Великолисни јавор[уреди | уреди извор]

Великолисни јавор
	Лист великолисног јавора
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Angiosperms
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Sapindales
Породица:	Sapindaceae[2]
Род:	Acer
Врста:	A. macrophyllum
Биномно име
	Acer macrophyllum; Pursh 1813
	Распрострањеност врсте
Синоними
	Списак Acer auritum Greene ; Acer dactylophyllum Greene ; Acer flabellatum Greene 1912 not Rehder 1905 ; Acer hemionitis Greene ; Acer leptodactylon Greene ; Acer murrayanum Dippel ; Acer palmatum Raf. 1836 not Thumb. 1784 ; Acer platypterum Greene ; Acer politum Greene ; Acer stellatum Greene ;

Великолисни јавор или Орегонски јавор^[2] (лат. Acer macrophyllum) је велико листопадно дрво из рода јавора (лат. Acer). Ова врста може нарасти до 48 метара^[3] ^[4], али чешће достиже 15–20 метара. Потиче из западне Северне Америке, углавном близу обале Пацифика, од најјужнијих делова Аљаске до јужне Калифорније. Неке састојине се такође налазе у унутрашњости, у подножју планина Сијера Невада у централној Калифорнији, а мала састојина налази се у централном Ајдаху. ^[5] ^[6] ^[7]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Великолисни јавор има највеће листове од свих врста јавора, обично су дуги 15–30 центиметара, са пет дубоко урезаних палматурних режњева, с највећим избочинама до 61 центиметра.^[8] ^[9] У јесен лишће поприма златножуту боју, често имајући спектакуларан изглед на позадини од зимзелених четинара. Цветови великолисног јавора се појављују у пролеће у виду висећих цвасти дужине 10–15 центиметара, зеленкастожуте боје са неупадљивим латицама. Плод је крилатица, свако семе је пречника 1–1,5 центиметра са крилом од 4–5 центиметара.^[10] ^[11] ^[12] У влажнијим деловима свог ареала, попут Олимпијског националног парка, кора великолисног јавора прекривена је епифитским врстама маховине и папрати.

Цвет великолисног јавора
Крошња великолисног јавора
Највеће дрво ове врсте на свету, острво Сан Хуан, Вашингтон[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Великолисни јавор може да формира чисте састојине на влажним земљиштима у близини потока, али се обично налазе у приобалним тврдокорним шумама или су релативно распрострањени по четинарским шумама или заједно са храстом.^[13] ^[14] У хладним и влажним умереним шумама једна је од доминантних врста. ^[15] Врло је ретко северно од острва Ванкувер, мада га је узгајао принц Руперт^[16], близу Џуна и Кечикана.^[17] Великолисни јавор успева на надморским висинама до 2000 метара. ^[18]

Екологија и коришћење[уреди | уреди извор]

Плодове вeликолисног јавора током зиме једу веверице.^[19] Ова врста коришћена је за производњу сирупа, али то није уобичајено. То је зато што шећерни јавор има већи садржај шећера од великолисног.

Грађа[уреди | уреди извор]

Великолисни јавор је једини комерцијално важан јавор у регији Пацифичке обале.^[20] Дрво се користи за различите намене попут израде намештаја, оквира за клавир и чинија за салату. Високо фигурирано дрво није реткост и користи се за фурнирање, жичане инструменте, тела гитаре... Дрво се првенствено користи у производњи фурнира за намештај, али се такође користи у производњи музичких инструмената, унутрашњости облога и другим производима од тврдог дрвета. Дрво је лагано, црвенкастосмеђе боје, умерено тврдо и снажно.^[21] Индијанци су користили дрво за прављење весла за кануе.^[22] У Калифорнији, земљорадници не вреднују овај јавор, он често бива намерно остављен без бербе. Истраживање у западном Орегону показало је да је 60% садница јавора висине преко 25 центиметара.

Јаворов сируп[уреди | уреди извор]

Јаворов сируп може бити направљен од сока великолисног јавора.^[23] Док је концентрација шећера приближно иста као у шећерном јавору, укус је нешто другачији. Интересовање за комерцијалну производњу сирупа од сока великолисног јавора је ограничено.^[24]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

[1] ttps://www.iucnredlist.org/species/193830/2284337

[2] ttps://www.britannica.com/plant/Oregon-maple

[3] ttp://www.mdvaden.com/maple_tallest.shtml

[4] ttps://web.archive.org/web/20131203183429/http://www.times-standard.com/ci_21937905/tall-tale-humboldt-honey-tree-hunter-saysworlds

[5] ttp://linnet.geog.ubc.ca/Atlas/Atlas.aspx?sciname=Acer%20macrophyllum

[6] ttp://wildflowersearch.org/search?&PlantName=Acer+macrophyllum

[7] ttps://plants.usda.gov/core/profile?symbol=ACMA3

[8] ttp://biology.burke.washington.edu/herbarium/imagecollection.php?Genus=Acer&Species=macrophyllum

[9] ttp://ucjeps.berkeley.edu/eflora/eflora_display.php?tid=11746

[10] ttp://linnet.geog.ubc.ca/Atlas/Atlas.aspx?sciname=Acer%20macrophyllum

[11] ttp://ucjeps.berkeley.edu/eflora/eflora_display.php?tid=11746

[12] ttp://biology.burke.washington.edu/herbarium/imagecollection.php?Genus=Acer&Species=macrophyllum

[13] ttps://www.fs.fed.us/database/feis/plants/tree/acemac/all.html

[14] ttp://wildflowersearch.org/search?&PlantName=Acer+macrophyllum

[15] ttps://www.laspilitas.com/natureof-california/communities/mixedevergreenforest

[16] ttp://treesofprincerupert.blogspot.com/

[17] ttp://treesneartheirlimitsalaska.blogspot.com/

[18] ttps://www.iucnredlist.org/species/193830/2284337

[19] ttps://en.wikipedia.org/wiki/Donald_C._Peattie

[20] ttps://www.fs.fed.us/database/feis/plants/tree/acemac/all.html

[21] ttps://archive.org/details/northwesttrees00arno

[22] ttps://archive.org/details/westernforests00whit/page/395

[23] ttps://www.fs.fed.us/pnw/pubs/rn181.pdf

[24] ttps://web.archive.org/web/20060925031921/http://www.island.net/~backlund/syrup_info.pdf

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]