Сребреница
-
- Друга значења су пописана у чланку Сребреница (вишезначна одредница).
| Сребреница |
|
|---|---|
|
|
|
.svg) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Сребреница |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
 Сребреница
Сребреница на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75430 |
| Позивни број | 056 |
Координате: 44° 06′ 36" СГШ, 19° 18′ 00" ИГД
Сребреница је градско насеље и сједиште истоимене општине у источном дијелу Републике Српске, Босни и Херцеговини. Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818.) писао је назив Сребрница.[1]
Садржај |
Географски положај[уреди]
Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 km², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 m надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59' СГШ и 19º 26' ИГД
Рељеф[уреди]
По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:
- Источни обронци планине Јавор - они чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
- Површ Зелени Јадар - ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Она је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
- Висораван Осат - карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 m), Кварац (1.087 m), Врањевина (1.104 m), Лучева раван (1.150 m), Бањево брдо (1.128 m), Крк (1.100 m), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
- Планина Сушица - на крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 m), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
- Кањон Дрине - овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).
Историја[уреди]
У непосредној близини Сребренице налази се римски локалитет Домавија.
Средњи вијек[уреди]
Сребреница се спомиње од друге половине 14. века као важно рударско мјесто[2], које је добило име по рудницима сребра.[2]
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне, из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[3] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутака под колена, и тако заувек остану осакаћени.[4] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њезине становнике се каже: "Се же вси јереси богомилские сут".[5]
У средњем вијеку је променило више господара док није потпала под Турке у 16. веку.[2]
Модерно доба[уреди]
Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године.[6]
Други свјетски рат[уреди]
За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица[7] На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.[8] Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.[8] Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.[8]
Распад Југославије[уреди]
 |
За више информација видети Масакр у Сребреници и Масакр у Кравици |
У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале и српске и бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедности Уједињених нација од 6. маја 1993. у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост доводила је до сталних одмазди над цивилним становништвом које је било изложено убиствима и прогонима углавном по националној основи. Муслиманско становништво 19. априла 1992. године је предало оружје, а град је стављен под контролу Републике Српске.
У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села.[9] Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.[10] Док је Армија БиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.[11]
Јула 1995. године за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95 успоставиле контролу над Сребреницом и у тој акцији убили између 7 и 8 хиљада Бошњака.[12] Међународни суд правде тај злочин је квалификовао као геноцид[13] над бошњачим становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације. Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог светског рата,[14][15][16][17][18] а Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију о Сребреници којом осуђује тај злочин. У знак сећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар и сваке године, 11. јула се одаје пошта жртвама масакра, а председник Републике Србије Борис Тадић је најавио да ће и 2010. године по други пут присуствовати.
Становништво[уреди]
|
За више информација погледајте чланак Демографија Сребренице |
| Сребреница | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Муслимани | 3.673 (63,92%) | 2.473 (54,80%) | 1.858 (60,16%) | |||
| Срби | 1.632 (28,4%) | 1.406 (31,16%) | 921 (29,82%) | |||
| Југословени | 328 (5,7%) | 496 (10,99%) | 89 (2,88%) | |||
| Хрвати | 34 (0,59%) | 56 (1,24%) | 78 (2,52%) | |||
| остали и непознато | 79 (1,37%) | 81 (1,79%) | 142 (4,59%) | |||
| укупно | 5.746 | 4.512 | 3.088 | |||
Галерија[уреди]
-
Унутрашњост православне цркве
-
Фрањевачка капела
-
Бела џамија
-
The main road toward west
-
Главни пут са запада према центру
-
Стари Град
-
Рушевине бање Губер
Референце[уреди]
- ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818., стр. 787.
- ^ а б в Opća enciklopedija, „Srebrenica“
- ^ „[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici“. Rastko.rs Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ „Svecovek - Ustrojstvo“. Rastko.rs Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866., стр. 148.
- ^ Политика, бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914., насловна страна
- ^ Слободан Н. Ристић (27. 1. 2011.). „Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока“. Српски лист: Гласник Српског клуба бр 5, стр. 147-149, Београд, март 2004. ((sr))
- ^ а б в „Сребреница: парастос за жртве усташког злочина“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 4. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.
- ^ „Magazin NIN - 2424, 13 JUN 1997“. Nin.co.rs Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ „Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске“. Novireporter.com. 28. 4. 2010. Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992-1995.[мртва веза] ((sr))
- ^ http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf
- ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid“. Vesti-online.com Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis Гардијан
- ^ From Srebrenica to Baghdad, Њузвик
- ^ Srebrenica: Worst European atrocity since WWII, CNN
- ^ Thousands rally on Srebrenica anniversary, MSNBC
- ^ Mladic: Extradition as Early as Monday[мртва веза], Тајм
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Званична страница општине Сребреница ((sr))
- Радио-телевизија Републике Српске: Дани културе „Бања Лука Сребреници“, 15. 6. 2012.[мртва веза] ((sr))
