Крупањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крупањ

Основна школа у Крупњу и околина
Основна школа у Крупњу и околина

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Мачвански
Општина Крупањ
Становништво
Становништво (2011) 4429
Положај
Координате 44°21′34″N 19°21′26″E / 44.359333, 19.357166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 318 m
Крупањ на мапи Србије
{{{alt}}}
Крупањ
Крупањ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15314
Позивни број 015
Регистарска ознака LO


Координате: 44° 21′ 34" СГШ, 19° 21′ 26" ИГД

Крупањ је градско насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 4429 становника.

Историја[уреди]

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Villa rustica.

Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као Crupagn.

Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.

За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.

Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања Турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град, 1862. године. Рушење је, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, организовао начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић. (Испод тог места је крајем 20. века изграђен манастир Св. Николаја.)

Крупањ са околином 1894. године

Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом (касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића).

На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића).

Стара и нова црква у Крупњу

Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.

У Другом светском рату немачка казнена експедиција је спалила Крупањ, изузев зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.

Крупањ после поплаве 2014.

Народна скупштина Народне Републике Србије је 6. октобра 1949. донела Закон о изменама административно-територијалне поделе НРС, којим су нека места проглашена за градове, међу њима и Крупањ, Лозница, Лазаревац и Обреновац.[1]

Крупањ је преживео катастрофалне поплаве у мају 2014, када су две особе изгубиле живот, а велики број кућа је страдао од поплава и клизишта.[2]

Привреда[уреди]

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила (велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе), производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића), спортским теренима, базеном и угоститељским објектима.

У Крупњу се крајем октобра одржава привредно-културна манифестација „Дани гљива у Рађевини“. Ова манифестација је 2012. године одржана пети пут.[3]

Знаменити житељи[уреди]

Међу најпознатијим житељима Крупња су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић (1885—1967) по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:

Демографија[уреди]

У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,7 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 853 [4]
1953. 1085
1961. 1389
1971. 2479
1981. 3779
1991. 4795 4720
2002. 5062 4912
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.466 90,92%
Муслимани
  
286 5,82%
Југословени
  
23 0,46%
Црногорци
  
15 0,30%
Хрвати
  
6 0,12%
Бошњаци
  
3 0,06%
Руси
  
2 0,04%
Мађари
  
2 0,04%
Македонци
  
2 0,04%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Роми
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
45 0,91%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 66, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
  2. ^ Квадратура круга - Крупањ после поплава (РТС, 7. јун 2014)
  3. ^ Дани гљива у Рађевини („Вечерње новости“, 20. октобар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :