Сребреница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Сребреница (вишезначна одредница).


Сребреница

Поглед на Сребреницу
Поглед на Сребреницу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Сребреница
Становништво
Становништво (2013) 2.607
Положај
Координате 44°07′N 19°18′E / 44.11, 19.30
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Сребреница на мапи БиХ
{{{alt}}}
Сребреница
Сребреница на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 75430
Позивни број 056


Координате: 44° 06′ 36" СГШ, 19° 18′ 00" ИГД

Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Сребреница укупно је пописано 2.607 лица.[1]
Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818) писао је назив Сребрница.[2]

Географски положај[уреди]

Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 km², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 m надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59' СГШ и 19º 26' ИГД

Рељеф[уреди]

По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:

  1. Источни обронци планине Јавор - они чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
  2. Површ Зелени Јадар - ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Она је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
  3. Висораван Осат - карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 m), Кварац (1.087 m), Врањевина (1.104 m), Лучева раван (1.150 m), Бањево брдо (1.128 m), Крк (1.100 m), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
  4. Планина Сушица - на крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 m), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
  5. Кањон Дрине - овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Историја[уреди]

У непосредној близини Сребренице налази се римски локалитет Домавија.

Средњи вијек[уреди]

Сребреница се спомиње од друге половине 14. века као важно рударско мјесто[3], које је добило име по рудницима сребра.[3]

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне, из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[4] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутака под колена, и тако заувек остану осакаћени.[5] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њезине становнике се каже: "Се же вси јереси богомилские сут".[6]

У средњем вијеку је променило више господара док није потпала под Турке у 16. веку.[3]

Модерно доба[уреди]

Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године.[7]

Други свјетски рат[уреди]

За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица[8] На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.[9] Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.[9] Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.[9]

Распад Југославије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Масакр у Сребреници и Масакр у Кравици

У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале и српске и бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедности Уједињених нација од 6. маја 1993. у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост доводила је до сталних одмазди над цивилним становништвом које је било изложено убиствима и прогонима углавном по националној основи. Муслиманско становништво 19. априла 1992. године је предало оружје, а град је стављен под контролу Републике Српске.

У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села.[10] Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.[11] Док је Армија БиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.

Јула 1995. године за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95 успоставиле контролу над Сребреницом и по бошњачкој верзији и већим делом западне штампе, као и Међународни суд правде су тај злочин квалификовали као геноцид[12] над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације и у тој акцији убили између 7 и 8 хиљада Бошњака[13]. Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог светског рата,[14][15][16][17] што српска страна оштро негира и сматра да је број од 7-8 хиљада знатно преувеличан и да је дело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа[тражи се извор од 01. 2014.]. Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),[18] а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС[19] и да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација[19], те да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи[20], а председник "Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница" Младен Грујичић је изразио сумњу да су у "Меморијалном центру у Поточарима" код Сребренице, покопане и српске жртве и приказане као бошњачке[21]. Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију о Сребреници којом осуђује тај злочин. У знак сећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар и сваке године, 11. јула се одаје пошта жртвама масакра, а председник Републике Србије Борис Тадић је најавио да ће и 2010. године по други пут присуствовати.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Сребренице
Сребреница
година пописа 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 3.673 (63,92%) 2.473 (54,80%) 1.858 (60,16%)
Срби 1.632 (28,4%) 1.406 (31,16%) 921 (29,82%)
Југословени 328 (5,7%) 496 (10,99%) 89 (2,88%)
Хрвати 34 (0,59%) 56 (1,24%) 78 (2,52%)
остали и непознато 79 (1,37%) 81 (1,79%) 142 (4,59%)
укупно 5.746 4.512 3.088

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.“ (PDF) Приступљено 19. 1. 2014.. 
  2. ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818., стр. 787.
  3. ^ а б в Opća enciklopedija, „Srebrenica“
  4. ^ „[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici“. Rastko.rs Приступљено 2. 11. 2012.. 
  5. ^ „Svecovek - Ustrojstvo“. Rastko.rs Приступљено 2. 11. 2012.. 
  6. ^ Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866., стр. 148.
  7. ^ Политика, бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914., насловна страна
  8. ^ Ристић, Слободан Н. (27. 1. 2011.). „Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока“. Српски лист: Гласник Српског клуба бр 5, стр. 147-149, Београд, март 2004..  ((sr))
  9. ^ а б в „Сребреница: парастос за жртве усташког злочина“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 4. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.. 
  10. ^ „Magazin NIN - 2424, 13 JUN 1997“. Nin.co.rs Приступљено 2. 11. 2012.. 
  11. ^ „Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске“. Novireporter.com. 28. 4. 2010. Приступљено 2. 11. 2012.. 
  12. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid“. Vesti-online.com Приступљено 2. 11. 2012.. 
  13. ^ http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf
  14. ^ Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis Гардијан
  15. ^ From Srebrenica to Baghdad, Њузвик
  16. ^ Srebrenica: Worst European atrocity since WWII, CNN
  17. ^ Thousands rally on Srebrenica anniversary, MSNBC
  18. ^ „Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi | Sense Agency | Vest“. Sense Agency Приступљено 19. 1. 2014.. 
  19. ^ а б „Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju“. Glassrpske.com Приступљено 19. 1. 2014.. 
  20. ^ Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.
  21. ^ РТРС:Грујичић: У Поточарима покопани и Срби, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :