Корисник:Goca994/песак
Друштво физичара Србије[уреди | уреди извор]
Друштво физичара Србије | |
---|---|
Датум оснивања | 2. фебруар 1981. |
Седиште | Београд, Србија |
Подручје деловања | физика |
Веб-сајт | http://www.dfs.rs/?strana=pocetna |
О Друштву физичара Србије[уреди | уреди извор]
Друштво физичара Србије је научно-стручна организација физичара, инжењера-физичара и осталих који се активно баве физичким наукама и наставом физике на свим нивоима. Друштво физичара Србије има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима које произилазе из важећих закона и Статута Друштва физичара Србије.[1]
Циљ Друштва физичара Србије[уреди | уреди извор]
Циљ Друштва јесте окупљање свих физичара заинтересованих да заједничким радом доприносе развоју и унапређењу физике као науке, образовања у физици и примењене физике.
Ове циљеве Друштво физичара Србије остварује тако што обавља следеће послове:
- прати, помаже и унапређује научна истраживања у области физике и примењене физике;
- иницира и организује научне и стручне састанке (конгресе, симпозијуме, конференције, семинаре);
- ради у научним секцијама међународних друштава физичара и формира одговарајуће националне комисије;
- ради на развоју и унапређењу образовног процеса у области физичких наука у основним, средњим и вишим школама и на факултетима;
- учествује у изради и рецензији наставних планова и програма из физике;
- предлаже стручњаке за комисије, одборе и друга радна тела која се баве организацијом и унапређењем наставе физике; организује такмичења из физике на свим нивоима;
- стара се о развоју школских лабораторија;
- предлаже рецензенте за уџбенике из физике;
- организује предавања и семинаре за наставнике физике и учествује у организовању перманентног образовања наставника физике;
- издаје часописе, уџбенике и друге публикације од интереса за научни и наставни рад у области физичких наука;
- сарађује са другим институцијама и друштвима у земљи и иностранству која се баве питањима из области физичких наука;
- заступа професионалне и социјалне интересе физичара и информише чланове ДФС о актуелним проблемима.
Историјат Друштва[уреди | уреди извор]
Друштво математичара и физичара Србије је основано 1. марта 1948. године. У једном тренутку Друштво је променило име у Друштво математичара, физичара и астронома Србије, а 1981. године су се друштва одвојила и почела да делају одвојено. Први председник Друштва је био Тадија Пејовић, професор математике на Универзитету у Београду.
Друштво физичара Србије је званично основано 2. фебруара 1981. године.
Председништво[уреди | уреди извор]
Друштво физичара и математичара Србије[уреди | уреди извор]
Председници Друштва физичара и математичара Србије били су:
- Тадија Пејовић, математичар, 1948-1952;
- Драгољуб Марковић, математичар, 1952-1957;
- Сретен Шљивић, физичар, 1957-1962.
Друштво математичара, физичара и астронома Србије[уреди | уреди извор]
Године 1962. добија ново име — Друштво математичара, физичара и астронома Србије, а председници су били:
- Милица Илић Дајовић, математичар, 1962-1967;
- Златко Мамузић, математичар, 1968-1969;
- Ђорђе Карапанџић, математичар, 1970-1971;
- Милица Илић Дајовић, математичар, 1972-1973;
- Ђорђе Карапанџић, математичар, 1974-1975;
- Војин Дајовић, математичар, 1976-1980;
- Душан Аднађевић, математичар, 1981.
Друштво физичара Србије[уреди | уреди извор]
Председници Друштва физичара Србије су били:
- Јарослав Лабат, 1981-1986;
- Владета Урошевић, 1986-1988;
- Звонко Марић, 1988-1995;
- Јован Константиновић, 1995-1998;
- Јарослав Лабат, 1998-2000;
- Илија Савић, 2000-2006;
- Мирослав Весковић, 2006-2008;
- Александар Белић, 2008-2010;
- Илија Савић, 2010-2011;
- Иван Дојчиновић, 2012-2014.
Скупштина Друштва физичара Србије[уреди | уреди извор]
Највиши орган управљања Друштва физичара Србије је Скупштина. Њу чине 33 представника Одељења за основно и средње образовање, 9 представника Одељења за научна истраживања и високо образовање, који се делегирају од стране матичних институција:
- Универзитет у Београду - 2 представника;
- Универзитет у Нишу - 2 представника;
- Универзитет у Новом Саду - 1 представник;
- Универзитет у Крагујевцу - 1 представник;
- Универзитет у Приштини - 1 представник;
- Институт за физику - 1 представник;
- Институт за нуклеарне науке "Винча" - 1 представник;
4 члана које бира Скупштина Друштва за функције председника Друштва и 3 председника одељења.
Скупштина Друштва физичара Србије врши следеће послове: доноси Статут, бира чланове Председништва, доноси програм рада, разматра и усваја извештаје органа управљања одељења, именује или бира представнике Друштва у разним телима, доноси одлику о евентуалним променама облика организовања Друштва, усваја финансијски план и завршни рачун, одлучује о којим ће се питањима чланови лично изјашњавати и начин тог изјашњавања, бира почасне чланове, бира чланове Суда части, одлучује о молбама, приговорима и жалбама, доноси нормативне акте потребне за рад Друштва физичара Србије.
Управни одбор Друштва физичара Србије[уреди | уреди извор]
Управни одбор Друштва физичара Србије је колективни орган Скупштине, који између двеју Скупштина руководи радом Друштва и одлучује о свим питањима из своје надлежности у складу са Статутом Друштва и законима. У раду Управног одбора учествују по потреби и представници подружница. Мандат чланова и председника Управног одбора траје четири године са могућношћу поновног избора.
Председник Управног одбора је проф. др Братислав Обрадовић, а заменик председника је Предраг Савић.
Одељења Друштва физичара Србије[уреди | уреди извор]
У оквиру Друштва физичара Србије формирана су три одељења:
- Одељење за научна истраживања и високо образовање - председник проф. др Татјана Вуковић;
- Одељење за средње образовање - председник Предраг Савић;
- Одељење за основно образовање - председник Слађана Николић.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Друштво физичара Србије”. www.dfs.rs. Приступљено 2020-09-21.