Корисник:Djordjevic.Mina/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Хронологија појаве рудника од XIII до XVI века у Србији[уреди | уреди извор]

Хронологија појаве рудника од XIII до XVI века у Србији дата је у следећој табели:

Појава појединих рудника по раздобљима[1]
XIII век XIV век (1300-1350) XIV век (1350-1400) XV век (1400-1450) XV век (1450-1500) XVI век
Рудник Трешњица Црнча/Грачаница Крупањ Вареш (Мајдан) Кучајна
Брсково (Грачаница) Липник Сребреница Зајача Чајниче Мајданпек
Плана Глухавица Бохорина Себешић
Беласица/Каменица Олово Дежевица Даштанско
Копорићи Остружница Дусина Злетово
Трепча Фојница Ковачи
Јањево Крешево Запланине
Ново Брдо Железник Бело Брдо
Рогозна Остраћа Кратово
Рудишта
Ливађе

Имена рудничких јамa[уреди | уреди извор]

Данас знамо и имена многих рудничких јама чији су делови били углавном власништво трговаца и предузетника, које су такође биле и цехови. Имена су добијале на различите начине, без одређених правила. На нека имена су утицали локални топоними као на пример Миројев поток у Сребреници, Селца у рудничком комплексу, или нека појединост са терена као Оскоруша и Цвет у околини Новог Брда, Подкупус у сребреничком крају. Нека имена јављају се у облику присвојног придева, као Вишетина на Церу, али и као лична имена или занимања: Славомир и Славна у подручју Трепче, Радован и Божидар код Новог Брда, Репонић на Церу, Клобучар код Трепче, док се за нека тешко налазе објашњења. Оно што је занимљиво јесте то што нема светачких имена, која су честа у средњоевропским рударским басенима. Често се дешавало и обрнуто, да су називи рупа и цехова утицали на настанак месних имена да би се имена рудника и рудара сачувала од заборава.

Литература[уреди | уреди извор]

Ћирковић Сима; Ковачевић-Којић Десанка; Ћук Ружа. Старо српско рударство. Нови Сад: „Прометеј”. 2002.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ћирковић, Сима; Ковачевић-Којић, Десанка; Ћук, Ружа (2002). Старо српско рударство. Нови Сад: Прометеј. ISBN 86-7639-659-0. 

Види још[уреди | уреди извор]