Корисник:Rakicb/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Današnja Sremska Mitrovica ispod svojih ulica i kuća krije tragove nekada raskošnog i moćnog rimskog grada Sirmijuma (lat.Sirmium[1]). Na ovom mestu su pouzdano konstatovani ostaci imperijalne palate u kojoj su odsedali rimski carevi prilikom kraćeg ili dužeg boravka i zadržavanja, što je bilo naručito često u kasnoantičkom periodu.
Istorija[уреди | уреди извор]
Najraniji pomen carske palate zabeležen je u II veku, za vreme boravka Marka Aurelija. Podatak je sačuvan kod Filostrata, u opisu putovanja Herod Atika caru. Atik je svog imperatora pronašao u Sirmijumu koji je tada služio kao polazna tačka u ratu protiv varvara. U Filostratovom teksu palata je navedena kao peri ta basileia, što jasno ukazuje da je bila u službi cara.
O palati[уреди | уреди извор]
Imperijalna palata je bila postavljena na najbezbednijem mestu u gradu, neposredno uz reku Savu koja se lako mogla preći u slučaju opasnosti, ona se takođe nalazila najdalje od severnog bedema koji je uvek bio i najugroženiji. Neki elementi ukazuju da je južni bedem uz palatu bio naročito prilagođen i utvrđen, što je obezbeđivalo punu sigurnost carskoj sviti. Od palate je otkriven samo manji deo s pravougaonom osnovom oko unutrašnjeg dvorišta. U severnom krilu pružaju se dva uzdužna hodnika kojima se komuniciralo sa manjim i većim prostorijama i sa malom apsidom u centralnom delu. Naročito su dobro očuvani uređaji za centralno grejanje sa toplim vazduhom i sistemom takozvanog hipokausta (lat.hypocaustum[2]) , odnosno sa zidanim ili kamenim stupcima koji su nosili dva nivoa podova i omogućavala slobodan prolaz zagrejanog vazduha. Palata je imala i svoj ekonomski deo, smešten na zapadnoj strani. Taj kompleks je takođe samo delimično ispitan, a nalazi se konzerviran ispod hotela Sirmijum. Ekonomski deo palate izgrađen je u IV veku. O bogatsvu unutrašnjih arhitektonskih detalja svedoče brojni nalazi fresaka koje su ukrašavale zidove. U istu svrhu korišćene su sečene mermerne pločice u beloj, zelenoj i ružičastoj boji s kojima su oblagani zidovi i podovi.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
Literatura[уреди | уреди извор]
- SIRMIJUM panorama panonske prestonice - Dr.Petar Milošević,Sremske Novine,Sremska Mitrovica 1988 godina
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Zvanična internet stranica Carske palate Sirmijum
- Galerija slika Carske palate i Vizantiskog centra Sirmijum