Сребреница
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Сребреница | |
 Поглед на Сребреницу |
|
 |
|
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Сребреница |
| Положај | 44° 06′ СГШ 19° 17′ ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Популација (1991) - број становника - густина |
ст./km² |
| Поштански број | 70260 |
| Позивни број | 056 |
| Регистарска ознака | |
  Сребреница
Сребреница на мапи Босне и Херцеговине
|
|
Сребреница је градско насеље и седиште истоимене општине у источном дијелу Републике Српске, БиХ.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 km², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 m надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59' СГШ и 19º 26' ИГД
[уреди] Рељеф
По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:
1) Источни обронци планине Јавор - они чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процијепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
2)Површ Зелени Јадар - ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Она је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
3)Висораван Осат - карактерише је морфолошка разуђеност и орографски сљед динарског система (сјеверо-запад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 m), Кварац (1.087 m), Врањевина (1.104 m), Лучева раван (1.150 m), Бањево брдо (1.128 m), Крк (1.100 m), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
4) Планина Сушица - на крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 m), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
5)Кањон Дрине - овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).
[уреди] Историја
[уреди] Средњи век
Сребреница се спомиње од друге половине 14. века као важно рударско место[1], које је добило име по рудницима сребра[1].
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне, из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[2] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутака под колена, и тако заувек остану осакаћени.[3] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њезине становнике се каже: "Се же вси јереси богомилские сут".[4]
У средњем веку је променило више господара док није потпала под Турке у 16. веку[1].
[уреди] Модерно доба
[уреди] Босански рат
 |
За више информација погледајте Масакр у Сребреници |
Током Босанског рата Сребреница је више пута прелазила „из руке у руку“. Испрва лојална Сарајеву, 19. априла 1992. године становништво је предало оружје и доспело под контролу Републике Српске[5]. У мају је опет преузимају снаге босанских муслимана и контролишу до 1995. године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима ВРС и цивилном становништву околних села.[тражи се извор] Као одговор на те бројне инциденте[тражи се извор] и низ злочина[тражи се извор] Војска Републике Српске 1993. године је покренула офанзиву која је заустављена под притиском међународне заједнице и проглашењем Сребренице резолуцијом 824 Савета безбедности Уједињених нација од 6. маја 1993. године демилитаризованом зоном под заштитом УН Користећи присуство УНПРОФОР-а и заштиту зоне снаге под командом Насера Орића су наставиле са сталним диверзантским нападима[тражи се извор] који су за резултат имали бројне жртве међу српским цивилима и војницима.[тражи се извор]. Јула 1995. године снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића покрећу контраофанзиву под кодним именом Криваја 95 и заузимају Сребреницу.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Сребренице |
| Сребреница | ||||||
| година пописа | 1991. | |||||
| Муслимани | 3.673 (63,92%) | |||||
| Срби | 1.632 (28,4%) | |||||
| Југословени | 328 (5,7%) | |||||
| Хрвати | 34 (0,59%) | |||||
| остали и непознато | 79 (1,37%) | |||||
| укупно | 5.746 | |||||
[уреди] Галерија
 Унутрашњост православне цркве |
 Фрањевачка капела |
 Бела џамија |
 The main road toward west |
 Главни пут са запада према центру |
 Стари Град |
 Рушевине бање Губер |
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ 1,0 1,1 1,2 Opća enciklopedija, „Srebrenica“
- ^ http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html
- ^ http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html
- ^ Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866., стр. 148.
- ^ "Srebrenica story" A journey through evidence and documents
[уреди] Спољашње везе
