Универзитет у Београду

Универзитет у Београду
Зграда Ректората, Капетан-Мишино здање
Датум оснивања	1808.
Тип	државни
Седиште	Београд ( Србија)
Ректор	Владимир Бумбаширевић
Број факултета	31
Студената	89.827
Запослених	7.384
Наставног особља	4.289
Мрежно место	www.bg.ac.rs

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука.

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Историјат

Првих осам редовних професора

Развој Универзитета можемо пратити од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. године. У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама.

Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј

1905. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.

Настава је била обустављена за време рата. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог Синиша Станковић, психолог Борислав Стевановић, историчар Васа Чубриловић, физичар Сретен Шљивић, психолог Баја Бајић, физиолог Јеврем Недељковић, правник Јован Ђорђевић, физиолог Стеван Ђелинео, затим књижевни историчар Петар Колендић, који је одмах поднео оставку, па хемичар Александар Леко и фитопатолог Младен Јосифовић.

Из Београдског универзитета настали су Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).

Ректор

Од 1. октобра 2012. ректор је Владимир Бумбаширевић. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:

• Ректори Београдског универзитета

Факултети

Универзитетска библиотека

Архитектонски факултет Биолошки факултет Економски факултет Електротехнички факултет Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Факултет спорта и физичког васпитања Факултет безбедности Факултет организационих наука Факултет политичких наука Факултет за физичку хемију Фармацеутски факултет Филолошки факултет Филозофски факултет Физички факултет Географски факултет

Грађевински факултет Хемијски факултет Машински факултет Математички факултет Медицински факултет Православни богословски факултет Пољопривредни факултет Правни факултет Рударско-геолошки факултет Саобраћајни факултет Стоматолошки факултет Шумарски факултет Технички факултет у Бору Технолошко-металуршки факултет Учитељски факултет Факултет ветеринарске медицине

Институти

Јапански врт у Ботаничкој башти Јевремовац, наставној јединици Биолошког факултета у Београду

Електротехнички институт Никола Тесла Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић Институт за медицинска истраживања Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Институт за мултидисциплинарна истраживања Институт за нуклеарне науке Винча

Институт за примену нуклеарне енергије - ИНЕП Институт за физику Институт за филозофију и друштвену теорију Институт за хемију, технологију и металургију Институт Михајло Пупин

Центри

Информативни центар Рачунарски центар Заједнички центар Јапан-Србија за промоцију науке и технологије Центар за развој каријере и саветовање студената Центар за стратешки менаџмент и стратешко планирање

Центар за студенте са хендикепом Центар за трансфер технологије Центар за обезбеђење квалитета Центар за континуирану едукацију

Види још

• Универзитетска библиотека Светозар Марковић
• Болоњска декларација
• Студентска унија Србије
• Универзитетски Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• Званична страница
• Чистка на универзитету 1944-45.
• Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)
• Сто година универзитета („Глас јавности“, 12. март 2005)
• 200 година универзитета („Вечерње новости“, фељтон, 27. август - 3. септембар 2008)
• БУ међу првих 300 у свету (17. јануар 2010)