Храст
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Храст | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
| Животна форма: P, NP (фанерофите и нанофанерофите) |
||||||||||||
Храст (Quercus) је род листопадног и зимзеленог дрвећа и жбуња из породице букава (Fagaceae). Режњевити, назубљени или целовити листови спирално распоређени на гранчици, најчешће накупљени према терминалном пупољку. Мушки и женски цветови су засебни, на истој биљци (једнодомост). Мушки цветови су скупљени у зеленкасто-жуте, ређе црвенкасте, ресе. Женски цветови су скоро неуочљиви, у пазуху листова, поједниначни или у мањим групама, без крунице. Плод је жир. Стабло храста је веома разгранато и моћно. Дрвеће има дубок коренов систем, са централним кореном, који касније обично закржљава.
Ареал рода је холарктички — храстови настањују Северну полулопту: Северну и Средњу Америку (једна врста живи и у Јужној Америци), Европу, северну Африку и готово целу Азију, изузев Индије и крајњег југоистока.
Садржај |
Систематика [уреди]
Род Quercus подељен је у више секција и подродова, али не постоји општеприхваћена подела. Стога се овде наводи најдетаљнији списак секција, без удруживања појединих секција у подродове:
- Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus.
- Sect. Cerris
- Sect. Mesobalanus
- Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata
- Sect. Cyclobalanus
У Србији расте 6—10 врста храстова, у зависности од система класификације:
- Лужњак, дуб, грм — Quercus robur,
- Китњак, бељик, горун — Quercus petrea,
- Медунац, ситна граница, магаричар, дуб — Quercus pubescens,
- Сладун, граница, крупна граница, плоскач, благун — Quercus frainetto,
- Цер, грм — Quercus cerris,
- Црни цер, македонски храст, острогун — Quercus trojana.
Неки аутори издвајају још 4 врсте за Србију: степски лужњак, сиви храст — Quercus pedunculiflora, трансилванијски китњак, источни храст — Quercus polycarpa, балкански китњак — Quercus delachampii, крупнолисни медунац, виргилијски храст — Quercus virgiliana, али већина аутора сматра да је Quercus pedunculiflora само подврста лужњака, Quercus polycarpa, Quercus delachampii — китњака, а Quercus virgiliana — медунца.
У Црној Гори се срећу још и зимзелени храстови: црника, чесвина, чесмина - Quercus ilex и оштрикар, прнар, коморовац - Quercus coccifera.
Код нас се још гаје и неке врсте страних храстова, али је ширу примену у озелењавању градова нашао само амерички црвени храст - Quercus rubra.
Значај [уреди]
Храст је свето дрво старих Словена. У току турске владавине Срби су се зарад молитве, у недостатку цркава, окупљали испод освећених храстова - записа. Проређене шуме храста плутњака су вредне због кисеоника и добијања плуте.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
