претпостављају да су Роми пореклом из ниске друштвене касте Хиндуса били регрутовани као плаћеници. Потом су добили статус кшатрија - ратничке касте и послати су на запад како би се супротставили исламској војној експанзији. Према другој теорији, Роми су потомци заробљеника узетих у робље од стране муслиманских освајача северне Индије и временом су развили посебну културу у земљи свог заточеништва. Забележено је да је Махмуд од Газнија узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на Синд и Пенџаб у Индији. Зашто се Роми нису вратили у Индију, бирајући уместо тога да путују на запад у земље Европе, је енигма која може бити повезана са војном службом под муслиманима.

Усељавање Рома у Сједињене Државе је почело у колонијална времена у малим групама на подручју Вирџиније и Француске Луизијане. Веће усељавање је почело после 1860. године, са доласком група Ромнишала из Велике Британије. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком двадесетог века, углавном преко влашких група и Калдераша. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у Средњој Америци.

Ромска популација[уреди]

Влашки постер из 1852. године који оглашава продају робова Рома

Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према неким проценама има их око 1.500.000, а према другим између 5 и 10 милиона. Сматра се да између 6 и 8 милиона Рома живи у Европи. Највећа концентрација Рома је на Балканском полуострву у југоисточној Европи, у централној Европи, Сједињеним Америчким Државама, Русији и државама бившег Совјетског Савеза. Мањи број Рома живи широм западне Европе, Блиског истока и северне Африке.

Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: Румунија, Бугарска, Мађарска, бивша Југославија и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има Словачка - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми.

Роми се међу собом деле по територијалним, културолошким и дијалектолошким разликама на 4 главне групе:

  1. Калдереши (ковачи који су дошли са Балкана у Централну Европу, а затим се селили и до Северне Америке). Представљају најбројнију ромску групацију;
  2. Мануши (познати и као Синти), углавном насељавају Алзас и околне регионе Француске и Немачке. Познати су као путујући забављачи и циркусанти;
  3. Ромничали (углавном насељавају Уједињено Краљевство и Северну Америку).

Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: Мачваје, Ловари, Чурари, Синти, Рудари, Бојаши, Лудари, Лури, Шорашаји, Унгарице, Башалде и Ромунгро.

Генетика[уреди]

Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених Y хромозома и митохондријске днк припадају мушкој хаплогрупи H (ха) и женској хаплогрупи М (ем), хаплогрупама које су широко распрострањене широм јужне и Централне Азије. Мушка хапло група R1a1 је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној Индији и Пакистану. Остатак гена код проучаваних Рома потиче са Блиског истока или Европе[тражи се извор од 01. 2014.].

Одбацивање[уреди]

Роми у Риму

Због њиховог номадског начина живота, одувек је постојало међусобно неповерење између Рома и њихових седелачких комшија. За њих се веровало, и још увек се верује, да су просјаци, лопови, отмичари, неприлагодљиви за седелачки живот и посао. Због свега тога били су излагани прогонима. Роми су понекад у своје редове прихватали и друштвене отпаднике.

Током епохе просвећености, Шпанија је покушала да промени отпаднички статус Рома забраном употребе речи хитано и асимилацијом Рома у друштво, приморавајући их да се одрекну свог језика и начина живота. Тај покушај је био неуспешан.

Неповерење према Ромима је достигло врхунац за време Другог светског рата. Као и Јеврејима, а за разлику од осталих категорија прогањаних од стране нациста, Ромима је аутоматски следовао одлазак у концентрационе кампове, робовски рад и/или смрт. Верује се да је на тај начин убијено преко 500.000 Рома.

Тамо где је то било могуће Роми су наставили са својим номадским животом, али у многим случајевима, поготово у Источној Европи, они живе седелачким животом у готово неподношљивим животним условима. И дан данас постоје сукоби између Рома и седелачког становништва које живи око њих. Уобичајене жалбе су да Роми краду и да живе од социјалне помоћи.

Роми у бившим комунистичким земљама[уреди]

Многе земље чланице бившег Источног блока и бивше Југославије имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на гета. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Роми се углавном осећају одбаченим од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији.

За време комунизма, Роми су били предмет асимилационих притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима планске економије они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после распада Совјетског Савеза и распада комунизма у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и предрасуда послодаваца.

Цитат из Гардијана (8. јануар 2003):

„У Чешкој Републици, 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У Мађарској, 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У Словачкој, 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“ [3]

У неким земљама, део проблема је и зависност о социјалној помоћи. За неке ромске породице је исплативије да живе од социјалне помоћи него од лоше плаћених послова. То ствара много нових проблема: гнев против Рома, услове за развој криминала и изузетну осетљивост на промене у социјалном осигурању. Добар пример за ово последње је Словачка где је смањење висине износа социјалног осигурања (породица добија надокнаду само за прва три детета) довело до грађанских немира у неким ромским селима.

У већини земаља Европске уније Роми могу да добију прилику да воде нормалне животе. Неке ромске породице се боље интегришу у веће заједнице избегавајући да имају необично много деце, тако да не зависе од социјалне помоћи. Ипак, очи неромског света виде само Роме који из разноразних разлога још увек живе по картонским колибицама и који просе по улицама, стварајући тако лошу слику о свим осталим Ромима. Локалне власти покушавају да помогну таквим људима побољшавајући инфраструктуру у њиховим насељима и помажући их новчано, али та помоћ је углавном површна и недовољна.

Јуна 2004. године, Ливија Јарока је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан Европског парламента, пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. Хуан де Диос Рамирез Ередиа, из Шпаније, је био први Ром члан Европског парламента.

Већина Рома је одавно напустила номадски начин живота. Добар пример начина живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског редитеља Емира Кустурице.

Седам бивших комунистичких земаља Централне и југоисточне Европе је 2005. године промовисало Декаду Рома, са циљем да се побољшају социјално-економски услови и статус ромске мањине.

Роми у Србији и Југославији[уреди]

Роми се досељавају на Балкан у 14. веку, када их већ има и у Србији. Поред имена Роми, познати су и под именима: Цигани, Габељи и Јеђупци-МођупиЦрној Гори), Јеђупи (у Далмацији), Ђупци-Јеђупи (у Македонији), а такође и под именима: мандови, фараони, фирге, чергари, гурбети, вретенари, коритари, итд.

Према статистичким подацима од 31. јануара 1921. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Македонија) 14.489, у Банату 3.704, у Бачкој и Барањи 652. За остале покрајине тадашње Краљевине СХС недостају подаци.

Роми са подручја бивше Југославије говоре ромским, српским, влашким и турским језиком; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. По занимању су свирачи, поткивачи, џамбаси, трговци стоком, ковачи (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (од дрвета израђују корита, вретена, кашике, карлице, итд.), а има их и који се баве земљорадњом.

У Србији се разликују четири групе Рома:

  1. Турски Роми. У Србију су дошли преко југа Турске. Муслиманске су вере; говоре српски, ромски и турски.
  2. Бели Цигани. Део су турских Рома. У Србију су дошли из Босне. У Србији су насељени посебно у Подрињу. Говоре само српски, а муслиманске су вере. Баве се свирањем, поткивачким занатом, а и џамбаси су. Њихове жене израђују и на трговима продају платно и везове.
  3. Немачки или Банатски Роми. Пореклом су из Баната, а поред српског говоре и ромски. Ковачи су и свирачи, а баве се и земљорадњом и трговином.
  4. Влашки Роми. Дошли су из Румуније у североисточну Србију, одакле су се раширили и по другим крајевима. Православне су вере, а поред српског говоре влашки и ромски. Због тешког положаја рано су почели да беже из Румуније и населили су се по Централној Србији, Банату, Славонији и Босни. У Србији су познати под именом „Влашки Роми“, у Босни под именом „Каравласи“, а у Славонији под именом „Коритари“. Поред имена „Влашки Роми“, у Србији су познати и под именима: лингурари, мечкари и лајеши. Лингурари су они влашки Роми, који израђују и продају кашике, корита, карлице, вретена и друго. Они не знају ромски, а међу собом говоре влашки. Мечкари су Влашки Роми, који воде медведе и мајмуне и са њима су одлазили чак у Лондон, Петроград, Цариград и Рим, а неки су доспели и до Америке. Лајеши су Влашки Роми, који израђују гребене, сврдла, вериге, бакраче и друго. Они су православне вере, сачували су ромски језик, а говоре и влашки.

Ромско друштво[уреди]

Традиционални Роми веома цене проширену породицу. Невиност је кључна за неудату жену. И мушкарци и жене се често венчавају као веома млади: младе у просеку имају између 15 и 25 година.

Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у ропство. 2003. године је Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово видели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина, Флорин Ћоаба, нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003. године, када је удао своју најмлађу ћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година.

За Роме је било широко распрострањено мишљење да имају видовњачке способности (види популарне стереотипе о Ромима у чланку: гатање), а поједини романтичари им приписују и изум тарот карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима старих Египћана.

Ромска музика[уреди]

Поред сопствене ромске музике, Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији фламенко музике и плеса. Роми, осим фламенко музике чији су корени у Шпанији, носиоци су и многих праваца у музици и познати су као Чалгије у Турској, Бугарској и Макединији, Трубачи у Србији и Тамбураши у Војводини и Мађарској.

Прикази Рома у књижевности[уреди]

Значајни прикази Рома у књижевности: Звонар Богородичине цркве, Виктора Игоа, The Hunchback of Notre-Dame, Циганчица, Мигела Сервантеса,Thinner Стивена Кинга, Кармен Жоржа Бизеа, и Montoyas y Tarantos[мртва веза од March 2014] Сауре, Цигани, Пушкина.

У делу Робертсона Дејвиса, Орфејева лира, главни ликови су канадски Роми који чувају своју традицију, укључујући обнову музичких инструмената. Ватре у ноћи од Лујзе Даути је прича о ромским искуствима у Централној Европи током Другог светског рата.

Групе са сличним начином живота[уреди]

У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Француској постоје такозвани Бели Цигани, познати под именом Јениши. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се речник састоји од великог број речи пореклом из стандардног немачког, ромског и јидиша. Види: [4] (на немачком).

Такође постоји и једна група која живи у Ирској, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама, позната под именом Ирски Цигани, односно Ирски Чергари. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из ирског гаелског језика, и граматици пореклом из енглеског језика, са извесним језичким утицајима из ромског језика.

Шпански Мерчероси, (названи још и квинквис) су мањинска скупина, раније превасходно номадска, која дели доста тога заједничког са животом шпанских Рома. Њихово порекло је нејасно; могуће је да потичу од сељака који су изгубили своју земљу у 16. веку. Упркос томе што су са Ромима делили судбину прогоњених, Мерћероси се дистанцирају од њих.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Нема званичних података; процена на основу Reaching the Romanlar—A Feasibility Study Report (International Romani Studies Network), Istanbul: 2006, pp. 13, види још Turkey: A Minority Policy of Systematic Negation[мртва веза од March 2014] извештај Међународног хелсиншког комитета за људска права на AB ülkeleriyle ortak bir noktamız daha ÇİNGENELER. Hürriyet. 08-05-2005. 
  2. ^ „There are an estimated 3 million to 5 million Roma in Turkey, ''9. јун 2008 The Christian Science Monitor“. Csmonitor.com. 9. 6. 2008. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  3. ^ Türkiyedeki Kürtlerin Sayısı! (Number of Kurds in Turkey!): Bunların arasında çingeneler 700 binlik nüfusuyla başı çekiyor.
  4. ^ „Rapport de l'European Roma Rights Centre“. Euractiv.com Приступљено 20. 1. 2013.. 
  5. ^ По задњем попису из 2001. 370.908 становника Бугарске се определило као Роми (Résultats officiels). По процени из 1992. било их је 313.000 (Elena Marushiakova, Vesselin Popov, The Gypsies of Bulgaria: Problems of the Multicultural Museum Exhibition (1995) Patrin Web Journal)
  6. ^ „Spain - The Gypsies“. U.S. Library of Congress. 
  7. ^ 1.500.000 по процени Друштва за угрожене народе [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf

Литература[уреди]

  • Дробњаковић, Боривоје (1927). „Роми“. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 
  • Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904);
  • Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907);
  • Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909);
  • Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911);
  • Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137);
  • Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001;
  • Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding.
  • Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [5]
  • Gray, RD; Atkinson, QD (2003). "Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin." Nature (journal). 426, 435-439. [6][мртва веза од March 2014];
  • Gresham, D; et al. (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [7];
  • Luba Kalaydjieva; et al. (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [8];
  • Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [9];
  • Achim, Viorel](2004). "The Roma in Romanian History." Budapest: Central European University Press. ISBN 963-9241-84-9;
  • McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society. ISBN 0-87044-088-8;. 
  • "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :