Корисник:Sarajlic97/песак

Грб Краљевине СХС

УДРУЖЕЊЕ РУДАРСКИХ ПРЕДУЗЕТНИКА КР. СХС.

Још 6. марта 1895. год. била су прописана и одобрена Правила рударског удружења за Краљевину Србију на основу чл. 2 . закона о устројству Министарства Народне Привреде. Правила је одобрио тадашњи министар Народне Привреде г. С. М. Лозанић. На челу овога удруженја бејаху: гг. Јефрем П. Гудовић, као привремени председник одбора, а као чланови Феликс Хофман, Јов. А. Милојковић, А. Новаковић и Мил. Н . Марковић.

Циљ удружења

Ово је удружење основано, да би ее удружиле y снаге свих рударских предузимача, како би се са што већим успехом порадило на унапредењу рударства. Седиште удружења било је у Београду. Његов задатак је био:

1. да испитује прилике, у којима се налазе србијанско рударство и топиоништво, као и други индустријски радови, који су у вези са рударством, те да тражи начин, како да се отклоне препреке, које спречавају и успо равају његово развијање;
2. да испитује у Србији разна рудишта и да о њима обавештава рударско предузимаче, који би хтели и имали могућности да приступе искоришћавању руда, да их потстрекава и упућује како да раде, и да у исто време буде веза измеду њих и надлежних органа;
3. Ди домаћи рударски производи отварају начин саобраћаја у земљи и са стране;
4. да по поруџбинама посрцдује око набавке машина, справа и другог потребног материјала за рударска предузећа;
5. да приређује излете у разнц рударске пределе у земљи и на страни; да организује конференције о рударству ангажовањем најугледнијих стручњака;
6. да се уопште брине за ову грану привреде и да рад на свима питањима, која улазе у делокмг рударства те да буде и саветодавни орган државним властима на пољу рада за унапредење рударске индустрије;
7. Да бацају изложбе рударских производа;
8. Научити и бити заинтересован за рударство кроз публицисте;
9. да решава спорове у делокругу рударских предузеца.
10. да организује стручну библиотеку, збирку узорака и обавештајни одсек.

Када је почело ово удружење да ради и да испуњава свој задатак у свима његовим тачкама, одмах се приметио напредак у овој важној грани народне привреде.

Обнова удружења

После рата још је јача била потреба, да постоји једно удружење рударских предузимача, па се је одмах приступило обнови овога, али са искреном намером и топлом жељом. да се оно што пре пошири и да обухвати све рударске предузимаче, као оне из предратне Србије тако и оне из свих ослобођених наших покрајина, у једну целину, како би се на тај начин, одмах по ослободцњу, ударио чврст основ унапређивању рударско индустрије у нашој земљи. Покретачи ове важне установе поднели су 8. априла 1919. год. Министарству Шума и Руда »Статут удружења рударских подузетника у Краљевини С. Х. С.« на одобрење, и овај је статут био одобрен 11. априла 1919. год. од стране министра Шума и Руда, г. Павла Маринковића.

Оснивачи удружења

Оснивачи овог друштва бејаху:

• Госп. Др . Воја Вељковић Националне Посланик Сам Бивши министар; Друштво за експлоатацију угљених рудника у срезу млавском и деспотовачком;
• Госп. Миливоје 2. Јовановић , бивши министар;
• Госп. Др . Воја Маринковић, бивши министар;
• Госп. Драг Васић , бивши Национални представник;
• Госп. Коста Тимотијевић, бивши министар и народни посланик, за Прво Индустријско Топионичарско Друштво Стег;
• Госп. Др . Давид Алкалај, адвокат као заступник »Црвеног Брега« и »Јелашнице«;
• Госп. Ђорђе Вајферт;
• Браћа Мuнцх;
• Госп. Др . Иван Брабец;
• Госп. Шарл Диренбергер;
• Госп. Максо С. Антонијевић,
• Госп. Милан Димић;
• Госп. Наум Димитријевић;
• Госп. Светозар С. Мајормарковић;
• Госп. Инж. Ђорде Златковић;
• Госп. Петар Трпковић;
• Госп. Ђорде Утјешеновић као заступник Франоуско Српске Индустрије Цемента и Угља А. Д. у Поповцу и Стењевцу;
• Госп. Јаков Русо;
• Госп. Др . Влада Марковић као заступник Српско-Бродарског Друштва;

• Госп. Милутин К. Степановић као заступник угљеног рудника »Скобаљ«.

Покретачи, са својим озбиљним и свесрднини радом, нису дуго чекали, да се око њих окупе сви рударски предузимачи у Србији као и пријатељи ове гране наше привреде, како би својим моралним и материјалним учествовањем помогли да удружење приступи стварном раду на испуњавању свога задатка.

Чланови удружења 1923. године

Год. 1923 . у Удружењу налазе се као чланови повластичари: Гг. Браћа Мунцх, сопственици рудника »Ртањ«; Франц .-Српска инд. Цемента и угља А. Д. Поповац; Друштво Алексиначких угљених рудника; Франц. Друштво Борских рудника; Костолачки Рудник г. Ђ. Вајферта; г . П. Деспић, закупац Подринских рудника; Српско -Акционарско Топионичко Индустријско Друштво — Београд, уместо ранијег »Првог Индустријског Топионичког Друштва »Слег«; Дунавско Паробродарско Друштво за Печујске Руднике; Бродарски Синдикат С. 11. 8.за Аликсар, уместо ранијег »Српског Бродарског Друштва«; госп. Дорде Генчие, повластичар рудника »Српски Балкан«; Друштво за експлоатацију горива. »Тресибаба«, уместо ранијег госп. Николе Р. Ђордевића;госп.К. Ј. Цели, управник рудника »Подвис« госп. Ђорда Вајферта; Зајечарско Индустријско Удружење »Звездан«; госп. Стеван Сибиновић, сопственик рудника »Добра Срећа«; госп. Никола Јоцић, сопственик рудника »Ресава«; гг. Браћа Савић, сопственици рудника »Боговина« Безимено Друштво бакарних рудника »Мајдан Пек«; Трбовљанска Премогокопна Дружба Трбовље; госп. Инж. Ђорђе Златковић за »Мирановчец«; Угљеник »Ладање Доње«; Управа Голубовачког угљенокопа »Јеленац А. Д.ј.госп. Душан Јовановић за »Јовановић«; Управа рудника »Ракова Бара«; гг. Браћа Теокаревић; Беочинска Фабрика Цемента; Фабрика Цемента »Раља«; госп. Шонда , повластичар рудника »Венчац-Орашац«; — као чланови истраживачи са улогом од Дин. 40 .—: госп. Леон М. Лебл, управник рудника »Аликсарц; госп. Драг. Радовановић; госп. Коста Крајинченић и син; За »Стубицуц сада Француско-Српска Индустрија Цемента и угља; г . Мих. Цебинац; г . Илија Банкеровић за »Бунушевачки Рудник«; госп. Риста Бунушевац за »Репиштец; госп. Милутин Степановић за рудник на Космају; госп. Душан Јанковић; госп. Ранимир Марковић за »Рипањ« и »Двориште«; Руско -Словенска Јианка за »Џеп«; » Београдска Уједињена Банка« за рудник код Ђевђелије; госп. Милош Милошевић, начелник министарства народне привреде у пензији; А . Д. за експлоатацију угљених руда у срезу млавском и деспотовачком у Петровцу.

Рад удружења на обнови рударства

Како је Управа Удружења била изабрана прве године, тако је и на главној годишњој седници Удружења, која је била одржана у Београду 15. априла 1923. год., била поново бирана, уживајући потпуно поверење чланова. У управи се налазе: Госп. Ђорде Вајферт, индустријалац, као почасни председник; госп. Адолф Мунцли, индустријалац, као председник; а као чланови: г. Др. Ф. Грамберг, Никола Јоцић, Петар Трпковић, Жика Златановић, Гаутиер и Отман Хен. Управа је одмах приступила најактивнијем послу, и посвршавала све оне велике радове око снивања темеља за обнову рударства у Србији. Постарала се је за прве мале зајмове 'предузимачима, добављала им је материјал и експлозив, решавала је питања односа између радника и послодаваца (на задовољство једних и других), вршила је расподелу производње и улагала је сав свој труд око успешног решавања свих оних питања, која су била на дневном реду пред надлежним факторима, а која су интересовала не само њене чланове, већ и остале рударске предузимаче (као што су нпр.: набавка експлозива, шумске таксе, осигурање рударских радника, заштита радника, распођела угља, обезбедење рудника, ослобођење радника од војне обавезе, експропријација итд.) Овакав рад Управе Удружења није могао а да не скрене на себе пажњу надлежних фактора, те су и они са своје стране излазили увек у сусрет Удружењу и свакој његовој представци, али наравно у границама могућности. Рад је Управе у многоме био олакшан предусретљивошћу власти, а у првоме реду Генералне Дирекције Руда, која је умела да уважи значај овога рада, па је и сама, под стручним водством свога директора г. Дим. Антуле и шефова одсека, највише допринела успеху код обнављања рударске индустрије.

Централна организација и рударски дом

Данас је ово удружење постало фактор врло великог значаја, па и у своме раду иде даље. Да би сло успешније провело организацију читаве рударске делатности у нашој земљи, оно ради сада на подизању Рударског Дома у Београду, у којем ће удружити све рударске предузимаче из свих наших покрајина, како би сви сагласно приступили унапредивању нашега рударства на широкој основи. Рударски Дом био би централна рударска организација за све наше покрајине, дук би ове имале своје покрајинске сцкоије у Љубљани, Загребу, Сарајеву и Сплиту. До данас од стране Управе није био остављен по страни ни један посао, који улази у делокруг оваквога удружења. Али, пошто су и одвише велики били припремни радови за обнову рударства у Србији, то је сасвим природно, да се тек сада може приступити уређивању Удружења са свима његовим одсецима. — Али ту ће би ти свршено, када буде подигнут Рударски Дом, у коме ће се сместити канцеларије, збирке, изложбене сале, обавештајни одсек, одсек за истраживање руда, статистичко оделење, оделење за помоћ рударским предузимачима и рударским радницима итд. Сем ових радова око подизања Рударског Дома, ово Удружење у споразуму са Српским Геолошким Друштвом данас ради на што савршенијој организацији истраживачког рада и на изради детаљне геолошке карте наше земље. У том раду врло ефикасно учествује и Генерална Дирекција Руда.

Пошто нагло економно развијање наше земље захтева, да се што пре и што потпуније искористе сва она рудна блага, којима је богато наше подземље, са свим је природно, да тај задатак не може бити испуњен делатношћу, ма колико она марљива и свестрана била, искључиво србијанских предузимача, већ захтева сарадњу свих покрајина. Управа овога Удружења, свесна ове неоспорне чињенице, да снага и јединство наше државе имају свој чврст основ само у заједници привредника из свили наших покрајина, истакнула се је у досађашњем свом раду као најискренији и неуморни пропагатор при вреднога уједињавања и удруженога рада. А имајући, као своје поље рада, једно од најважнијих у нашој народној привреди, од великог је значаја и имаће благотворне и користоносне последице њена акција на организовању свих рудара у земљи. Странке , племенски анахронизми, ускогрудни и кратковидни кампанилизам, који се сукобљавају на сваком кораку на нашој политичкој позорници, успоравају акцију овога Удружења, јер за овај тренутак међу његовим члановима видимо свега три предузећа изван граница старе Србије: Трбовље, Доње Ладање и Јелену. Жао нам је, што смо приморани од чињенице, да то констатујемо. Али , то су само тренутне последице настраности и рада неких заблуделих. Тај рад је немоћан, да подигне препреку пред акцијом овога Удружења, јер је ово у стању да уклони све препреке својим искреним тежњама, несаломљивом вољом и трезвеним радом. Управни Одбор овога Удружења озбиљно је схватио своју дужност, те је са потребном стручном спремом обухватио цео делокруг свога рада, па смо ми убеђени, да његов рад мора бити крунисан коначним успехом.